Мале новине

К У Р с Дукат 5.68 Наполеон 9.52 Српски лутријски 3°/ 0 лозови. 35-80

ИЗ ОПСЕРВАТОГИЈЕ Београд 6. априла 1889. год. 7 е. пре п. — 2е. п. п.

Притисак вавдушни (на 0°]

746,ббм. м.

747,99 мм.

Температу ра ваздуха (С°)

3°,3

8 °,3

Влажност ваздуха (редативна)

Ветар Снраваци јачина) западни слаб

тишина

Иакеималпа температура 8,°б. Минимална температура 1,"8. Време: Облачно: Киша 5 гшрила свега 2,1 мм. — 'Ц| —

ВВОГРАДСК® ВЕСТИ ЈКГГ Измећар. Кад се бив. краљ Милаа кренуо ва нут, на далеки Исток, јавили смо да је овде оставио свог адвоката, којиће га заступати у имовеим односима. Али тада нисмо знали да ће бив. краљ имати и још једног заступника, који ће га бранити у штамии. Сад видимо да је ту часну улогу нримио на се „ Дневни Лист и . Он се ево истакао да буде одбраеа и заштита краља Милана у таквим стварима 1\де управо, и није заштитник, но је прави измећар јер се истиче онде где само има да се почиста туђе ђубре. Ово је већ други пут како се Јђ •егхч чЈ Л. жж-^ ж *> ж ^ е ни бив. краља. Први иут му је био засео у грло некакав трули, „исцеђени лимун." Е кашљао је, е хркао је, сав се упљувао по образу и једва га које како искашљко. Сад опет „Дневви Лист" пада у несвеет и нита запрепашћен, како сме један Пера Тодоровић, „иетерани комесар" браниги своју част од „Њ В. краља Милапа? Ј „Днсвни Лист" просто је потресен до дна душе како

се то смео уеудити један тако ма.та човечуљак, као што је „истерани комесар Пера јјТодоровић," да тражи нека рачуна од тако високе личности као што је „Њ. В. Краљ Милан. (За „Д. Лист" то чак није ни бивши краљ, већ просто „Њ. В. Краљ Малав." Види ее да г. Милаиове наде на „време и моје право" већ палазе одзива и послуха код „Д. Листа") И „Дневном Листу" тако је то чудво што сенашао једап грађанин, који сме и од Краљ-Миланових нападаја бранити своју част, да му то изгледа као читава брука те узвикује: „0 људи, може ли бити веће бруке." Јес, господо измећари, веће бруке од те заиста не може бити, кад устаје један јаван орган да папада једвог грађанина еамо с тога, што се овај усудио да брани своју част. Само такви морални мурдари и измећари као што је писац ваше нотице може падати у несвест с тога, што један грађанин брани част своју, на ма то било и од насртаја једног бив. краља. Вивши краљ Милан, по речима владина доиисника, наззао је најпокваренијим и најневуљалијим човеком г. Перу Тодоровића. Оклеветана грађанин устао јо да протествује против тога. Протествујући тако, г. Тодоровић се изложио најећој мржњи и гољењу једнога још моћнога силника, који још и сад помишља на свој повратак и јавно истиче Формулу „врееме и моје право." Радећи тако, г. Тодоровић није ту бранио само своју част, он је бранио једно начело, браиио је част свију српских грађана, борио се да извојује једпом за свагда јавно иризнање да се не може нико заклонити за начело ненрикосновености иа одагле грдити и ружити све и свакега и јавно пљувати у образ целом срнском народу. Борећи се тако, г. Тодоровић с-е борио за уставна ирава срп. граАопио_се_аа ј ">вне печи,

борио се за слободу штамие у ошпте, а;акле и за слободу и самога ^Днев. Листа." Дужност је била сврког ирајатеља слоооде да га у овој борби иомогне, а да је његова борба била иравична и закоаита, доказао је сам суд. Највише пак дужност је била независне штамав да га она ту номогне. И мссго свега тога „Д. Лист" усгаје и пита, како еме један Пера Тодоровић да ае^прими ћутећки увреду од „Њ. В. Краља оца.„ И ,Д. Лист"

уотаје сад да брани ирава тога ,кра-|дарствоПеруВЈгагојезиКаиИеру Илића, свршене техничаре. * Капдидатн. Као кандидати за нроФзсора римскога права на В. Школи јавили су се г.г. Живко Милосављевић, писар вар, суда; Милић Радовановић, писар мин. Финанције, и др. Давид Алкалај. А како се говора, јавио се и г. Лаза Костић. * Из Суднице. Суд вароши Београад ставио је нод суд уредника „С. Независности" заклевету нанесену путем штампе г. Раши Милошевићу секретару мин. Финансије. Г. Раша је трзжио да суд осуди и власника листа на плаћаље трошковз, али је суд одбио то тражење, узимајући да ако уредник буде осуђен за главпу кравицу, да ће он бити осуђен да плати и трошкове. — Даље стављени су под суд и у притвор Малан Ђураћ скитвица и Ачдра Југоваћ бакалин за превару, учињену Симону Лаидау, * Личие вести. Др. Лаза Костић бави се од неколико дана у Веограду, * Иовратак. За који дан вратиће се у нашу средину познати првакрадикални, поп Милан Ђурић. Добро нам дошао.

