Мале новине

свом свагом да подмладе и оснаже своју странку. Њин је рачун овакав. ,,Радикали на влади морају се трошити. Они не могу задовољити ни лично ни начелно све пожуде евојих партизана. Народу се не може ви брзо ни ла>ш иомо1>и он неће осетити оне олакшице којнма се надао од радикала. Код масе ће наступити немар за радикализмом, а код незадовољених шртизана букпуће незвдовољство. Све ће то терати воду на наш млие ; '.... Не достајало је само једно. Ваљало је и стећи маси примамљив програм и употребити спрам радикала оно исто оружје и ону исту тактику, какву су они употребљавали спрам либерала, а то је: обећавати много, а критиковати сваки владин рад — и кад погледаш кроз 5—6 меседа стари нимбус, стечен у опозицији, већ спао; име радикал номешало се в збркало с и&еном власник, и у уму народном та два нмена већ готово значе једно иото. Какав случајан неуспех у политици, каква неиредвиђена погрешка или несрећа и већ цео свет гракнуо; на ком уста прорезана: грди, псује, прети, одустаје, даје взјаве. И у колико је пре више волео, поштовао и више се надао, у толико сад жешће осуђује и мрзи. Таке су мисли обузеле либе рале. Мисли нису без разлога а нод утиском тих мисли они су донуннли свој ирограм. Без страха да ћемо се огрешити о истину или ма коме учи нити неправду ми ево тврдимо: да су либерали ироменили, доиупили и иритврдили свој ирограм једино и искључно у тој намери, иу тој цели и с том јасном за даком, да од њега створе згодно оружје иротив радикала и моИпог агитатора за своју страику. Свака тачка у програму ФормуЖвсана је и удешавана је у тој намери. Пометано је у програм еве 0 чему се рачунало да ће примамити масу, без икаквих других обзира да ли је то доиста народна потреба, да ли је ствар ио себи разумна и да ли је захтев сувремен и остварљив. То је Факт и ми га констатујемо. Ми жалимо што је тако код иас, да иолитичке партије, место да мере своје ирограме нрема разуму и правим потребама народним, оне их удешавају просто и једино нрема томе, за чим ће светина нре гракнути и нолетети; ми жалимо што је то тако, али, говорећи строго мп не можемо да замеримо либералима што ево спрам др) гих ушотребљавају она иста средства, каква су други употребљавали спрам њих, и што хоће из свог положаја као опо^иција да извуку што већу корист.

