Мале новине

Постављеиа. Г-ђа Милева удова| пок. Драгољуба К. Сгојиљковића носгављена је за управницу женског казпенког завода у Шжаревцу. * Кандвдат. Како чујемо, за катедру статистике на В. Школи јавио г. Стева Грујић проФесор в. окадемије. * Главвн Одбор „Друштва Св. Саве", на састанку своме 4 ов. м. изабрао је за управника С». Савске школе свога члана г. Панту Срећковића ироФесора В. Школе. * Тако, Тако! Јавили смо како је у парно кунатило г. Косте Димитријевића долазио неки иолицајац и навијао да му се као полициском аг^нту јевтиније рачуна купање. Сад можемо јавити, да је управа вароши Београда звала газдарицу из парног ку»атила и нравила над њом чнтаво саслушање шта је говорио дотични иолицајац. И госнођа је морала ради тога да остави сав свој посао и да запне чак с Дорћола у главну полицију. 11а, бога ми, лепо и иод овим аовим уставом. * € проФесорског збора. ПроФесори 150)и су из свију крајева Србије дошли у Веоград на збор ради оснивања цроФесорскога друштва, имали су 11 о. м. у вече претходви састанак у Коларчевој пивници где су се г. г. проФесори упознали и измењали у онште мисли о задатку који их чека. 12 <». м. био је збор у дворани В. Школе. За нредседника томе збору изабран је др. Никола Ј. Петровић а за потнредседника Илија Душмановић, бив. проФесор а ада ндчелннк окружни. За пословође г.г. Светислав Симић и Љуба Стојановић .п р о ф е с о р и . После овога прешло се на претрес правпла проФесорскога друштва, која је нзрадио привремени одбор тога друштва. Збор их*је с малим изменама усвојио. * Г. г. Димитрије Бодп конзул и Пера Манојловић вицеконзул стигли су ирви дан Ускрса у Витољ. * Одликовани су : таковским крстом II. степ-на г. Спирлдон Дејмезис кр. јелински начелаик мин. Финансије; истим крстом III. степена г. Андра Кумануди индустријалац из Атине; Орденом Св. Саве III. степена г. ј 1 икудис члан аделације из Атине; та-

ковским крстом IV стеиена г. г. Петар Оригонне кр. срн. иочасни конзул у Пиреју, Сгеван Паризис кр. јелин ски секретар мин просвете, Никола Луриотис, Анђел Негаса секретар минист. упутарљих дела. — Г. Мвта Чохаџнћ нисар I класе министарства спољних послова одликован је орденом румунске круне V степена. * Тргао оставву. Др. Лаза Пачу, за кога смо били јавили да је дао оставку на звање управника монопола дувана, тргао је своју оставку, која му је била већ и уваже <а. Ш го ли се то г. Пачу иредомислио'? * Иа судиице. Сутра ће у суду вароши Београда бити претрес М«лану Марковићу иослужитељу за лаку новреду и Чедомиру Ћорђевлћу овд. за просту крађу. А нрексутра, 15 о. м. биће претрес Луки Радосављевићу грађев^нару за двоженство; Марку Дпмитријевићу ђакону за иаку повреду и Радовану Јо«ановићу таљвгаш^ овд. за онасну крађу.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Отпоздрав. Приликом бакљаде, коју )е општина шабачка приредила у ночаст Његовог Величанства Краља Александра, позвало је Његово Величанство г. Стојана Марковића, директорп шабачке гимназије који га је на бакљади п^здравио, и још неке грађане у двор и отпоздравио их овим речима : „Мој глас није довољно јак да се може са балкона чути; за то сам вас позвао да вас молим да изјавите свима вашим друговима Моју тонлу захвалност на овако усрдном дочеку. Будите и сама уверенет , и кажите и њима ла ћу из Моје дедовске и прадедовске вароши однети миле успомене, које ће Ме вазда подсећати на вашу оданост, а у Мојим грудима вечно гајити љубав према верним грађанима шабачким." * Убијен. Првог дана Ускрса убио је Стеван Петровић из Великог Мокрог Луга из дуге пушке Павла Симоно вића тежака из М. Мокрог Луга за то, што је Павле у својој њиви нашао Стеванову стоку и нотерао је у опттински обор. Павле је био својих

25 годича и један од имућнијнх људи у сзлу. Пр иузета је нстрлга но овој ствари а убица стављен у ирнтвор. * Обесио се. Један војаик побегаоје т београдског гарнизона у своје село Врч*н, у грочанском срезу, па се тамо обесио. Полицијским увиђајем потврђено је да је војник цре нек« дан побегао из сталног кадра и да се сам обесио. Том ириликом сазнало се да се по доласку у своје село жалио да је од великог зузума каиларског иобегао и да се никад више неће вратати у касарну. Остлвио је осредње имање, жену с једаим одојчетом. Ми смо и прошлог пута донели белешку о бегству војник* и тада као узрок навели рђаво аоступање с њима. Г. министар војеи треб&о би да види шта је у ствари па да стане на пут „зулуму", који ерпске војнике гони нј, бегство и самоубиетво.

