Мале новине

ђу осталих иутова напомеаули смо и миђдризацију имена. Ту скоро су три стотине и иет Јевреја нроменала евоја јеврејеЕа нмена мађарским именима 3* нромену се, настојавањем друштва за мађаризацију, чпне грдне олачнице у илаћању такса, и за промену имена или презимена на маџарски језвк нлаћа се само 50 крајцара <1 динар). — Нов клуб. У Лондону је основаи један нов клуб, Ј који је ноставмо еебн л узвишену" цел, да опроба народна јелл свију земаља. Прва ручак еаетојао се из јела и вина Италије и сви су члановк нашли, да је ручак веома добар. Занимљиво је, какав ће суд бвти за јела других нација, на лр<ш«р за китајску суиу из ластавичјих гнезда.

КВЕ.ИЖЕВНОСТ Учитељ, орган учитељског удружвња, доноеи у мартовској свесди: Говор на вабави главнл' одбора „учитељског удружења" 26 јануара 1885 год. — 0 раатшт1су духа на основу говора.По Чешком од Божене Рокнић. — Сила и материја од Л, Бихнера (одлом*к, превод с немачког). — Учит>-љице у нижим разредима осн. Јикола, чл. 51 и 80 зак. школског живота (Грован грешник). — Кратак нреглед извештаја евију надзорника осн. школа. — Кљижевни преЈлед. Дониси. — Јавност.— Кљижевни прикази.Разне вести. — Одговори уредништва. Предавач: 0 дару Урошу; Појам и постанак десетних разломака и о Стевану Немањи. јј * У 1еп ас у 15 броју сем започетих ствари доноеи: песму Пауог-6иа1е! — Тургењевљеву причу Втгјик. — .Кпј12е\'по рјвто. —Б18(;ак. У овом броју има слика: Први еастанак цара Р''дол«а П с Катарином, кћери старинара Јакова Страде. — А у свок 19 буоју доноси продужење вапочетпх расправа међу којпма и други чланак Косово. Од нових радова има: 8ига 'Џиђауј од КпаИјапа 81оуе108а и Г)г- Јигај Р оз И оуш ђ18кир аепјвкј 1 1ао(1гЈ8к1 Ш кгђау•зкј (са оликом .) У овом броју је и слика АлФреда СајФерта: На састанку. ПРИВРЕДА — Известап лек. Бурад, која дуре могу с^ ;уленити тако, да на томе месту никад неироцуре, најлакше и најсигурније овом сме■сом. Смешај 25 грама чиста свежа лоја, са 20 грама воска и 40 грама свинске масти. То све растопи ваједно и добро измешај. За тмм остави сиесу да се расхлади и додај за време лађења истој 25 грама просе1аног пепела. Пре но што би јамицу на бурету запушити хтео, очисти он.о место, умекшај тај кит на свеКу, па тако умекшаним залепн дотично место. ,Н. Л."

ПОЛИЦИСКИ ГЛАСНИК Веоград 10 и 11 Априла Удавио ее. Испод каФане Венецнје, Иван Н. лађар овд. у пијаном стању скочио је у Саву и удавио се. Наређено је тражење леша. Крађс. Непознати допов украо је два чамца Лазару Лазаревићу рибару овд. Наређено је тражење. — Непознати лонов разбио је окно од прозора на каФани Трајка Јовановића и затим ушао у кафану, разбио чекмеже и однео 96 динара. Сумња је јака пала на Миленка Мићанића момка т^рзнског, противу кога }е наређена кривична истрага. Притворени. Ноћас су притворени: Никола Симић надничар због нереда и скитње, Живан Видаковић и Коста Николић калФе бакалске због н реда. Отављени аод крив■ истрму. Стављени су под кривич. истрагу и у притвор: Петар

Мојсиловић зидар, због опасне кра^е и Јован Петровић виршдер због тешке телеене повреде тела. Еађено. На калимегдану нађен је један златан брош, Сонетвеник нека се јави главој полицаји. СМЕСИЦЕ — Железнице у Немачкој. Царска управа немачких железница изнела је озвештај о кретању на тим жедезницама за 1888 годииу, упоређујући га с кретањем нрошлих година, почев од 1875 годлне. Дневно се сад отправља 12.711 возова и број возова

III објаенио је ту разлиКу овако: Кад би наш Жером пао у воду, то би био несрећни случај; а кад би га спасли, то би била насрећа.