С гледишта иартиских иптереса и нартиског морала — све су то средства у политичкој борбисасвим дозвољена. Паташе је само, докле ће народ приетајати да игра ту мизерну улогу оне жалоспе свекрве, преко које се туку либералне, радикалне и нанредњачке јетрве. ИЗ БАДКАНИЈЕ Балкамија! — штасад опетто тр бл да значи ? Каква је то нова земл.а или држава, што се зове Балканија ? Земља нпје нова, а државе су како која, нека мало старија нека мало млађа, тек, мање више, све су доета по^е, а по цмепу ово су: Србија, Бугарска, Грчка, Турска (евро ска), Арбанвја, Дрна Гора с Босном, Херцсговином и Далмацијом —- ето то је наша Валканвја, једно ново име за сгаре вемље и народе, један вов назив као обележје једне вгличапствене идејс. — идеје балканског савеза. Кад пустимо на вољу слободној машти, смемо да замисллмо једно стање у будућности, где се, место садашњнх разноликих имена, која бележе разие балканске земље и државе, чује само једно једитоиме — балканија, и то име бележи оншту домовиеу, заједничку мајку свију народића балканскнх, којн се иоред својпх народноспих имена најчешће и најрадије називзју и јсдним ооштим именом именом балканцч. Какав лен сан! Али лепи снови могу се претворити у још лспшу јаву, ако буде одушевљених трудбеника да на томе пораде. У таком јаду ми за цело не би били чоследњи. Ми ћемо у скоро имати приликеда о балканском савезу д несемо читав нчз чланака; за сад пак овде рећи ћемо само то, да ћемо од сад све вести из балканекмх земаља доносити нод једном општом заједничком рубрнком: „Из Бадканије," сматрајући цело балканско полЈоетрво као једну нераздвојву целиву. — М&кедонија. А. Шоаов издао је брошуру Народност и јеаик Македонпца. За оне који мознају правац г. Шопова, лако је знати у коме је духу наиисана књижица. - Деде — Агач*)— Солун Службени лист вилајта солунеког јавља, да се рад« на иодлзању железнице Деде-Агач — Солун. Железница ће нролазити Драму, Серес и Тројан. По наредби отоманског министра грађевине већ су огпочете студије за трасу. ИЗ ВЕЛА СВЕТА Ирестаје. Како јављају из Будим| неште, тамошњи дневни лист „Сри: : ски Дневник" нрестаће да излази од 11 Априла п. н. ! — Госнођица — докгор. Лепа млада Иољк^ња, госнођица др. Каролина Шулце чија Је врло ваљана диеерјтација у своје време учииила велику :сензацију у Паризу, држала је пре неко вече у великој сали општинске ; куће у Пасиу предаване о иоложају жена лекара. На нредавању је било на 2000 слушалаца. 1'оенођица Шул| ц«ва заетуиа мишл ење да се са свим дозволи лек.фска пракса женама лекарима. Она сматра као неопроетиви ;грех, што је Француска, — та земља : правне једнакости, земља у којој жен: скиње у животу заузима тако одли! чан положај, — тако тенскогруда прег ). Деде-Агаи је пристаниште аа Јегејском мору, које је везано железницон с -ЈеIдреном ма женама — лекарима. Она је без икакваустручавањау нозитивном смислу одговорила на питање, да ли жене — лекари могу и људима бити од помоћи саветом и негом, па је рекла: „Ми жене умећемо више ценити озбиљност наших дужности но лажан срам." Ието је тако у позитивном смиелу одговорила и на питање, да ии се жена лекар сме и може удати. Оне ће исто так> бити добре матере као и оне жене, којима салопске дужности чине големе терете. У осталом, људи дају на]бољег доказа, да се многоструки задаци могу решити с пот пуним усџехом, иначе би било немо гуће, да се, на пример, велики научник какав бави и нолитиком. Разлози говорнице наишли су у слушатеља на опгате одобравање. — Ванредан призор десио се ту скоро у једном позоришту у Бирмингаму, у Емглеској. Играо се неки комад, у коме је Фигурисао један матр који је имао бити оборен и на месту убиЈен. Још глумац, који је играо улогу матроза, није како треба ни оборен, кад један истинеки матроз, који је седео у првом реду гледалаца, бесно скочи на позорницу и повика, да он не дозвољава да се ма Какво зло учини ма коме његовом „колеги",јурне на нападаче свога „колеге' и почне их тући. Чиновници позоришни одмах нритрче у помоћ сиротним глумцима те ее развије читава борба. Како је матроз био веома снажан, то је једно задругим оборио четворицу петорицу чиновника и толико их изубијао, да су добили ране. Полиција дође ј новећем броју те сгане на пут овој особитој борби. Сумњало се да матроз није сишао с ума, али лекарским прегледом нађено је, да је нотпуно здрав. Просто човек бранао људе свога руФета!

