Мале новине

да ]е Јавности , и оштети тиме државне иатересе ? Или, редимо ми сутра објавимо како смо најпоузданије извештени да влада у потаји организује устаничке чете да их на пролоће пусти у Босну. Или , рецимо, сутра се изврши код Рипња пљачкање железничког воза, при чемубуду однесене огпомне суме, шго их једна париска кућа шаље у Цариград, а неко објави у новинама да је та похара извршена у дослуку с владом, у интересу оскудне српске држ. касе. У таким и у стотину других случајева хоће ли, може ли и сме ли оставити г. министар такве вовине без оптужбе ? И ако се он ту неће против њих послужити законом, то чиме ће се управо иослу-жити? — самовољом, силом, потпустиће ваљда кога да таког новинара из мрака премлати. Врло „чиети појмови.'' А после, вршење једног закона то никад није само једно право, које министар може по вољи употребљавати или не употребљава ти, на против то је једна дужносг његова коју он мора вршити. И зар би се икад смело, наопако , то допустиги, да од личног схватања и расноложења једног министра зависи хоће ли и кад ће примењивати овај или онај закон. Закон је закон, и ако данас један министар има право да не примењује закон о штамни, што сутра други не би имао та ко исто право да за неко време не примењује закон грађански, или закон кривични. Непримењивање закона тако је исто безакоње као и рђаво примењивање. Добри, рђави, док су ту у важности закони се морају примењивати и ко год мисли да има право да то сам обустави и про мени — тај не зна шта ради и тај врши безакоње. Прошла су она времена кад

су српски грађани иримали слободе као милостињу из руку поједиаих министара. Данас то ви ше нико неће и нико то не тражи. Нећемо ни једну слободу која долази од добре воље министрове, јер што се у доброј војби да, у злој се може одузети Што ми хоћемо то су оне сло боде и права која нам дају устав и закони и само онолико колико нам они дају, а од ми нистра се тражи само да тачно врши устав и законе. Не дакле невршење закона, коЈе нам министар нуди, но баш вр шење занона то је што ми с правом тражимо од министра. Толико о томе, а о даљим „чистим пчјмовима" г. минис/гровим — идући пут.

ВЕСНИВ1

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Српске прерађевине. У једном из догу чвдашње тргоаачке радње г II ^тра Петровића— Паризлије, (аа Тера зијама до г Мнлутиневића апотеке) ааиазили емо арло депе предиеге израђене у Крагујевцу и Круињу. Изиеђ осталих разних ствари има и веома леио изрезаних, великих дрвених слова за Фирме, израђених у Круињу. која би се ио тои дрвеном моделу мигла изјити и у металу. Уједао дознајемо, да ће тај српсчи излог биги ускоро обогаћен са још доста рашоврсних металаих предмета израђених у Крагујевцу заулчмањем и наетојавањем артиљер. капетана г. Ђоке Маркоиића. * Иолициски указ. Јучерашњи број службенлх новина донео је врло велики полициски указ, којим се ноки иолициски чиновииди, махом срески начелници, отпуштају, неки пензионују, неки иремештају а неки унаирећују. А има и ново постављених полициских чиновпика. Тако су за среске начелнике добил« г. г. II Раду ловићадвокат из Смедерева, Марао г Бу ричић, адвокат И5 Ваљева, Вучић Миловановић бив. нар. послаиик из 8 <-

љева, Филии Видаковић учитељ из Веограда и Драгутип Тодорић- учит *љ из Јагодине. Чује се да ће у скоро изаћи и указ о пензионовању, премештању и постављању окружних начелника. * Јавно предавање Данас је у 5 сати после подне у сали Величе Школе јавно предавањс г, Т> >ке Ж Ђ >рћевића орцфесора „0 меничкој одговорности чздаваоца менице." Приход намемењен сиротним ђацима Велике Школе.

ГДАСОВИ ИЗ НАРОДА Зелљорадничка кредитпа задруга. (Ћуирија, 20 марта) Оснивачи овдашље штедиониоце покренули су миСао, да се у овој вароши онује „Земљорадничка кредитна задруга" Цел ове задруге била би да земљораднике из Ђуприје и околине избави из руку зеленаша. Ради тога је на позив преседника данас држат збор овдашњ*х земљорадника. На збору су учествовали и трговци и занатлије. Сазивачи су израдили нацрт правила па за то је на збору изабрат одбор од 16 лица к >ји ће проучити тај нацрт па га изменити и допунити, ако устреба. Одбор је овако састављен: преседник г. Петар Д. Тирић овдашњи адвокат, чланови г. г. Мијушко Тодоровић адвокат, Таса Мишшевић, Свет. Цоњански, М ша М. Пешић, Добросав Милојевић, Сг. II. Сгојановић, Станоје Дицић, Свет. Ј Илић, Милован Дицић, К. М^јуљевић, Дим. Љубисављевић, Лазар Ванковић, Ст. Мијајловић, Ал Мијуљевмћ, Свет. Милосављевић и за деловођу г. Лаза Теодоровић. Све су ово енергични и заузимљиви људи, нарочито г. г. Тирић и Мијушко. Према израђеном нацргу задруга ће бити саставнн део „Ћуириеке штедионице" с фондом од 2.000 удела по 25 динара свакк, укуиио 50.000 дин. О« I сумња служиће штедионици као гаранција 8а учињене зајмове задругврима и за све остале њахове обвезе према њој. Уплаћивање ће ићи овако: прва месечна уилата 2 динара а све остале уилате имају се уплатити за 2 године по 1 динар месечно. 3»јмови ће се даватн овако: најмање 10 а највише 500 дин. на један или више иогиаса, иреча имовном стању. Кад се узме у обзир да су внше од 2 | 3 ћуириских грађана земљородннка, тако и из околине. из з«коиск«х