Ш А Л А Поуздано средство. Л е ч н и к (који је читавог дана пуцао на јаребице па ни једну добио није) ражљућено: „Данас неће ии једна јаребида да умре!" — Ш у м а р; „Пре* пишите им што господине лекаре. Неокиа неИака. Госпођица (при отварању тестамента:} Да ми је ко напред рекао, да

за цело не би му при погребу двапут у несвест нала. „Н Л

евију врста знатно расте сваке го -ј^ е >ш ујак само то оставит*, штосадчујем, дине. Тај број за куриреке возове од 1875 године порастао је за 84 нроцента, за путничке возова преко 90 процената, з* мешоаите нж 142, за теретне 95 нроцената. — Жта етаје снег. Престонице немају баш мали трошак око снега. У Берлину од почетка јануара до 15 марта водила се сиетематмчна борба сн снегом. За чишћење јЛица било је употребљено 1770 раднвка и 175256 кола, што је све стало преко иола милиона динара. У нас хвала Богу не издаје се толики новац у залуд, но лепо чекамо Бога да се смилује па кад се сунце отопи бар можемо да се возамо иа чамцима ! Ми не чистимо на ђубре а камо ли снег.

ОДГОВОРИ ЈРЕДНИШТВА г. Миј. Јк МиленковиИу. трговцу, Ћуприја. — Примили смо 3 динара. г. М. П. К. К. — Штампарском погрешком 90 број прескочеи је. — Сравните по датуму. г. Драгињи М. 1\узмаиоеиИки, Јагодина. Примили смо 3. дин. г. Мил. РадуловиИу, учител,у, Прћиловица. — Примили смо 6 динара. г. Ради РакетиКу, руковаоцу штедионице, Чачак. — Примили смо 3 - б0 д. Бројеве: 95, 98, 99, 102 и 103 послаћемо кроз 5 — 6 дана пошто их прештампамо. г. Маринку ЂорђевиАу, трг. из Сибнице. — Примили смо 12 дин. Бројеви послати. г. Панти КуртовиКу , Шабац. — Примили

— Практично. Јапанци имају обичај да се распоре овом сабљом, коју им владар пошље, на ма да је таква сабља необичан вештачкн и најску- ј С мо 9 динара. ноценији рад. Један у неколико ша-1 г . н. Ј. м. П. Примили смо 24 динара. љив догађај потврђује то. Мнкадо се ; _ Поздравље. бијаше на свог једног чиновника мпо- ! г. Јови м. ТодоровиИу, трговцу, Смедерего ражљутио, те нреко Хара-Кириа ; во. — Примили смо з дин. Бројеви послати. (тако се зове онај човек,коме је дуж-, г . н. Јоксимовићу, трг. Аранђеловац. ност да нара људе) иосла том чинов-; Примили смо 4 динара. Бројеви послати. нику врло скупоцену сабљу. Ношто Г. Ђ. К. КулиКу. Ужице. — Остале бројеје овај чиновник све до тог часа вр- ' шио своје високе званичне дужности на потпуно задовољство својег господара, то му је саи министар својеручна предао скупоцену, драгим камсном окићену сабљу, да се по њихову обичају сам својом руком распори њоме. С највећим ноштовањем приии осуђеник ту сабљу, оде својој кућа, а одатлен .... на пристанпште укрца се у ]едпу лађу, која отилови у Хавр (Францеску), где срећно пргспе и дође у Париз, а ту продаде почасну сабљу за 150.000 Франака. * Американски. Један богаташ у Чикагу наумио је да иодигне кућу од 14 спратова, па га је издаје нод кирију, те је и отиочео да је гради. Али од те вавилонске куле сад су осгале саме развалнне. Тек што је био подигнут четрнајести снрат, а кућа се сругаи, јер је темељ попустио нод притиском огромне тежине. Иа срећу катастроФа се десила у недељни дан. Да се то десило радног дана, стало би живота грдан број људл, јер је на тој зградн дневно радило но 125 људи. * — Немачка је потрошила 'од 1872 годчне за војску и марину 11 милијарда 820 милиона динара. Ови су трошкови у рачунској 1888—1889 години достигли највећу циФру и то, милијарду и 53 милиона динара. * АссМеп! и таШеиге. Принц Жером Наиолеон, возсћи се ту скоро ио Каналу, надне с лађе у воду и једва га спасу. Услед овог догађаја новине напомињу ову анегдоту из 60 - их година. Принц Лулу упита једном о ручку, нред принцем Жеромом, свога оца (Наполеона III), каква је р*злика између речи ассн1еп^ (несрећни случај) и таШиг (несрећа). Наполеон

