Мале новине

грхз:Е1ВХЗ:ХЗ:К.

ЕЕСЖИН!

КАЛЕНДАР Православни: ј .7 пр. Ант. Католички 29 Кирило Сунце излази: у 5 ч. 46 м. а залази у 6 ч. 1 м. Мене месеца: Нор мрссц 19. часа и 59 м. по подг®Ј

У 10

К У Р с

Дукат 5-70 Наиолеон 9.58

РЕПЕРТОАР за март 1889. Субота 18: Цезаров тестаменат, коме.дија у три чпна, од Бедоа и Виљтара. (Први пут.) Недеља 19 : Алаински цар, чаробна игра у трц чпна, с певањем, од Рајмуида.

СТЕЦИШТА — Траже се наследници: масе Јанка Маљуре — Јанаки — Стерје из Београда и Максима Михаиловића б. трговца из Иваниде; масе пок. Станијв жене пок. Тасе Ведичковића кадајџије из Јагодине загодину дана. — Отворена су: над имовипом Косте СтојановнКа, ћурчије из Лесковца до 1-. априла. — Дигнут стечај : с иновине Јоваиа С. Меланеда овд. трг. услед поравнаља. ЛИЦИТАЦИЈЕ 20 ов мес. у канцеларији упране војне одеће ва набавву 300.000 кила коже јухта. Кауција 10% 3 априла пред „Босном на Сави ва 150 метареких хвати дрва за управу београдског казненог аавода. Кауцнја 300 динара. — 28 марта у канцеларији управе војн« одеће у Бесграду за 30.000 пари книта од свињкоже за обување оиапака; 30 о. м. у истој управи ва 180.000 метара плагна американ-

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Исправка. Молимо наше чататеље да нумерисање прошла три број а исираве овако: место број 87, 88 и 89 — треба 88, 89 и 90. — Д^ље, да у београдској вести, којом се г, Ка' астојановић отиушта, место „оптужен" читају отауштен. Иостављеи.— Др. Драгиша Станојевић чујемо да ће бити постављен за хонорарног про®есора на В Школи и то за римско араво или економију. На ауденцпју.— .Туче је одбор академиског иевачког друштва „Обилић" нод пре седништвом г. Милана Андоновића проФесора вел. школз, био на аудснцији код Његовог Величанства Краља Александра да Га поздраве и да га умоле за кучство при освештвавању друштвене заставе коју је свстли Краљ ноклопио истој дружини. Исправка. — Место г. Живко МоновиК у 86. бр. ов. новина треба да сгоји г: Живко Леонови/1, као избраника за надзорни одбор са 295. глас. при Банчшој скуиштини. Главии Годишњи Збор Савезпе Београд. Стрељ. Дружиие, заказан за 12. ов. м. није се могао држати због недов љног броја чланова. С тога ће се држати у суботу 18. ов м. у 5 часова по подне у Краљевој Нивари, и на њему ће решавати онолико чланова, колико их на збор дође. * Сапитетски савет — сазван синоћ у вавредну седницу да решава питање о шкодљивости по з дравље дувана л кавала -раФузо ,и Ресултат тога решавчња јавићемо сутра. * Неред. Онома! у вече огромна гомила ђака великошколаца (аправила је голем неред у гостионици „Империјал," где су певале неке стране пева-

ског. Кауција по вакону. — 1 априла у на- I' ' ' ' , * I чице, а ђаци дошли да их разгнају Умешала се и нолиција — бајаги да поврати ред, па по обичају само увећала перед. Четворица ђака били су

челству окр. ниротског ва оправку зграде окр. начелства. Кауција 400 дин. — 28 о. м. у началству окр. врањеког за подизаље ка-

мених објеката на нуту од главног друма I - . „ . „ уханшени, па после онег пуштени. до врањске бање. КауциЈа 1200 динара. ,т • • • . Ј јНаЈЈаднију улогу играо ]е сам упра-

