Мале новине

П I ОДМАХ ИОТРЕБ^ џјх ни °Ј Апотеци А, Околичањи * а у Нишу један млађи недипломи= рани номоћник, и један практикант. Ва услове ваља ее обратити потни* сатоме. А. Околичањи89—2,3 МДОВРА КОЛСКА коња вране боје Упитати у>

нродају се. редништву 89—2,3

>1 А 4 Д А Д А АА А. Ж Ж А. Љ А 4 А Ј> А <(

и

За полагање претпла* те и давање огласа за „Мале Новине" обраћа* ти се г. Пери Тодорови ћу, хотел „Империјал соба број 24. Канделариски часови: пре подне од 8 до 12 по подне од 3 до 6

ГУУУ V 'V V V У У 1

__ ДНЕВНИ К КАЛЕНДАР Недеља Православни: 26 Благовести. Католички 7 Викценц Ојицс алмаап. у О ч. 10 м. залази у 6 ч. 24 м. Мене месеца: Прва ч. 27 у 3 с, 59 м. по нодне.

К У Р с Дукат 5.71 Нанолеон ...... 9.56 Орпски лутријски 3°/ 0 лозови. 36.50

ИЗ ОПСЕРВАТОЈРИЈЕ Београд 25. марта 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Нритисак ваздум-; ни (на 0°] | '

Температура ваздуха (С°)

Влажност ваздуха (релативна)

Ветар Справацијачина) 9°,5

59

Источно-јуж. Источ. слаб

741,92 мм.

15,!

-|'УКЧ 51

Југо ИСТОчнн умер.

Максим лна температура 17,"9 Минииадна температура 6,°7. Време : Лепо. СТАЊЕ ВОДЕ За последња 24 сата и то од 24-ог и8јутра па до 25 ов. мес. дошла је вода са 8

сантиметара колика је вода

24. Марта 25.

5-71 5 79

пролаз испод' ћунрије 8-29 8-21

БИДЕТЕН РАЂАЊА И УМИРАЉА 23. Марта 1889 умрли: Сима Зорић мерач Мемед Гиљаиовић Турчин Радмила кк. Мијзјаа Ннколића Десанка кћ. СоФије Урошевика Ђорђе син Адексе Јовановића обућара Једена кк. Благоја Ђирића палилулца ДИЦИТАДИЈЕ у гарнизону зајчарском продаваке се 5 априла разне ствари војничке. — 17 априла у нишком гарнизону за набавку 22 остала с Фијокама, брвама и кључевима, 54 столица дрвених, 9 ормана, 7 ра®ова за књиге, 6 кдупа за акта, 20 лампи аеталеких, 47 астала ногарских ва ручавање, 113 клупе за седеље, 10 табли ногарских, 36 сошака, 33 лампе висеће и 18 дуварскх. — 14 аг^рила у крагујевачком слагалишту војнг ? техничког завода ва 800 кила лоја говеђег; 1100 литара азотне киеелине од 38°. Кауција 10% односно 20%. — 29 априла у штабу дунавске обласне дивизије за оправку шупе топовске у Топчидеру.

„ЧИСТИ ПОШОВИ" Кажу да су „чис.ти појмови" веома добра ствар — тако бар

тврде људи од струке. Истина, живот даје и противних примера, али бар толико је ван спора да је готово увек боље имати чисте појмове, но чиете џепове или чисте касе, а кажу да и чисти нокти нису рђава ствар. Најпосле, кад су већ настала иоследња времена те човек у опште мора имати некакве нојмове, онда боље нека су му бар чисти но да нису. Је л тако? Наравно да је то тако, али и ово је овако: Чим сам видео како су се нека госнода устумарала око ,,тумачења" устава, одма сам на чисто помислио: „Аја, ово не слути на добро. Ови или су негде нешто замрсили, или ће негде нешто замрсити, тек да оволика журба њина око тумачења устава не може проћи на ничему — то је био „чист појам." Сирома устав! мора бити даје кукавац баш сасвим онемио, кад сам не може ни речи прословити, те се у владиним круговима ето на један пут осетила потреба да га тако брижљиво тумаче. Но и то ћс јамачно бити све из жудње за што „чистијим пој мовима." Министар полицаје јамачно је имао веома ,,чисте појмове" о београдским уредницима , кад се решио да их зове к себи једино тога ради да би им могао објаснити како је „с новим уставом настао нов политички живот у Србији", а ,,тај живот опет треба даје саобразан Уставу". Али ни то није све ; ваљало је уредницима растумачити још и то, како ,,у том новом животу јавно мишљење игра велику улогу. . . . а његова је душа штампа, која требада му је вођ, одгаијља и васпитач". .. . (за све ове цитате види „Одјек" бр. 43.) И тако, „београдски новинари" помоћу министрових објашњења,

