Мале новине

— РошФор оптужујо Карнотовог секретара генерала Брига за учегаће у једној завери у Паризу од 1887 да се подигне буна ако буде изабран Фери за преседника ренублике. (.Русија) -- Авгапистанеки емир Абдурахман кан дозволио је трговачки саобраћај авганск1,г Туркестана с Бокером, што је у последње врема био забранио. — На место поаојнога генерала Џаукера за министра саобраћаја кандидати су генерал Аљепггов, Бодриков, Тило и Петров. (.Румупија) — Краљу румунском стижу много бројне адресе благОдарности на уређењу нагања о наслеђу нрестода. —^•♦•►ИЗ БВЛА ОВЕТА — Дравославље у Јужној Аиерици. Словенска колонијл у Буенос-Ајресу подигла је дивну цркву, која ]е ту скоро и освећеиа. У њој чинодејствују руски свештеа.ици. Американска крађа. Америка је у свачему оригинална па и у крађама. Ту скоро извргаен је нечувен напад на банку у Денверу. Један кицош дође у банку и рече да има нешго врло важно да говора с директором. Кад га овај нрими, рече му кицош како постоји нлан да се покраде банка те затражи један неисписави чек да му иоваже кагсо лоиови мисле да то учине. Дирсктор му да чек а кицош на један иут извади револвер ',а у леву руку узе диаамитски метак па затражи да директор нанише на чеку ци®ру 21 хиљалу долара; акодиректор не учини, рече, он ће га убити а динамитом целу банку бацити у ваздух. Директор испуни то захтевање а кицош се леио опрости н пре, но гпто се директор могао поврачити од страха, оде с потписаним чском. Једна Финанцијсиа опзрација „Одјек" у бр. 46. од ове године нод одељком : ДомаКи Гласови, доноси белешку, како је у мивистарској седници на нредлог г. министра Фананције решено: да се приступи исплати дуга од 1,200.000 динара за екопроирисано, земљиште железничком пругом. И та би се исплата имала извршити озом иФнанцијском операцијом : Да г. ми-

нистар Финанцијз од 49.90'Ј гсомада 3°| 0 лутријских обвззница (лозова) од 1881 године, који су код Народне Банке заложени за суму од 2,457.900 ди; нара, повуче 37.800 ком., и што бољом их ценом прода; па новцем отуд добивеним Нар. Банци плати одговарајућувр едаост дуга — јер ће и на даље остатак од 12.100 ком. остати у залогу — а превишак употреби на исплату железничком пругом експропријисаног земљишта. * Да мало изближе видимо ту ФинанциЈСку операцију: 37.800 ком. лозова но садањем ста њу курса не би се могли скуаље нродати од 80 динара ио комаду (иа и то сумњамо, ношто је како чујемо, ал за истинитост не јамчимо, нагаим лозовима курс пао са 6 динара, чим се у свету распрострла вест, да нага министар Финанције хоће да црода иоменути број лозова), то би изнело 3,024.000 динара. Том сумом кад се Нар. Банци плати одговарајућа сума дуга за поменути 37.800 ком. лозова (рачунећк да је комад по 50 динара заложен) у 1.890.000 дин. остало би за исилат" железницом заузетог земљагата сума од 1,134.000 дипара, а од те суие кад се одбије: провизијон и т. п. остало би на помеиуги циљ у округлој суми нешто јаче од једног милијуна динура. * То је била једна страна те Финанцијске операције која очито показује да се н>оме постављеиа цел постизава. Сад да још једном прегледамо наведени рачун, али — са друге стране (са друге тачке гледишта), да јој видимо и другу страну како изгледа. Рекосмо да би ио садањем стању курса за наше лозовз могла највигае добити 80 дин. по комаду. Узмимо баш да ту цену и добијемо. Ну пошто је лозу номинална вредност 100 динара , коју суму држаза без икаквог одбитка нриликом амортизовања и плаћа, то се на суво по комаду губе 20 дин.. што на 37 800 ком. чини суму од 756.000 динара губитка. Ето то је друга (мрачпа) страиате Финанцијске олерације, која ону прву јако баца у присенак, јер показује да у колико се оном првом добаја ако се и оно може сматрати као добит — у толико се скоро и губи; ал у овом случају и ие/гинеки губи.

Питање је сада: би ла за државиу благајницу тај губитак од преко три четвртине милиона динара био користан (у ово време а само за љубав исплате експронријације, за коју узгред буди речеао — држимо да баш наје тако прегана), и не би ли било начина, да се тај тако знатан губитак отклони и избегне, а инак да се постигне и намера г. мичистра Фиаанције: да иснлати људима желез. заузето земљиште. Наше је мишљење да би било начина да се губитак избегне а намера г. Министрова постигне, јер држимо да би у ово време био некорисан номенути губитак о коме је овди реч; и с тога ево износимо наше мишљење на који би се начин то дало ностића, Ваља помоћи и средства погражити у нас самих, а баталити „Јајтелесе/ и оста!у чивЈтарију. Дакле кад је народ могао, за исплату железницом заузетог му земљишта, до сад чекаги, заиста ће моћи јога иола године чекати. А за то време г. министар финанције могао бп заједно са г. минпстром унутрашњих дела — разуме сс ако нађу за сходно и да је умесно — извргаити једну Финанцијску операциЈу за коју јој стоје у земљи извори и који су јој, могло би сесмело рећи, потпуно на расположењу, и која би (Финанцијска операцаја) требала да отклони напред пчменути губитак од иреко 3 | 4 милиона динара а и да оствари намеру одпосно експропријације. (н АСТАВИЋ ј е СЕ.)

