Мале новине

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Главни одбор радикални конституисао се овако. Предеедник г. Н. Пашић, чланови г. г. јјПаја Мијаиловић, Аца Сганојевић, Ј. Ђаја, Андра Николић, Стојан Нротић, и Милутин Марковић. * Јавио предавање Г. Радивоје Поиовић, уиравник завода за 1луво-неме у Митровици, држаће другог дана Ускреа у грађанској касини јавно предавање ,0 развитку ваставе за глувонеме." После иредавања настаје уобичајена друштвена забава с игранком. Нарочите позивнице неће се слати. Самци ће за узалницу нлаћати 2 дин. а иородице 1. дикар. Имају приступа и нечланови ако плате двогубу улазницу. Почетак предавања је у 8 '; 2 часова у вече. * Одложено еуђење г. Мијаилу Тошићу сараднику И Д. Листа" за клевету нанесену путем гатампе г. Медецијану. Ово одлагање учињено је с тога да се саслушају сведоци, на које се позвао оптужени г. Тошић. * Једна посета. Све ће се променити, ал она као да ће довека остати једна иста. — Ама ко то? — Па наша нолиција. Слушајте само. Јуче је то било. Ј нарно купатило г долази неиознат господин и обраћа се госпођи. — Је ди ово купатило? — На служба, господине. — Би ли се и ја могао овде окунати. — Како не би могли, гасподине! Молим, како кунатило желите? — Покажито ми где бих се могао окунати. Госпођа га води. — Нећу овде, ово је заједничко, за све; има ли где год засебно? Госнођа га води и показује му засебне одаје (кабине) с кадама, Једне су каде порцелазске, друге лимане (од блеха) — Два дичара у иорцеланским кадама, 6 гроша у лиманим — објашн>ава гоепођа.

А, то }е екутго! — Шта ћемо, госаодине, велика су трошкови. — Знам, знам, али.меви то треба друкчије да дате .. . зашто ... )а сам, знате, тек сад дошао из унутрашњости, а ја сам овде полициски чиновник ... . а полициски чиновник .. . ви знате како је. Треба да пазите. Госпођа примети да је њој све једно, купатило је за све гоете једнако. Непознати господин чисто се љутну; он узе к&пу и оде, при поласку рече: добро, добро. . . ту смо ми . . . . видећемо се ми опет! Треба ли тумачити шта сво значи? И овако поступају господа у сред Београда? Шта ли је овај радио у унутрашњости? * Одликован. Њ. В. ЕрдљКарол румунски одлик)вао је г. Ј. Ђају начелника мин. спољ. иосл. командирским крстом ордена „Румунске Круне" III. сгенена. * Није истинита вест „II. Лојда" да ће г. Гарашанин на дуже време отићи у иностранство и да ће се повући с цолитичке позорнице. * Г. Боди српски конзул у Витољу и г. Мгнојловић вице-конЈул, полазе данас за Битољ, да отворе тамо сриеки конзулат. * Причек и Ираћење. По најновијим веетима које из Шапца у погледу Краљевеког иутовања добасмо, говори се, да ће лађа кола Јахача „Ка^аз Мијајло," поранити из Шапца нрвог дана Ускрса тако, да би речено удружење још иод Веоградом поздравило из својих тонова полазак свога високог заштитника у његову ирађедовину — 1Шбац. А по том ће та друштвена лађа пратити лађу Господареву. Обе лађе и Госнодарева и друштвена биће воло лепо искаћене. Н ј забрешкој обали (код Обреновца) биће нрисутна взлака маса парода, да поздрави Госнодара кад онуда пролазио буде. У исто време јављају вам, да ће се на Ускрс неке отменије особе умолити да се нриме почасног чланства (саграђанства) у опшгини шабачкој.

ПШСМА УРЕДПЛШТЂУ Поштовани Господине! У интересу наших београдских трговаца, у интересу наших српских грађана будите до"|ри и отштампајте у вашем цењеном листу овај јавм аротест противу нашег српског света из свију стазежа. Знате ли зашто? Ако не знат^ треба само да пређете у Земун на да видите земунске радње и дућане и впдећете не толико еспапа колико нашег београдског света и то свега који већином масае илате од наше државе вуче; има чиновника који спадају у мало вмпе чиновнике и прелазе у Земун, сами или њихове жет\ да назаре шешириће, амрелчиће или штоФове и т. д, Међутим наши јадпи трговци, српски грађани који све државне терете с муком подносе, имају пуно еспапа али мало или нимало муштерија. Да ли је ово лепо, да ли је патриотски ? Зар је наш сриски свет толико заслеиљен па не види да све што се зове сриско да пропада и то само зато што неће нико да води рачуна о нашем сгању и о узроцима нашег пропадања па да се прегне да сами себи иомогнемо. Сроски патриотпзам пружа шакама паре и богати туђинце, а нашим трговцима једном по једчом музика засвира нред дућаном. Држава сештетијер тек 20-ти ако ллатиђумрук што у Земуну купи, а но себи се разуме да у Земуну може и је®тиније кунити за толико за келико ондашњи трговци немај у терета на свој еспап, а да и не говоримо о томе што још земунци доносе у опште есоап само јеФтинији али лошији по квалитету. Ко може и ко треба да стане на пут томе те да се овако очевидно не штете качо српски грађани тако исто и државни ивтерес? Једаи очевидац куловања у Земуну. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Пазар. Служ*)ене нови че од 2 о. м. доносе указ. којим се одобрава министру Финанеије да за откуп плаца и на њему ностојећих грађевина гос пође Милице, жене г. Раке Маленковића, столара из Београда, за смештај поштанско-телеграФСког надлегатва у Јагоиини. из*а из државне благај-