СЛУЖВЕНИ ГЛАСНИК „Срп. Новине" од 12 ов. м. доносе ове указе и решсња : Постављенн-. — за члана прве класе управе варопш Београда, Никола Каралић, јавпи иравозаступник из Београда; за члана друге класе управе вароши Веограда, Михаило Глигоријевић , среск! начелник у пензији, з начелиика нрве класе среза беличког, округа јагодпнског, Светолик Тодоровић рачуноиспитач треће класе Главне Коптроле, по потреби службе; за начелника треће класе среза козничког, округа крушевачког, Сретен Којић бивши срески начедник; за начелника треНе класе среза нишавског, окр. пнротског, Гргур Станаревић бивши срески иачелник; за начелника треће класе среза крушевачког, истог окр. Јања Ник >лић бивши срески начелник; за начелника треве класе ереза краљевског, окр. чачанског, Аврам Петровић бивши срески начелник;за начелника треће класе ср?за трстеничког, окр. крушевачког, Милун Ибро вац бивши срески иисар; за начелпика треће класе среза студеиичког, округа чач!*неког, Стеван X. Ноповић, бивши судски писар; 31 начелника треће вл среза нчинског, окр. врањског, Димитрије Јанићијевић, писар прве класе Сј »еза масуричког, истог окр ; за начелника треће класе среза мачванског, округа шабачког, Јанко Караматкћ, учитељ из Шапца; за начелника треће класесреза златиборског, округа ужичког, Љубомир Обрадовић, начелник трећс класе среза краљевеког округа чачанског, ио потреби службе; ла писара прве класе среза драгачевевог, округа чачанскг.г, Милан Николић писар прве класе среза трнавског, окр,

чачанскаг, по Потреби елужбе; за писара прве класе среза трнавског, окр. чачанског§, Мнлан Станковић бивши нисар и за писара прве класе среза колубарског, Никола Илић, бивши ср. писар, — За нисара прве класе среза црногорског, округа ужпчког, ностављен је Драгутип Кулић, привремзни начелник треће класе среза златиборског, округа ужичког , (који је на то привремено звање ностављен као срески писар прве класе), по потреби службе. — Драгутин Кулић, писар нрве кл. среза црногорског, окр. ужичког, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанскога реда, у интересу државне службе, стављен је у стање нокоја с иенсијом, која му принада но годинама службе. — Драгутин МутавџиСћ, писар друге класе начелства округа емедеревског, на основу §-а 76 ог закона о чиновницима грађавског реда }' интересу државне службе, из исте отпуштен је. — За поштара прве класе иоште мајданпечке, постављсн је Петар Ј. Мостић, начелник треће клаее среза трстеничког, округа крушевачког; и за телеграФисту телеграфске штације у Београду, Бранислав Ђ. Бујидић, телеграФПста телеграФеке штзције у Мајдан-Пеку, — обојица по потреби службе; пешадијеки иоручик, Миливоје Пачић, у коњицу, са истнм чином и ■ рангом, који је имао у пешадији. ! — Стављени у пензију: — Накола Андробашић, пачслник нрве класе ср. крушевачког, истог скруга; Милан Васиљевић, начелник друге класе среза црногорског, окр.- ужвчког; Сретен Миловановић, начелник прве класе срепа беличког, округа јагодинског; и Јован Младеновић, писар друге класе среза краљевског, округа чачанског, — на основу § а 70-ог закона о чиновницима грађанског реда, у интересу државне службе, стављени су у стање покоја с нензијом која им припада по годиеама службе. Светислав Пантелић,начелник прве класе среза нишавског, округа пиротског ; Јевђеније Марковић, начелник треће класе среза козннчкок, округа крушевачког; Илија Аврамовић, начелник треће класе среза ресавског, окр. ћупријског; Петар Р. Ивковић, начелник треће класе среза ичинског, окр. врањског; Миливоје Јекић, привремени начслнпк треће класе среза студеничког, округа чачанског; Максим Јовић писар прве класе среза колубарског, окр. београдеког; и Иван Милосављевић, цисар друге класе среза драгачевског; окр. чачанског, — на оенову §-а 76-ог закона о чиновницима грађанс ог реда, у интерссу државне службе, нз исте отпуштени.

Нашем ненрежаљеном Стевчи Михајлови&у бив. Министру Председнику даваћемо шестомесечни нарастос у чегвртак 16. марта 1889 у 9 часова пре подне у цркви Св. Марка. Молимо сроднике, пријатеље и нознанике да изволе присуствовати овоме тужноме иомену. О жалопљена : супруга: Катарина са ћеркама и осталом родбином. 60,1—3