дошли су наЈпосле до сасвим ,,чистих нојмова", да је „с новим уставом настао нов живот", те од тада није више могло бити о томе ни најмање сумњв ниги је ико од „београдских новинара" могао више и помислити да је бајаги с новим уставом могао настати или бар остати и какав стари живот. Јок! јок! Нема ту од старога ништа, већ нов устав, а нов и жнвот, па то тије. А да је ради овако великих научних истина и рада овако великих открића, каква је министар учинио „београдским новинарима" вредало крпати и звати те „београдске новинаре" — то је такође био веома „чнст појам." Но све ово још је само тек почетак, прави „чисти појмови" тек сад настају. Молимо вас послушајте само , а све ћемо вам реч по реч из „Одјека" цитирати. „Г. Мин. унутраш. дела напоменуо је београдским новинарима три конкретна елучаја, у којима ће се нротив штампе послужити законом." Та су три случаја увреда нашег и страних владалаца и нанад на намесништво. Ово је „кратко и јасно", но овај „појам" као да је нешто и сувише „чист." Да један министар јавно рекне, како ће се само у трк конкретна случаја послужити законом, што значи да ће у свима другим случајевима радити без закона, па и против закона, то је доиста нешто и ново и нечувено. Г. Министар је хтео да се покаже великодушан ; хтео ]е рећи, како се он неће служити против штампе оним правима, кој а му даје закон ни у ком другом случају, сем она три поменута. Али може ли то бити, и сме ли то бити ? Шта ће радити г. министар ако се на пр. когод сутра дочепа какве највеће државне тајне, пре-

дично сујетан на своју владалачку титулу. Кад би му силом отргли његовога драгог мајмуна, с којим се тако радо забављао, па га иатерали да јчи — он би срдито кроз плач нротествовао: „Како ви смете мене да терате? Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате." Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила. „Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док порастеш." Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада ностати велико нророчанство.

Млади кнез још вије био изашао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешто што је еведочило да на њега не гледају више као на дете. Нашло се подитичара чији се узвишени иатријотски полет није могао уздићи над обичном нужвичком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су гледали спасење своје. Но јама је дала само оно што јама дати може, — одвратан задах. Али ма како да је било гнусно ово кропљење, оно инак није прошло без поуке за младога кнеза. Он је ту први пут ночео да назире

и ружне стране живота и да слути шта ]е то притворност људска. Било је још и других појава згодних да из раног датињсгва потхране у њему осећаје неповерења. Бомбе, Флашице са загонетном плавом течношћу, ножеви с отрованим врхомуЈ то су биле ствари, које је. некаква тајанствена зликовачка рука почела мешати међу детињске играчке његове, а ово је утицрло да дете почне брзо сазревати. Једног дана, баш кад су чињене припреме за свечано аолагање иснита зрелости, којим је млади кнез трсбао да заврши своје младићске штудије — он се јави, али место свечана испита, он свечано изјави да никакав испит неће полагати. Рекло му се да то не може бити али он је остао при своме. После читаве недеље дана бактања најпосле су дигли руке — млади кнез се не даде сломити. То је била његова прва победа. Завршило се детињство. Меето играчака ночело је наступати забављање; место дрвених лутака почели су се јављати проФили других лутака, а наскоро за тим дошло је и нунолетство, ироглашење — свечано седање на престо са кога је време већ бидо спрало проливену крв погивулог претка.

ГДАВА V. Иартија шаха Симон! Где је мој шах ? — одјекну кроз одаје звонеки глас младога кнеза Мутимира Аћ аасге сШеп! ви се никад нећете онаметити док вас ја једном не дам ваљлно...., {одеМег збиља, г. Растислав, как-о се каже на балкански језик ћшеМег ? — унита кнез обрнув се повисоком, пуном човеку у бакенбартима, који је ту седео у Фотељи до нрозора и нешто се беше удубио у Француски лист Јоигпа! Дез Беђа^д. Господине, бакенбартом саусти нолако новине на колена, аогледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и с тактом). ЈГоиеМег каже се на балканском јеаику, а не на балкански језик" — шибати, ишибати. Али ја држим да кнез у ошпте не би имао потребе да помиње ту реч. — Е, чуда боже — рече кнез Мутимир, немарно и равнодушно. (наставаће се)