Мале новине
БРОЈ 100.
НЕДЕЉА 26 МАРТА 1889.
ГОДИНА П.
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : Ба годину 12 динара (На по године 6 динара На 3 месеца 3 динара ЗА СТРА.НЕ ЗЕМЉЕ: Иа годИну 30 динара На по године 15 динара Иа 3 месеца , . . . 9 динара 1Е РЕТ1Т Ј0ПЕНЛ1 СВАКОГ I. 10. и 20 ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК
МАЈ1Е НОВИНЕ
осло
дневни лист за свакога
ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ Ж ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ ЖЖЈХХ^ОХХХУ
ПРЕТПЛАТА, ПИСМА И рукописи ШАЉу СЕ ВлАснику „ Малих Новина" — Хотел „ИмЦЕРИЈАл" бр. 24. Може се претплатити и код свију пошта у Србији. ч« • <ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од речи 10 пр. д., а на четврто од петит реда 10 пр. дин. шше жћт
За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.
ВЕЂИ 0ГЛАС П0 П0Г0ДБИ
ДОЛБ С ВЕРЕСИЈОМ! ГИСКРЕНА РЕЧ ПРЕТПЛАТНИЦИМА) ЧИСТ РАЧУН — ДУГА ЉУБАВ. Укидамо вересију једном за свагда и никад је више иовраћати не4ема, док је нас и док је новина које ми издајемо. Ко дугу.је листу од ирошле године, или за прву четврт у овој години, најљубазније га молимо, да неизоставно иохита измирити дуг, пошт > 1. Априла предајемо адвокату спискове свчју дужника заједно с документима о норуџбини — а све вересијоне нротоколе печатимо, 'ексиедицијоне спискове за ненлаћене претилатнике спаљујемо, и више вема вересије никоме ни дана. Укидамо претилату на иесец. Коме је лакше, може и у будуће месечно штедити и одвајати ио динар, али та 3 динара тако уштеђена треба да подожи на један нут, јер задуживати и занисивати по књигама један динар и за 1 динар ићи ио 5—6 пута докле га наилатиш — то нема ни смисла ни рачуиа, Пр«тплата се прима најмање на 3 месеца, а ко жели може се претплатити и на више. Ко год положи иретцлату, ако је у Београду, добија уредну ири- ■ знапицу, ако ли је у унутрашњости, објавиће се у листу да је платиз, толико и толико, и то ће му служити као иризнаница, коју се обиезујемо увек одмах испчатити кад год би ко нотражио. (Ко се код поште претплати одговара му пошта). Осим тога на адреси сваког претплатника из унутраш• | њости стајаће наштампано докле је платио, па чим коме истече претплата. одмах сутра дан лист ће му се обуставити, ако дотле не обнови претплату ! за даљу четврт. Кад ствар овако буде уређена, онда можемо свакоме јамчити да. мора бројеве уредно добијати. —- , Од 15. марта ночео је у „М. Новивама" излазити нов оригинални роман БЕОГРАДСКЕ ТАЈНЕ а данас почео је да излази и други нов иоригинални роман. СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА Обадва ова ромама из сриског су живота и биће од велика интерееа и јако занимљиви. (Ови се романи неће отштампавати у засебну књигу, с тога ко жели да их има уцелини треба.да похита да претплати лист одмах).
1. Априла обуставићеио лист свима који дотле не плате за друго тромесечје (Аарил Мај и Јун.) 1 ) Орема томе молимо еву г. г. претплатнике да до 1 Априла изволе измирити сгару и ноложити нову претплату, ако су ради држати наш лист и даље, а наша ће брига бити да лиет добром садржином одговара и з довољи жеље и очекивања својих читатеља.
Београд 16 марта 1889.
Власнигатво „М. Новина."
Ј ) Г. Г. нови претплатници, који би ради да романе „Београдске Тајне" и „Силазак с престола" имају у целини треба да положе 3 и по дин. од 15 марта до краја јуна.
1
Наш добри, наш драги и непрежаљени Стојан Петровић Ресавац ТРГОВАЦ У СВИЛАЈНЦУ после двајестодневног тешког боловања преминуо је ноћас у 11 часова, на голему, тугу и претешку жалост нас свију, тешко уцвељених смрћу драгога нам иокојника. Ову голему тугу нашу јављамо и свима нашим роћапима и наптим и покошиковим добрим нријатељима, молећи их за њихово саучешће у тузи нашо] Свилајнац 21 марта, 1889 Ожалош%ени: Милееа супруга, Мика, Пера синови, Станијз пуница, 80,4—10 Анка снаја Цанка свастика.
иолишж
СИЛАЗАК.С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ 5КИВОТА (у 90 глава — с поговором) (писац гадржава сва права) (4) (НАОТАВАК) Али како те моћи немате — и како је ваша Фактичка свага малена, то је и дужноет ваша веома малена и нроста — да се покорите неопходности. У тренутцима где једино сила пресуђује, људи без силе уједно су и људи без дужности. Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност да се дате одвести у оделите еобе, где би остали под присмотром док ствар не буде свршена. Свако ваше одуиирање ја ћу морати да сматрам као покушај буне нротив законитог наследника нрестола. А у оваким мутним вре
мвнима то може одкеети и много даље но што горе споменух... У Осталом, господо, ја сам готов на све. Овај дом, у коме се ми саветујемо (г. Председник министарства примети другу до себе — он овај свој безобразлук зове еаветовањем) опкољен је војском. Ваш је положај лак^ ако га навлаш ви сами не отежате. Али ја вам унапред кажем, да ствар не може и неће изме нити ни за длаку, па ма како се ви држали. Ја сам решен да се не дам ничим омести. Једино могла би ме стукнути каква јача војничка сила, које, богу хвала, нема. — А мој је пут и прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити ред наследства. Малолетни Мутимир законити је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза. Према томе изволте се одлучити. Понављам®, свако ваше противљење сматраћу као иобуну против законитога наследника и према томе ћу поступити" .. Овај дрзак говор учинио је своје дејство. Влада с ■ потчинила неопходности. Два сата доцније, у великој касарни војска је прокламовала за кнеза од Балканије младога Мутимира. То је одмах објављено прокламацијом нелој земљи. Име је било непознато, за тога шипарца нико пије знао. Свет се зачуђено запиткивао : „Мутимир ! Мутимир ! ко је тај Му.имвр?" Али главно је достигнуто, млада кнежевива Балканија
имала ј« онет свога кнеза. „Краљ је мртав живео Краљ." ГЛАВА 1У. Детињске играчке Довели су га и рекли му: „Ти си кнез". Обукли му војничку униФорму и извели га на параду. Светина је јурила. Скакали су један другом на рамена, на врат па и на главу, било их је и ирегажених; многи се исиентрали на кућне кровове; радознале женске главе извиривале су с таванских баџа. По плотовима и зидовима чечали су чупави и прљави шегрти — И ју, гром га убио, ицепа ми Фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна радости : „Леле, мајке, како је леп — ка да сам га ја родила." Ова је баба бнла искрен и лојалан поданик његовог височанства нејака кнеза Мугимира. Светина је викала: „ура ,живео"; детету су рекли: ,ово је твој народ" — и њему је било мило. Деца воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи. Ма како да је био млад, кнез Мутимир био је већ при-