ПОДИТИЧКЕ ВЕСТИ [Аустро- Угарска) — Кроз који дан ће се обнародовати унапређења у војсци. (Француска). — На банкету у Марсељу држао је Антоан говор у коме је напомињући беде и несреће Емас и Лотрингије позвао све Француке да забораве на расцеи и раздор те да се за љубав отаџбине и реиублике измире. Указао је на опасности од буланжизма, опоменуо је на несрећу коју је Француској донела лична влада на је рекао : „1870 годлна сиала нас је одбонапартизма; надам се да ће нас 1889 спасти од буланжизма." Говор је примљен с доиадањем. — На буланжистичком банкету у Ст. Дени прочитао је Наке једно писмо Буланжеово, који изјављује да ће на идућим изборима нарламентаризам бити мирно и лојално оборен. — Буланже је рекво да ће се 3 маја вратити у Брисел. (.Русија) — У вишим трупним командама учињене су велике измене. — Дневном наредбом објављепа су правила за набављање кола и запреге ради образовања војних трансаората. —

(Италија) — Папа ради на једној енциклики о друштвеном питању. На првој консисторији нана ће држати говор у коме ће уложити протест против предлога талијанске владе о добротворним завештањима. — Паиа примио кардинале и прелате који су му честптали Ускрс. Пошто га је поздравио кардинад из Мо нака, Ла Валета, позвао је кардинале у библиотеку, где је с њима дуго разговарао. {Румуниј а) — Говори се да ће сем министра правде Герасије дати оставку ивојни министар Мвну. Као узрок оставке наводе држање министра председника у дебатв о утврђењима.

ИЗ ВЕДА СВЕТА — Здравље холандекога краља окренуло на боље. — Чудии глукци. У једном њујоршком позоришту учествују у неком комаду и два права разбојника, мајстори у отварању каса. Унравитељ тога нозоришта се ту недавно опкладио с Фабрикантима каса Марвином и комп. да ће његови отварачи-глумци отворити најбоље касе, ма из које Фабрике, без великих тешкоћа. Ради тога епремљена је и ишета на нозорницу једна од најчвршћих каса те јо отварињу ирисусгвовало даких 100 особа и многи новинари. Оба разбојника дођоше с црним маскама на лицу и свећом у руци. После тога челичним сврдлом нробуше касу близу браве, нануне извртену руну барутом, мету унутра фитиљ ,омотају касу дебедим покривачима да се не чује ирасак и почекаше неколико тренутака. Мало за тизд чу се потмули звук и обмотачи спадоше. Каса је била отаорена. Управитељ је добио онкладу. — Мисирска окобоља. По многим местима Галиције бесни зараза, тако звана мисирска окобоља. — Енглеске зкелезиице веома ће много спустдги иодвозну цсну за раднике, који би хтели да посете нариску изложбу. — Мађаризација Ми смо у нашем листу говорили о мађаризацији немађарских нлемена, и напоменули смо и начине, којима се она врши, Изме-

На један сахат после ових чудних појава, почеше ницати из мрака некакве црне, нејасне сенке. Долазиле су с разних стран I, а све су силазиле у дољу, правце к наку. Пођимо за једном од њих. Ево, из шумарка више Карабурме појави се висока , мрачна Фигура, увијена у дугачак, цр' , реснати гуњ. Крупним корацима ова прилика пређе малу нољану, сиђе конаку, снажним покретом руке отвори једна мала вратаоца на позадноЈ страни конака, ^ђе у узан ходник, слабо осветљен са два жишка , који су горели на два краја ходника. Ходник се спуштао стрмо, све ниже и ниже. Најпосле на дубини од 2 хвата, био је преграђен и затворен тешким железним вратима. Висока прилика дође до оних врата, извади испод поЈаса нскакав повелики кључ, завуче га у врата и три пут окрете. На висини човечија боја на вратима се отвори округла руна, замрежена гвозденом решетком, тако густом, да су једва два прста могла кроз њу проћи. Висока нрилика маши се руком за силај, извади три оловне куглице и с две нрста иротури их једну по једну кроз решетку и пропусти унутра иза врата. Кроз дугачку цев од

лима (тенећке), ове три куглице падоше некуд доле, а наскоро за тим зачу ее некаква луна и треска, као да се на ланцима покреће некаква машинерија. Железна врата отворише се лагано и нечујно. Незнана прилика уђе унутра, за њом се врата опет сама затворише, а у том затварању затвори се опет и она округла рупа на вратима. За по часа тако је прошло кроз ова врата ово двајестак л>уда, сви увијепи у дугачкс огртаче : ко у дугачком црном гуњу, ко у јапунџету, а неки и у дугим кожусима. Иза железних врата, низ 7 етеиена и други попречан, узан хојник , долизило се у подземну дворану, налнк на огромаи нодрум, засвођену узаним, црвеним и зеленим ц.^глицама, а таким циглама били су и дуварови подзидани. Ова дворана није имала никаквих прозора. Осветљавана је увек изнутра. Врата , и једна четвртаста рупа на сред тавана, били су једини отвори на овој подземној одаји. Ова четвртаста руна била је затворена дебелом железном решетком, узиданом у свод, а стајала је у вези с кућним димњаком. Од те руне спуштао се доле огроман метални левак, надвесен на само огњг.ште, које је било подзидано и намештено на сред ове одаје. Дим с огњишта скупљао се у овај левак и дизао се

даље кроз димњак, а на тај се начин и ваздух обнављао. Да уђемо и ми у ову подземну зборчипу, у коју ево уђе већ преко 20 људи.

На сред подземне дкоране горела је на огњишту огромна ватра. Њен пламен осветљавао је дв рану, но то је била слаба и малаксала светлост , тако сдаба да је у по дворане био сумрак, а у угловима савршен мрак. Око голема огњишта — неки мало ближе ватри, а неки мало даље , седело је на малим дрвеним столичицама двајестак људм. Уз само огњиште, на иростртом сеџадету, с подвијеним ногама, седела су два Турчина, с огромним белам чалмама, и ћутећки пушили из дугих чибука. Мало дал-е, на малој столичици , седео је * висок Арнаутин, с везеним чепкенима и белим набраним Фистаном. Даље су се ређали други. То су махом били крупни , снажни људи; сурова, опаљена лица; све људи средовечни, а неки већ и стари. (НАСТАВИЋ.Е СЕ)