Мале новине

Ва чисто са њвховом тачношћу и не ће им поклањати велике зере. Више су пак влаети, са свога немара, увек иоверавали тим промерима и одобравали иеправке по њима; а како и пеће, та општ. власт јамчи за њих па то је доста и довољно, не треба, брате, ни сумњати, а камо ли сравнити да ли ее границе слажу са онима које су у „упнсаој листи" став љеее. Ко ће тим да се још бакће ?! Ето ту лежи узрок злу. (наставиће се)

ИЗ БЕЛА СВЕТД — Оштета. Руски отправн?,к посдова у Дариграду предао је Портн ноту о ратној нгкнади. — - Опоакано. Пре неки дан разнеда сз била вест, да је руски цар одаслао Краљвци Наталији у Јалту велнког кчеча Константина Николајевића у некој варочитој мисији. Телеграм из Петрограда, унућен ,Пол. Кор." тврди, да је велики каез отишао у Крим да у тамошњем своме замку „Оријанди* проведе коју недељу, као гато обично сваке године ради, — Зибрана. У Берлину забрањен је демократскн лист „ Народве Новине." На њега је примењен социјалистички вакон ма да лиит није био социјалистичке боје. Као повод забрани узело се то, што су те новике на. дан 18 мартн проелавиле револуционарву успомену 1848 године и рекле, : да је народ од тог.доба много изгубио од својих права услед овога немара, и попуштања војничкој тиранија. Ова забрана изазвала је велико негодовање и буру у целој јдвропекој штампи. — нариска изложба. Како јављају из Париза, сад је коначно утвр ђен програм еветковине отварања нариске изложбе. Програм обухвата ове тачке: 5 каја н. н. светкбвина Федерације у Паризу, банкет за 1500 о соба у велпкој сали версајској, 6 маја отварање из^ожбе а после светковина на Марсовом пољу. 14 (2) јула биће велика светковина у Паразу и осветљеље булоњеке и вексенске шуме и свију булевара, У сеитембру ће се на Плас"де ла Насиоа открити велики споменик републике, што га, је израдпо сликорезац Даби. Париска влада мпсли да о нариској изложби раздели 500 ордена. Према најновијем решењу министкрског савета разда, ћесе три велика 0ф -цирска крста, 16 командир-

ских, 110 ОФицирсквх и 369 ритерских крстова. 1888 раздато је 400 ордена.

ПОКОЈНИЦИ (■)• Владислав ВујовиК). У прошлу среду, пре подне, сахрањен је Владислав Вујовић бив. окружни начелник, бив. кнез Милошев мин. унутрашњих нослова, бив. потпредседник и председник друштва црв. крста, и најпосле, бив. саветник државни у коме је чину као пенсионован и умро. Пок. ВуЈовић био је предстакник оног старинског типа поштених и неуморних служитеља државних, који су у народу осгавили туко леп спомен, те се за њима и данас чешће уздахне: „Еј, нема више старих чиновника! 8 — и ако су то били чивовници махом из доба неуставног. Пок. Вујовић уживао је лен глас у свима круговима, с којима је по положају бивао у додиру, што се ноказало и многобројним учешћем грађана који га допратише до вечене му куће. Бог да га прости! * — •(■ Јован ал. Нако , саахија В. Комлогики у Баеату, нреминуо је 8. ов. м. у Бечу у својој вили, а у години 78. свога сретног живовања. Тело уваженог покојпика донесено је из Беча до Кикинде железницом, а одатле је на мртвачким колима однесеко у В.-Колкош, где је у прош. понедељник пре подне по обреду срп. прав. цркве онојано било, а затим у цркви у породичној гробница матери земљи нредато. Бавећи се у оно време, кад је „Матица Српска" стала на мало чвршће ноге, у Пешти; дружећи се са Савом Текелијом, са Тодором Павловићем, Павлом Риђзчвим и Осталим родољубивим Србима, а уз то имајући за жену жестоку родољупкињу Анастасију, рођену у Трсту у знаменитоЈ срнској нородици Вучетића, завештао је он год. 1837. усмено 5000 ®ор сребра на закладу за потномагање сриске књиженности, а 1844. јануара 7. потписао је основно писмо, у ком се обвезао на обећаних 5000 Фор. годишње 5°/ 0 камате плаћати све дотле, док их не положи „Матвци српској, коју је поставио за управитељицу своје закладе. И на што се Јован Нако обвезао, то је 1872. и испунио, т. ј. те је године исплатио и обећаних 5000 ®ор. и припадајућу камату. Данашњим да-

ном изноеи његова заклада преко 27.000 Форинтата. Но 2. тачци основног писма камата од његове закладе има се трошити за награде српским писцима. Основно писмо за Накину закладу штампано је у 100. св. „Летописа" за 1860. год. Покојник је био нлемић срп. али од оних ретких плсмића који уз титулу илемства носе још племенитије срце у грудима. Био је вазда нрави Србин, жарко предап вери својих праотаца. Оставио је једину наследницу кнегиву Милеву. Вечан му сиомен. ——~

