Мале новине

знато Вам је господине посланиче да је у тој цељи прошле године влада откупила монолол дувава од страног друштва. И ако је приход од откупљеног мовопола осетно већи но што је пређе био, ииак није толики,коли ки би могао бити, да је државацелу радљу у својим рукама задржала, као П1Т0 се ЗоКоиом о откупу имало у виду. Господин минастар Финанције предузео је мере, те да како Фабрикација дувана, тако и продаја његова иређе у државне руке, и да се раскидом уговора неповољно по државу закљученог о нибавци неизрађеног дувана, приходи од монопола боље оеигурају. Бринући се о поболшашу државног Финанцијског стања, влада уиоредно с тим етара се да одговори обавезама, које држава има према трећима. Отплате спољних зајиова теку уредно, са изузетком зајма у Русији, на који на време није одговорено, али и за исплату љегова ануитета наредбе су већ исиуњене Али у колико је за благовремено одговарање дуговању на странк ангажован кредит и углед земље, у толико иснлаћивање унутарљих дугова има још и благодетан уплив на народну економију. С обзиром на економну оскудицу у земљи влада, и поред Фапанцијских тегоба труди се, да се једној унутрашњој обвези одужа, а то је да исплати дуг за експронријзцију земљчшта узетог за нашу државну железницу и који износи око једног милиона динара. Господин министар Финанције нашао је средства да и ову п;>требу за сад бар у нола задовољи. Познате су Вам везе наше драпве са ,СотрМг (Г Еасотр1;е" у Паризу, а позната Вам је и зла судба тог важног новчаног завода, која га је енчшла. Н-4 нашу срећу, благодарећи нажњи наших падлежних органа, наша је држава сачувана од сваке штете. На крају овог кра гког извештаја о моменталном стању наших Финанција споменућу Вам и ту радосну појаву, да су наши панири од вредности у последње време у трајном повишав!њу, што је дов,аз да је мирно и легално извршена промена на престолу у Србији створила у њој ново стање, к )је је свуда, како у земљи тако и п* страна наишдо на оиравдано поиереше. Мзволите примити господине посла-

ниче уверење штоаању.

о моме одличном по-

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Аустро- Угарска) — Цар с царицом и принцесом Валеријом отишао је у Ишл. — Надвој:;ода Салватор отпутовао за Италију. — ГроФ Калноки вратно се из Вуднмнеште. — Ијборни одбор чешвах либералних поседника решио да на партиском скупу 16 априла предложи, да се мандати понуђени од консервативног изборног одбора приме само тако, ако у сабор уђу носланици немачких вароши и сеоских општина. (Немачка.) — Цар је у Олденбургу свечано дочекан. На станици га дочекао олденбуршки велики војвода, загрлали се и пољубили. — Царица Фридрих отпутовала је са својом ћерком за Хомбург.

Да се разрачунамо Тек сад дошао ми је до руку 50 бр. „Заставе" у коме читам и ово : „Врло је занимљив начин, на који се бивши Краљ Милан опростио с напредљацима". „Одмах некако носле своје оставке, изразио се он о Гарашанину овако — „Жалам што одлазим, а не учиних никакву пакост Гарашанину —" „Кујунџићу је рекао: — ,,Г1окваренијих и неваљалијих људи нисат познавао од Гарашанина и Пере ТодоровиЂа. Чувајте их се. Даље се прича у „Застави" како је бивши Краљ Милан рекао нишком начелнику. „Хвала вам на ревносној служби. Но сад, ири иоласку, казаћу вам још ово: „Чувајте се Гарашанина, то је демон, онје у нола упропастио Србију. Још једаред да владам, нрво би стао ногом за врат Милутиву Гарашанину." дСве ово овако од рзчи до речи у „Змстави". То је исго