узрока искључени да се користе јеФтиним кредитом код наших новчаних завода, да потребит трговац занатлија и свак« други, сем земљорадника, нема погребе да пада у канџе бездушних зеленаша онда се овај корак ћуприских грађана само може одобрити и покретачима ове мисли честитати. Бакћемо се око свачег другог само о том прешном питању нико ни абера. Колико би се земљорадња, сточарсгво и многе друге привредне гране унапредизе, да је сељаку, рагару створена могућност да може наћи јевтин зајам на краће или дуже време с отплатом. Зеленашима није циљ да земљорадника новцем помогну; они га сиетематично упропашћују тако да остане бескућник, ма да постоји законско ограничење које га до некле заштићује. ЈГепо је и треба да је земљорадник, та снага сваког народа, заштићена али му треба дати прилике, да ради извесне своје потребе и и нужде може наћи помоћи, а њу му могу дати само новчани заводи а не динар не дукат па и више да плаћа месечно интересе. Милина је било видети на данашњем збору сакупљене земљорадаике, с каквом су вољом прихватили благотворну мисао оснивања њихове задруге. Дај Боже да се народне лепе жеље у свему и испуне!

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ — Хрвагска регниколарна депутација имала је седницу, у којој су реФеренти иснели нацрг нунциа, у коме се садрже жеље и тужбе хрватске. — Правни одбор германског савезног већа још није довршио расправу закона о штампи, те је с тога и скинут с дневног реда савезног већа. — Из Берна јављају да је народна скупштина решила, да савезно веће оцени питање о потпуној централизацији војске те да о томе поднесе извештај односно предлог. — Холандски службени лист доноси указ, у коме се јавља да је државни савет у име краљево привремено предузео краљевску власт. — У оптужби новог државног тужитеља против Буланжеа наводе се из целокупне каријере генералове докази да је тежио диктатури. Устанички покрет намеравао се за прошли нчподнч празмик 2 јула а коц анар.

КРАЉИЦА НОЋИ

или ЈХОВАЦ ШРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУВЛИКЕ КНаИГА лЕСЕТА ПРЕВОДИ А. Ж. ИЛИЂ

(Наставак)

(269;

И Едита је добила засебну соблцу, а Капело у знак великог цоштовања наместио је пред њиховим вратима по једног стражара. На галери се одмах прочуло, да је онај давно жељени и тражени адмирал нађен и да је те ноћи приспео на ту галеру. Кад је свануло, Капело дозове себи лађиног капетана. Имам да вам саопштим један врло важаа и частан надог, капетане, — рече му Капело. — Отићи ћете овај час на јед-

ној гондоли у дуждеву налату и тамо ]авити да се адмирал гроФ МијаФијоре налази на адмиралској лађи и да јавља високом савету десеторице свој долазак у Венецију. За тим отидите прокуратору св. Марка и наложите му, да ће адмирал гроФ МираФијоре данас славити свој свечан улазак у Венецију и да треба да га целокупно људство поздрави и предусретне с поштовањем, како његов високи чин и заслуге то захтевају. Капетан се поклони и оде из собице. После кратког времена, каиетан у свечаном стајаћем оделу остави галеру и упути се на гондоли дуждевој палати. У том се адмирал пробуди после дугог и доброг спавања. Он се обазре по лађиној собици и сети се прошлих догађаја. ГроФ Орест МираФијоре смирено склопи руке на молитву. За тим је хтео устати. Али у том тренутку уђоше у његову собицу Капелове слуге и донеше му свечано адмиралско одело, како је нређе носио. Они му помогоше да се обуче. Кад је адмирал био готов и стајао у својом свечаном адмиралском оделу, уђе

Капело и врло понизно у топлим речима, нуним искрена пријатељства искаже му евоју радост што ће га пратити на тако свечан начин у Венецију. После уђе и Едита у собицу, а сузе јој од радости потекоше из очију и после сви заједво доручковаше ту. Од једном загрми у даљини топовски нуцањ као поздрав Капетан беше саонштио дати му налог Отуд су једнако грували топови. Ови им с адмиралске лађе стадоше одговарати. Наста свечан, дирљив тренутак. Адмиралу се спремаху војничке почасти. Народ је чуо за то. Већ је гомилама трчала светина по нијацети и Марковој пијаци.

(Наставиђе се.)