ОЛУЖВЕНИ ГЛАСНИК — Отауштти : Светозар Ј. Шурдудовић, секретар прве класе у министарству ®инансије, и Петар Караетојановић , генераии консул треће класе у Содуну, на основу §-а 76.огзаконао чиновницима грађанског реда. — Постаељепи: 8а генерал:ног консула друге масе у Солуну, Коста Н. Христић, начелник исте класе министарства иноетраних дела, и ва начелника друге клаее миниетарства иностраних дела, Јован "Баја, про®есор београдске ниже гимна8ије.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Веоград 16 марта 1889 год. Осуђени — Пресудама нодицијским оеуђени су: Јован Коетић слуга због скитп.е, Јован Јовановић таљигаш вбог псовке и Илија Јовановић пиљар,што је улицои нродавајући воће викао. Еађено. — Нађене еу три кшиге на немачком језику у тврдом повезу и налаве ее у кварту варошко м. Оаро в едени. — Суду варошком: Мијаило Спир вв и Иван Стевановић слуге спроведени су суду варошком па осуду због крађе.

ТЕЛИГРАМИ 16. Марта Беч, Цар и царицателеграФСки су честитали министру преседнику ТаФеу заручење његове кћери. Занзибар. Немци у суботу бомбардовали Садани. Атина. Влада је у комори изнела предлог о зајму од 80

милиона за грађење железнице Пмреј-Лариса. Софија. Сгамбулов, Мугкуров и Товчев вратила се из Пловдива. Сан-Себастијап. Британска краљица стигла овде у стодне, а у 5 сати отпутовала. Срдачан ноздрав с крал»ицом оегенгкињом. Букуретт. Розеги ће у сгсоро изнеги комора изјаву еаследног принца Вилхелма Хохенцолерна, који се у корисг свога млађег брата Фердиванда одриче наследства престола румунског. КЊИЖЕВНО ВВЧЕ и ВЕЛИКИ ЕОНЦЕРАТ приређује коло млађих кшижевника овд. 25 ог овог м. НА БЛАГОВЕСТИ на. „булевару" у корист сиротог ведикошЕолца Програм ће бити изврсан а донећемо га првом приликом.

Наш једини син односно бр \т, шурак и синовац,

ЛИКЕРЏ0ЈА у НИШУ после дугог али тешког боловања пресели се у вечност В-ог марта а 9 ог предадосмо га матери земљи на нревслику нашу тугу и жалост. Овај но иас тешки удар јављамо сродницима и иријатељима. У исто време бдагодаримо многобројном грађанству вароши Јагодине, који покојника братски до вечне куће испратише те тиме нам у неколико и тугу ублажише. 10. марта 1889 год. Јагодина. Ожалошћени родитељи: Алекса Поливанић кафепија, мати Анвца са осталом родбином. 64,1—2

К Р А Љ И Ц А II 0 Н 11

или ломц мгтвадл 7 вЕНЕци:га З?оз>^.А.:ЕЗ: из ИОТОРИЈВ. МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ КЕ.ИГА ЕЗБЕТА ПРЕВОДИ А. Ж. ИЛИЋ (262) (Наставак) — Чини ми се, људи, ви сте већ доста иили, — рече им Јакопо —- а тек је јутро/ — Доста пили? — узвикну Јеронимо бесно. — Не говори тако> ловче мртваца! Ни на велики нетак не биемо били трезнији. —- Истина синоћ смо се добро частили, али то је давно било! Сад идемо од светлеће куле! — Од светлеће куле? Од које светлећо куле? — упита их стари Јакоцо журно.

— Е то ћеш све чути! Хајде само с нама у црвену крчму! Али ћемо најпре позвати СтеФану, она мора частити, рече Јеронимо. Јакопо по нуждн попусти и пође с њима. — Манте се СтеФане! —- рече им он. — Ко зна, можда није ни код куће! — Аја, мора она с нама! Ми и немамо новаца, ловче мртваца! —- рече Јеронимо. — Она мора нлатити! — додаде Амадео. — Смирите се само, људи! Ја ћу платити! — — рече стари Јакопо немајући куд. — Ура! Живео ловац мртваца! — узвикну Амадео и скиде свој шенхир. И тако дођоше у крчму. Јакопо плативши вино, које им је донето, рече: — Јесте одиста били у светлећој кули? — Одиета! — рече Амадео. — Је ли у старој светлећој кули? упита Јакопо даље. — У старој? Не, у новој кули код старог кулара'

Е! А шта сте радили тамо?

— Питали смо, да ли је каква галера мн лађа прошла онуда? Јакопо ту одахну. Једва је чекао прилику да се опорави ових наквашених рибара. То и учини, кад се они стадоше свађати. Они га и не видоше кад оде. Јакопо се по други пут унути старој светлећој кули. Држећи, да ће бити боље да но мраку врши сзој посао, седе на једном брежуљку да се мало одмори, те ће у томе а вече доћи. Чим је сео, пошто је био врзо уморан, навали се мало и засни Дуго је слатко спавао и не би се можда до зоре пробудио да га није ноеле по ноћи пробудио хладан тучан ветар. Тако стари Јакопо дође до светлеће куле. У том се онет зачу онај потмули но зната нам крик, као да из гроба долази. Јакопо је чисто занемио од чуда и у том угледа тамо поред куле једног човека, Кад је дошао ближе, тај га упита Ко је то ноћас? Ко сте ви? (ИАСТАВИЂЕ СВ)