витељ вар. Београда, који је споља „разгонио" демонстранте, а унутра дано им за нраво и вакао на газду што „1 е растерч те швапска гадовв "

Свакако ово је немила по|апа, о којој ј ћемо у идућем броју говорити опширније. Сукоб. Дознајемо да јеизмећуКраљевског намеспиштва и владе већ дошло до оштрог сукоба; већ су отпочели узајмна окривљавања. На нишан је узет ноглавито г. Ристић „Јабука раздора" — то је питање: уз кога ће народ? Кад потање сазнамо о целој ствари вратаћемо се опет иа ово велеважно питање, од кога зависи снокојство и напредак ове земље, јер ако се одомаће трвења на самом врху — шта је остало доле народу. * Жалосно. „Н.Д." доноси вест: да је ономад пре подне „ухапшен један од разносача писама београдске поште, који је ухваћсн на самом делу кад је отварао препоручена писма и скидао марке с писама". Заиста жалосно! * Еандидати, За катрдру економије на В. 11к. пријавили се и г.г- Чеда Мијатовић и Владимир Јовановић. Тајаиствена експлозија. 13. марта око 10 час. у вече, нред капијом код „Манежа", пукло је нешто тако јако као топ. Кад је власт дошла на место, нашла је на калдрми подугачко дрвено сандуче, изнутра оковано лимом (тевећком). С андуче је било п р о б и ј е н о на једном месту а унутра гараво иопаљено од барута. Кажу да се у сандучету нашло још комађе гвожђа и олова, куршуми и неке чауре. Изгледа да је било у њему барута, који је по свој прилици унаљен фитиљом . Стручни људи који су прегледали ову направу, дали су мњење да ствар није била озбиљна. Злочинац је свакако био какав простак, који није умео удесити свој паклени и гадни план. јер силина није б«ла ни толика да бар сандуче разбије, но га само пробила на једном месту. Но то не мсља ствар много. Главно је пвтање: Шта је ов >? Је лп ово будалаштина какве обичне сокачке лудије, или је нечији шеретлук и срачуњена мајсторија? У сваком случају ствар би ваљало добро иследити, па кривице аримерно казнити. Ми ћемо® ее још вратити па ову ствар.

КАТАСТЕР У бр. 61. ,Малих Новина" под насловом „Порез на земљу" изашао је један чланак у коме се претреса питање о томе облику неносредног пореза. Следујући томепозиву, писац овкх редака износи евоје мишљење о решењу тога питања. * Од свију облика непосредног пореза, порез на земљу даје држави најзамашнији приход. И он се према датзма, које ми имамо: из године у годину смањује. Ово смањивање бива из године у годину све јаче. Тако порез на земљигата у 1885. години износи преко 10,000000 дин. у 1886. год. 9 */ 2 мил дин. у 1887. год. 8 '| 2 мил. дин. а у 1888. год. дотерао на мало ј 'аче од 8 мил. дии. То значи, да је државна благајна у току од 4 год. само на порезу на земљишта изгубила 4.000000 динара. А колико је услед тога изгубљено на порезу на лачност? Па процентуалних нриреза?; Ако ово смањивање потраје и даље — као што су и сви изгледа за то — бојати се је: да „порез на земљу" са својом малом циФром не покаже монструм апсурдности а то је: Да се целокупна земља Краљ. Србије покаже у толвкој величини, да једва изнесе половину Швајцарске! Смањивање облика пореза на земљу — према нашем сазнању — бива скоро по свима окрузима, сем округа у осдобођенам крајевима. Чисто а нехотице намеће се питање: Па од куда је то? Писац ових редака мисли, да је узрок томе овај : Противници нлаћања пореза по сразмери величике и каквоће ненокретног имања, да 6л смели ил« бар заљуљали основ закона о неп.порезу, иустили су у лаковеран паш народ глас: „да су нописне комисије величине као и каквоћу земљишта повишавали." Лаковеран народ поверује томе и прионе користити се одредбом чл. 93. закона о неп. порезу, те удри у премеравања земљишта већином сретством општ. власти или ћаловских земљомера. Та су премеравања свагла показала мање земљишта, но што је поп. комисији пријављено. Ко је год имао прилике видети покенута премеравања, тај ће .бити