СМЕОИЦЕ — Редак тестаменат. У Мангуи, у Италији, умро је ту скоро Гарибалдијанац и слободњак Ерлембалло Кисно који је оставио овакав тестаменат: да се сарани у оном оаелу које је за време карневала 1883 носио приликом једног маскенцуга, у коме је он престављао кап Гарибалдијев. Једном дечку из „Тп.чШгао 6апћ«1сИ" оставио је 400 лира с тим да он на његовом погребу носи заставу с којом је Косно једном изишао у сусрет ГарибалдиЈу, кад је овај долазио у Мантуу. За музику је наредио да за све време погреба свира Гарибалдијеву химну и још неколако веселих маргаева. Састарао се п за свој пад-

гробни натпис, који гласи: „Ерлембандо Косно, слободњак, рођен 7 ®ебруара 1824, умро 23 марта 1889 Слепоћа, која је настала од старости, задавала му неке бриге али му није чинила таке горчине као глупост данашња, коју покојници не виде али осећају. — Не молите сз за мртве." ПРНПОСЛАНО*) Свештенству у Краљевини Србији (Насгавак) И само за то, што је се дрзнуо један арота—један уредник црквеног листа, да јавно нодсети г.Митрополита а узгред и остале архијереје на њихове велике и тегаке обвезе, које имају према цркви и свегатенству; да подсети нарочито епископа жичког на законитије и иравсдније позтупање са подручним му свештенством, — устају ластом сви архијереји свом силом своје велике власти и на лист и на уредника му, чији су рад све дотле одобравали и цохвалама обасапали док није дошао ред да се и они подсете на своје велике дужности. Ко је год икао нриликз да прочита номенуте чланке, могао се уверити, даје свеколаки овај гњев архијерејски пеопраадан, мањ ако (ови негдашЕБи сеоски свештеници) г. г. архијереја ссбе сматрају за нецракосновене а свој рад непогрешав. Наше напомене и нагае замерке нису гола потварања, празне речи. Оне се оенивају на непобитнам Фактима. Тако, у првом чланку изложено је у 15 тачака : чему се замсра и шта се уписује у грех садањем поглаварству ц жвеном односно нерадње и немара према цркви и свештенству. А у члаику уВапај свештенства жичке еаархије' 1 нобројани су елучајеви незаконитог поступања г. еиискоиа са свештенством и поткрепљени званичним датима. Ако су гг. архијереји узели да је то пуста обест и голо потварање у-

редниково,

за што све то не поби-

гае бар званичном иснравком ако им смета њихов високи положај, да јавноеги даду рачуна о својој радњи другим путем. Но госаода архијереји нагали су за целисходније, да силом своје власти покушају ућуткати на свагда и уредника и „Хригаћ. Веспик." (Свршиће се) *) Вида бр. 108.

КРАЉИЦА НОЋИ

или ЛОВД МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈН РОМЛН из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИВЗЕ КЊИГА ЈЕСЕТА ПРЕВОДИ А. Ж. ИЛИЂ (278) (СВРШЕТАК) XII. Ингов сЕ .ршетак Инго се стаде презриво и гластно смејати, кад га вратише у затвор. Он је држао да још иије све пронало и да још он има власти. С тога, нешто, као бајаги, силом, нешто улагив^њем, успе те склони вратара од тамнице, да остави врата отзорена те ноћи, а он да се заједно с она два стражара некуд уклони.

Било је око по ноћи. Инго отвори врата, изађе на поље и чу како онде близу негде звече чаше и пехари. У том се зачуше неки кораци. Инго се укочи. Брзо стаде бегати једним тамним ходником. Одједном сину светлост у њему. Јакопо му је ишао на сусрет с буктињом, и кад га виде трже се, а то дзде прилике Ингу да цромакне поред њега. Јакопо се одмах за тим освести и стаде трчати за Ингом и викати за помоћ. Помоћу неких жбира ухвати Јакопо Инга и свежу га. Ону тројицу стажара одмах етриају у затвор за пренебреганане своје дужности. После изведу Ивга везаног на једној галсри на море и ту га пред високим судом најпре удаве а после баце у море.

ДОБИЈЕНА БИТКА „Мале Новине" славиће од сада 5. Април као срећан и благословен дан, када је извојевана једна велика уставна победа, утврђено једно велико уставно начело. Тога срећног дана утврђено је шта се има но уставу разумевати под „иеприкосновеношћу" владалачком, и опредељено да ту никако не може ући и неприкосновеност бив. Краља. Тиме је добијено то, што ће од сада политички поступци и полит. држање бив. краља бити подвргнуто контроли јавног мњења и објективне критике. Од сад ћемо с нравом моћи да пратимо објективно и непристрасно сав јавни рад бившег краља Милана. Како је ово велика добит и како ће од ттоа бити велика корист за земљу, знаће сваки ко иоле прозире у будућност и слути шта би се све могло десити. 0 овој значајној ствари говорићемо доцније опширније. Овде констатујемо само Факт да смо пуно задовољни што су ту велику битку извојевале наше „Мале Еовине",