нице 16.600 динара, а из кредита одређеног овогодитпњим буџетом на ванредне цотребе целог правитељства. Окружчица министра спољних послова. Г. министар нредседник, министар спољ. носл. унутио је нашим посланицима на страни следећи циркулар; Госиодине иосланиче\ Као гато Вам је из првог мог циркулара нознато, влада краљевског намесништва ставила је себи измеђ осталог у главни задатак и то, да државне Финансије у ред доведе. Да се потпуно остварење овог задатка иосгигне, нотребно је и суделовање законодаввих Фактора, али влада сматра за дужност, да и нре саетанка Народне Скупштине учини све, што у прилог овоме иде. Сматрам за потребно, да Вае г. посланиче с тим претходним мерама упознам. Као што зн&те, иоследња законодавча скупштина закључена је пре но што је поднесени јој буџет вотирала. С тога је у важностн остао стари буџет од 1836—1887 год. Оао је дакле трећа година како живимо о једном буџзту, у коме је још при његовом вотирању знатав дефицит предвиђен био. У да,г ој практици потврдило се, да је овај деФицит из године у годину варирао између седам и осам милиона. Садашњи кабивет примајући послове, знао је, да он не може располагати оволиким крецитима, колико би по закону о буџету био овлашћен да то чини, пошто су ови кредити далеко исп >д Фактичких буџетских прихода, те с тога прва му је посао био да испита затечено буџетско стање и да уштедама по свима гранама администрације, предвиђени деФицит на што мању меру сведе. Свако министарство у границама законске могућности, дужно је било, да у овој Фнпанцнској нужди извесне жртве учини, а војно министарство по највише. Тој нужди морало се подчинати и мени поверено министарсгво тим што сам бно нринуђен, да нривремено оставим унражњена три посланичка места, и то : у Лондону, Риму и Атини. На тај начин ограничавајући употребу буџетски, кредита на најнужнију меру, влада се стара да у овој рачувској години предвиђени де®ицит на половнну сведе. Уиоредно са старањем да се гатеди ди год се може, влада обраћа нажњу и на увећање државних прихода. По-

секли на ражњеве, највише по лицу. Но лекари су саставили комаде, сагаили и окрпили грдне, дубоке ране. За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту. С кнезом је била изгинула и нека његова родбина. Прво јепогребена она, после је дошао ред и на самога кнеза.... Уз голему тугу родбине и нрисних пријатеља, уз саучешће целе земље, кнез је сахрањен у породичну костурницу у храму свете Богородице у Звониграду. Тако је млада кнежевина Балканија иа један пут изгубила крунисана поглавара свога. Тако је ненадно', неочекивано, неслућепо нестало између живих једнога још младог владаоца, који је у мало година своје владазине већ био стекао и оставио своме народу неколико крупних тековина, а јамачно би му оставио још и више, да је дуже поживсо.

КатастроФа је одиграна. Насилно је уклоњен с престола један владалац , о коме се држало да може у згодном тренутку постати вођа свију угњетених народа балканских и повести их на заједничку борбу за ослобођење и нацијоналвп једивотво. Сад је и с тим страховањем

свршеио. (Јтрашна катаетроФа, одиграна је једном шумарку у Јеленику, учинила у свему крај.

ГЛАВА П. 3'јед бесног пса. Родио се усиротној сељачкој кући, у сред Балканије. Које где научио нешто мало књиге, колико тек да се потпише. Пошто је прво био сељак, па шнекулапт, на бојаџија, најносле ступи у војску. Вио је веома вредан, схватљав, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле. Постао је ^Фицир, успео је да постане и државни питомац, ;|а га пошљу о државном трошку на страну, откуда се вратио с одличним успехом. Кад су у бурним нолитичким данима, које је претрпела преко главе млада кнежевина Балканија, настала големи политички обрти, те је један кнез био протеран , напх јунак стекао је одмах пуно поверење нових власника, као гато га је уживао и код етарих. Постао ј« у толикој мери новерљив човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши затварање и претрес пад старим протераним кнезом. Када се , после много годиаа, стари кнез

врати натраг у отаџбину међу чиновницима, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак. Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му: „Шта ћеш ти овде, лоло? Вуцп ми се испред очију".... Наш јунак иобегве, али гњев старога кнеза био је утољен тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 26 батина), на овда протеран у место рођења, где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза. Отуда га врати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио суровост очеву. Помиловани, да би се показао достојан толике милости , био је ванредно вредан; радио је дан ноћ ; учинио је и неке ироналаеке, изумео куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио. Најпосле ностао је војни минисгар. Ови успеси јако су га заносили. Он је доиста био човек великих снособности, али ипак његове жеље премашале су његову праву вредност.... (наставиие св)