— Ше)тан казан. (Ђ аВ.'Љи котао/. Но ооЈе било уско, помесно име за које се ван Београда није знало. У добу кад ово наше причање почиње, а то је 1785. год, — Канли-кула била је нуста и празна, и тако је стајала већ од повише година. Последњи пут била је употребљепа у ТурскоАустриском рату од 1739. год., кад Аустријанци грдио пострадаше код Гроцке.

II. Закисло Сено

Сув барут -ред Су-каиијом

Сутон се хвата а скркла се непрегледна гомила сељачких кола, натоварених сеном. Последњи редови пружали су се чак до Трокатачардака 1 ). а први редови већ су били ушли у град и размести се на просторији између Канли-куле и барутаие, што и данас стоји припета уз сами камени одсек, који се као тестером одрезан, уснравно диже у висину од школико хвати. Некад од ових кола била су још запрегнута; крај других лежала су испрегнути мали, и^ пави Ј ). Трокати чарвак био је од нрЛЛике онда, где је сад кавана „ксд Спужа" на Савској обали. То је била стражара, цоди &ута аа чуваре међе дуж Саве.

и чупави сеоски вочнћи. Кроз ову неиреглвдну гомалу од коле сновели еу, мували се, продазили и одлазили, застајкивали и довикивали се, дроњави и босоноги сељаци, с пропалим чуперцима кроз поцепане као џигерице избдедела весове. Многи су били гологлави; већина је била онасана ликом; у свију разголићене руке и груди, а једва на десетом да је било каква друга хаљетка, се.1 подераних гаћа и кошуља. Мало у страни стојало је десетак турских војника, с иушкама и натакнутим бајонетима, а међу сељацима, ишао је од кола до кола, по« стар Турчин, добро одевен, с те®тером у рукама, и с камџијом за појасом. Овај човек застајас је кодсваких кола, извикивао: „Еј,море, гола рајо.које, бива,сајбија ових кола," — на што обично притрчи колима по који сељак, а Турчин га Ј пита како му је име и одаклеје па ношто обиђе око кола и ирегледа сено, занисује сељака у теФтер и рекне му да је „сербез." Овај турчин био је нешто јако љут; често је потрзао канџију и шибао сељаке, и по глави и, по леђима, и по рукама, ударајући куд дохвати, а уз то је једнако нричитавао: „Погансузиједни!" „Иаопаки милете!" никад неће ништа учиинити на вркјеме и кад је чему у заман већ све чска да му стаса пошљедња декика ') па да се Ј;. треиутак, минут, од грчке рсчи дева — 10.

крене" „Што да за рана нијесте вођ^, да вам се вас мал рахатли прегледа, но ми закадабалучили сад у акшам, када | се на ђавола не може виђети* . . „Но знашја ваше ширетлуке; али, бели нећете ме преварити, да теслимите само ђубре, да нотеглим на душу толики гријех да се зимуе царски ајвани даве в шом буђом, што је меште сјена догоните на царску капију!* Говорећи тако, Турчин је ишао од кола до кола, што бејаху поређана уз саму барутану, и само је викао: „Ђубре! не бнва, прежи и гони, па за три дана сајено да си доћерао, да ти не гребе иас ној'у твоју." Сељаци би се ту обично правдали: „Не, ага, дина ти, немој нас одбијати, да се после онет криамо и сканавамо са овом стоком! прими сено, — Бога ми је као смиље; ако где што и има закисло така му је година била, аго, — сва су сена таква." Но ага је слабо сушао ова правдања и заиомагања сељачка, но би само викнуо: Гони динсузе!" а нонеког би уз то и камџијом онаучно, па би онда отишао даље.

(Наставиие се:)