ља оца, а надази да )е сасвим у реду кац тај „краљ отац", по речима дописника, назива срп. грађане најпогрднијим именима. Срби, српски грађани, ми апелујемо на вас и вашу просвећену правичност, да будете нраведпе и пеумитне судије људама који носе титулу тумача јавнога мњења, а наносе сриској штампи оваку прљу и љагу, градећи од ње власничког измећара. 1 ) Бегуици. Услед непрекидних наиада Арнаута на Србе у Старој Србија нрешло је ових дапа око 80. бегунаца српску границу. * Неистинита је вест да ће г. Милан Христић посданик у Верлину бити опоззан. Г. Христић молио је сам за осуство, којему је дозвољ ено. Ову вест дао нам је одсек за штампу у министарству спољаих нослова. * Предаја акредитиве. Г. Г. намесници примили су данас у свечаној аудијенцији г. Патримонија фравцуског послааика, који је предко своју акредитиву и уједно и одговор Француске владе на нотиФикацију ступања на престо Њег. Величанства Краља Алекеандра I. * Иосета. Његово Величанство Краљ Александар посетиће данас пре подне, у пратњи свога гувернера г. Докића и проФесора Зоологије г. Миливоја Самића, зоолошки кабинет у Ведикој Школи, где ће му проФесор држати предавање из Зоологије. * Изабрани. Академиски савет В. Школе изабрао је за про®есора рационалне механике на В. Школи г. Мијалка Ћир^ћа бив. државног питомца У Иаризу. * Питолци. Академиски савет В. ЈЏколе изабрао је за питомце: за матсматику ПСтра ТУу&^гЈа ^ор&вника математаке на В. Школи; за ру') НознаиајуКи уредништво „Д. Л." нааа пада веома чудно овако држање његово. Ма још мислимо да ће ово бити еамо сму. шено конрцаље каквог скорашњег уљева уредничког и надамо се да ке уредништво спречити у будуће оваку стидну злоупотребу штампе. Це буде ла то онда се ми више нећемо обраћати писцу појединих натица, но ћемо обележити положај и улогу самог „Д. Листа ."

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Немачка) — Краљ Хумберт ће доћи у Берлин тек за врем - ) летњих одмора талијанскога парламента, — „Кгеигхе^ип^" јављају да ће се одустати од намераваног нутовања цара у Атину и Цариград. — Државни тужитељ у ЕлбевФелду тужио је троицу социјалистичких посланика, што су као чланози социјалистичке Фракц «је припадала неком кажњивом удружењу. Онтужба учинила велико узбуђеље. — Н,'»р Вилхелм отићи ће 13 јуна у Штутгарт на јубилеј краљев. Отићи ће и краљ саксовски, принц регент баварски и велики војвода беденски. (Француска) — „Париз" јавља да нису од особите важности хартије, узапћене у стану Булаижеовом. Узапћена је домаћа књига издавања и маса писама. У стану РошФоровом само су запечаћене све собе до повратка сина Рошфјрова, који је отпутовае у Врисел.

У једном шумарку у томе нарку лежала су нотрбушке три млада човека , који се нису скоро ни видели из велике траве. Наслоњени на лактове, ови су нушили, а овда онда нопридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје. Чинило се, као да нешто изгледају, као да некога очекују и то с великим нестрпљењем, На један цут, у даљини указа се облак прашине на широком друму. Као да га је вихор гонио, овај облак јурио је необичном брзином и долазио све ближе и ближе. Свет сврати пажњу на ово, гомиле ночеше застајкивати и гледати шта ли је то, а об^ак прашине јурио је непрестано све у ковитлац. На један нут из овога облака указа се један коњаник. Полегао по коњу, он је непрестано шибао ово јадно живинче , које се већ беше обукло у белу пену. Кад дође до гомиле евета, коњаник викну нешто. Јурећи даље, он опет нешто викну. Тако је то поновио неколико пута. Свет чу и не чу шта он вркну. Нешто чу, али оно што је чуо није разумео. Речи су му биле јасне, али смисао, еми« сао... ко шта?.. где?.. гад?.. — је ли могуће? Ето то је што није разумевао.

Настаде жагор, узајмно заниткивање узајмно чуђење, неки потрчаше за коњаником. Неки, пренеражени, стадоше на сред друма. Међу женама наста вриска. Коњаник одјури даље као муња и последњн редови света видоше га, где сави улицом која води у двор. Кад коњаник би сирам парка, она три човека чието поскочише са свога легала. „Свршено је !" рече један. Боже! да ли је свршено, рсче други. — Сигурно , сигурно ! ту не може бити сумље. Такав је био договор, рече трећи. — Знам , али зар није могло бити да се иромаши ? Зар је не могуће, да се све свршило простим покушајем или нрошло ва каквој олакој рани ? После су опет прилегли сва троаца у траву и продужили разговор. Коњаник пројури а међу светом остаде уж1!С, забуна и неред, које је он посејао својим проласком. Као на стотину крила , по целој овој гомили света, по целом Звониграду разлети се страшна реч : „Убијен Књаз !" „Убијен Књаз !" ту је реч на скоро нонављала цела варош , изговарала су је свачија

уста, ирелетала је од каииџика до кипиџика, с прозора на прозор, из улице на улицу : „убијен ањаз, убијен књаз !" У граду (вароши) наста огромна забуна. Све живо излете на улице. На све стране видео си само изненађена, престрављена и зачуђена лица. А у небројено одјека звучале су кобне речи : „Убијен књаз ! убијен књаз !" На широком друму указа се један вод коњаника. У оближњој касарни зачу се необична луна добоша, негде у даљини заевира труба на узбуну, нв саборној цркви удари звоио. Нашто мрачно, нејасно и тајанствено носе се иомаљати у неизвесним догађајима, што наступају, а над Звониградом, који мало час бегае тако вссео, на један пут рашири евоја огромна крила црни дух смрти ! Замириса нроливена људска крв и дах буне, нреврата и грађавског рата, као нека тајаветвена дрхтавица прође целим Звониградом. Све душе обузе некакав тајанственц, сујеверан страх од нечега што нико ноје звао шта је. (НАСТАВИЂЕ СЕ)