сто.ји

поновљепо и у нишкој „Слободи." Сгвар је дакле потауно јавна и нредата је публици у руке. На све ово ја сматрам за дужност да изјавим следеће: Како сматра бив. Краљ Милан наиредњакз и њиног Гарашина, и како сматра г. Гарашанин бив. Крал,а Милана, и да ли они имају каквих несвршених рачуна, и какви су ти рачуаи, ја то ништа ае знам, нити ме се тиче. Ту је г. Гарашаиин, а ту је и бив. Краљ, па нека се љих двоје рачунају и кусурају како год знаду — мен а се то аишта не тиче, као год што ме се мало тиче и то како би иЈхоће ли ко коме „статиза врат." Али што ме се тиче и што не могу оћутати, то је онај израз да сам ја, норед г. Гарашанина, „пајиокваренији и најневаљалији човек." Пре свега ја не верујем да се бив. краљ Милан могао о мени овако изразити. Али кад се већ то јавно протура по новинама, које чита цела Србија, а то ни ко не опозива и не асправља, (па чак ни хитри секретар бив. краља Милана, који је умео давати исправке у „Срп. Новинама" и за такве ситнице као што је продаја некакве крал>еве ждребади) опда сматрам да дугујем и своме имену и својој части да учиним ово што овде чиним. Ја молим и позивам Њ. В. бив. Краља Србије, Милана Обреиовића 1У. да, на начин какав њему доликује, јавно каже је ли истина да је он онако о мени говорио? Ако то није истина, онда је дужност бив. Краљр. да опозове ове клевете. А ако је то истина, онда је дужаост Обрењлшћа IV, да изнесе бар какве било доказе да је истина оао што он тврди! —, кад је већ нашао за нужао да сиђе у обичне новиаареке нолемике, и кад налази разлога да начива

„Најпокваревијим и најневаљалијим човеком" онога, коме једино има да захвали што сад жив и здрав путује по Истоку и обилази света меета, па ма то било и као би&ШИ краљ Србије. Јес, хоћемо једном да сведемо рачуне јавно и отворено нред целом Србијом , прсд целим светом и да видимо ко је какав, и шта је ко , и ко коме што дугује ? Пошто се бив. Краљ налази у туђини, далеко*од отаџбипе, тоЈму осгављам месец дана рока да се изјасни. Његово ћутање сматраћу као признање да јс доиета онако говорио. Београд 4 анрила 1889. Пера Тодорови* Власник „М. Новина и ТЕЛШГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 4. Априла. Рим. „Пол. Кор." јавља: Краљ Хумберт ће по свој прилкци између 6 и 8 маја отпутовати за Всрлин, где ће остати недељу дана. Сем Криснија иратиће га и други чланови кабинета. Софија. Војвоткиња Клементина Кобург отпутовала синоћ за Веч. Ићи ће на Ријеку. Верлин. „Пошга-' јавља да ће се Самоа конФсрлтција састати 1 маја п. н. Немачку ће по свој прилици заступати гроФ Херберт Висмарк и легациони саветник Крчнел. Они ће имати и председништво, пошто ће конФеренција бити на немачком земљишту. Лондон. Фергусон изј \,вио у доњем дому да је енглески посланику Техерану добио уверење да су неосновани гласовиооступању тврђаве Келат Надир Русији. Ј^—'

К Р А Љ И Ц А НОЂИ

или ЛОВЛД ШРТЗА1Ц У ВЕНЕЦИга из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКШ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ЈЕСЕТА ИРЕВОДИ А Ж. ИЛИЋ

(Наставак)

(276,

Поеле оцем који

Родриго и Едита клекну нред их благослови. За тим Родриго иснрича сва чуда, која је препатио. Међу тим ловац мртваца оде те остави у лагумима мртву СтеФану, на се онда врати дуждевој налати и потражи капетана Бемба. Кад овај изађе нред њега, Јакопо му саопшти убиство СтеФане и нреда му још мач.

оде

Вембу Је све то било јасно на и зовне нрокуратора Дандола. Они заповеде те их Јакопо одведе у лагуме СтеФани. Кад тамо дођу унесу СтеФану у један велики простор, поставе страже около и за тим доведу Инга на испит пред СтеФааом. Познајете ли ви овог мртваца, Инго Фоскари? — упита га Дандоло, показу јући на СтеФану.

-- Шта ме се тиче мртвац!

одго- На

вори Ивго нркосним презирањем што ми то? — Морате одговорити иначе ћу вас

на чекрк

рече прокуратор.

Позна-

— То је ваш мач! — нродужи Дан" доло — ви сте убили СтеФану, јер је била ваш саучесник! Она је ваша последња жртва, она вас онтужује, Инго Фоскари! — Радите, птта хоћете, — узвикну Инго злобно и презриво. — Ви имате толико оптужаба, даје све једно била једна мања или више. заповеди ноћ нека

Водите га у затвор! Двојица и дан, и

јете ли ви овог мртваца ? — У колико видим то је СтеФана! одговори Инго колико тек да задовољи прокуратора. — Знате ли ви како је СтеФана убијена? — упита га прокуратор? — А одкуд ћу ја то знати ? — одговори Ивго. Прокуратор диже руку СтеФанину. — А нозиајете ли овај мач? — упита он. Инго задрхта.

Дандоло. га чувају. Инга одведоше. — Сахраните тог мртваца, — окрете се Дандоло старом Јакопу, а за тим заповеди жбирима да однесу лешину у чамац Јакопов. Мач Дандоло је задржао. (Наставиие се.)