ве кров 5—6.. длна. г. Светолику В. ПоаовиКу, трг. Лознида. Примили смо десет динара. За П. Јездића и г. Нкколу II. Илића до 1. Јула а за. Вас до 1. Септембра плаћено. г. Љ. ДимиКу и сину, Неготин. — Примили смо 14-35 дин. г. Ђ. П. МиросављевиКу, књиговођи, Крнгујевац. Примили смо 22 динара и предали г. Ђ. Алексипу, ааотекару, Лесковац. Примили смо 10 динара. Бројеве од 15 Марта послаћемо. Бројеве који Фаде цослаћемо кроз 5—6 дана пошто их прештаипавамо. г. Даници В. ПешиКевој, учитељици, Смедерево — Вама ее лист уредно шаље. Видите код тамошње поште

ТЕЛЕГРАМИ „МАДИМ НОВИНАМА" 11. Аиркла Беч. Данас много јаче нонов љени нереди грамвајиста у Фавориту и нредграђу Херналсу. Око 1 сата скупила се гомила преко хиљаду гдава. Један батаљон пешадије с бајонетима растерао скунљену светину око нола 10 са ти. Око 10 сати мпр је нрилично новраћен. Многи су похапшени. Петроград. „Пол. Кор. а јавља да је цар подарии лондонском посланику орден Александра Невског а бечком посланику Лобанову орден Св. Андрије. Верлин. Приликом данашљег рођен дана еаксонски краљ одликовао државног министра Бетихера великим крстом саксонског ордена за заслуге. Букурешт. „Агенција Румун-

ска" јапља да је министар спољних послова нзјанио да ће се у скоро уредити догађај на мађарск.о румунској граници. Комисија ће у скоро отићи на лице места те да се васпостави пређашње стање. 12. Аарила Беч. Данашњи саобраћај трамваја онет нормалан. 150 кола одржавају саобраћај. Неколико кочијаша изгредника опет ступили у службу. Лондон. На консервативном скуцу у Бристолу држао је лорд Солзберв говор у коме је изнео потребу појачања Флоте. Била би, рекао је, лудост појачавати опасноет спољњега иапада давањем независне владе Ирској, која је евентуално непријатељска британској влади. ТРГОВИНД Вудимаешта, 9 априла. Недељни извештај Руса и Хаим-а из Вулимпеште о стању промета на будимпештанској иијаци. Жито. У почетку ове недеље изгледало је као ,ла ће на страним пијлцаманаступити повољније расположење, цене скочише знатно, али већ при крају недеље падоше на висину прошле недеље. — Ова пролавна чврстина страних нијаца, није ни код нав дуго истрајала, јер се ова недеља нијв мног<> разликовала од прошЈге пошто је радња ишла доста споро, а нромет био врло слаб. Мали промет брашна уиливисао је рђаво на вољу кунаца а имаоци бише нринуђени већ у нрвим данима ове недеље да спусти цене за пуних 10 кр. Но како се у исто доба увидело, да је понуда опала, к да се Финије сорте жита слабо довозе, то се тенденција истина мало побољшала, ади је промет остао ипик зато ограничен, Цене с за боље сорте нешто скочиле, а за ниже сорте нале за још 5 кр. Укупни недељни нромет био је 100.000 мц а довезено је око 146000 мц. Цене продаје биле су: Потиско жито од 80 до 81 кл. но ф - 7 40 до 7.50, бечкеречко од 78 к. по ф . 7.15. Један приспели товар срнског жита од 75 5 | хо продан је по ф . 5.50 Франко Дубравица, а 1000 м. ц. смедеревског из стоваришта по ф . 6.37 8 | 10 за 3 месеца. Раж је имала сд^З^ промет, алн новољпу тгн*енцију. Цене су биле према роби од ф . 5.90 до ф . 6.10 Српска роба бележи се ф 5.60 до ф . 6.— у царињена. Јсчам за рану српске нровенијенце д>везен је у већим количинама и продан је по ф . 6,— 6.25 уцарињен, мађарска пак роба постигла је цену од 6.10 до ф . 6 40. Зоб је нешто боље довезена , што је у неколико ослабило тенденцију, без да је на цене имала особитог уплива. Цене су биле ф . 5.40—5.55, боља роба ф . 5.60 ф . 5.70, прима ф, 5.80—85. Српска зоб бележи се ф. 5.50 до 5 - 60 уцарињена. Кукуруз нови је одржао старе пврсте цене, јер је мало довезено, прима роба плаћеа је ф .4.70 ф . 4.75. Термини закључују: Узанц жито за Мај-Јуни ф . 6 84 до 6'86, ново јесење ф . 7.20 до 7 22, кукуруз заМај-Јуни ф . 4.84 до 4.86, за Јуни—Август ф . 5.38 до 5.02, узанц зоб за пролеће ф . 5 до ф . 5'40, нова за јесен ф . 5 36 до 5"38, кол. репица за Август, Септембра ф . 11.5 до 1Г8баиатска ф. II - — И