Мале новине

нице 15.600 динара, а из кредита одређеног овогодишњим буџетом на ванредне цотребе целог правитељства. Окружница министра спољних послова.

ВЕСНИК

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Главни одбор радикални конституисао се овако. Председник г. Н. Пашић, чланови г. г. ЈПаја Мијаиловић, Аца Станојевић, Ј. Ђаја, Андра Николић, Стојан Протић, и Милутин Марковић. * Јавно предавање Г. Радивоје Поновић, унравник завода за глуво-неме у Митровици, држаће другог дана Ускреа у грађансвој касини јавно нредавање „0 развитку наставе за глувонеме." После нредавања нзстаје уобичајена друштвена забава с игранком. Нарочите позивнице неће се слати. Самци ће за узалницу плаћати 2 дин. а породице 1. динар. Имају приступа и нечланови ако плате двогубу улазницу. Почетак предавања је у 8 'ј 2 часова у вече. * Одложепо суђење г. Мијаилу Тошићу сараднику „Д. Листа" за клевету нанесену путем штампе г. Медецијану. Ово одлагање учињено је с тога да се саслушају сведоци, на које се позвао оптужени г. Тошић. * Једна посета. Све ће се променити, ал она као да ће довека остати једна иста. — Ама ко то? — Па наша полиција. Слушајте само. Јуче је то било. ^ парно купатило г долази непознат господин и обраћа се госиођи. — Је ли ово купатилог — На служби, господмне. — Би ли се и ја могао овде окунати. — Како не би могли, гасподине! Молим, како купатило желите? — Покажите ми где бих се могао озупати. Госиођа га води. — Неву овде, ово је заједничко, за све; има ли где год засебно? Госпођа га води и показује му засебне одаје (кабине) с кадама. Једне су каде порцеланске, друге лимане (од блеха) — Два дизара у порцеланским кадама, 6 гроша у лиманим — објашн>ава госпођа.

А, то је скупо! — ТТТта, ћемо, господине, великв су трошкови. — Знам, знам, али мени то треба друкчије да дате .. . зашто ... ]а сам, знате, тек сад дошао из унутрашњости, а ја сам овде полициски чиновник .... а полициски чиновник ... ви знате како је. Треба да пазите. Госпођа примети да је њој све једно, кунатило је за све госте једнако. Непознати господин чисто се љутну; он узе каиу и оде, при ноласку рече: добро, добро. . . ту смо ми . . . . видећемо се ми опет! Треба ли тумачити шта ово значи? И овако ноступају господа у сред Београда? Шта ли је овај радио у унутрашњости? * Одлнковап. Њ. В. КраљКарол румунски одлик^вао је г. Ј, Ђају начелника мин. снољ. посл. командирским крстом ордена „Румунске Круне" III. степена. * Ннје истппита вест „II. Лојда" да ће г. Гарашанин на дуже време отићи у иностранство и да ће се повући с политичке позорнице. * Г. Боди српски конзул у Бнтољу и г. Манојловић вице-конзул, полазе данас за Битољ, да отворе тамо сриеки конзулат. % Иричек и Ираћење. По најновијим вестима које из Шанца у погледу Краљевског путовања добисмо, говори се, да ће лађа кола Јахача „Књаз Мијајло," поранити из Шанца ирвог дана Ускреа тако, да би речено удружење још аод Београдом поздравило нз својих топова полазак свога високог заштитника у његову прађедовину — Шчбац. А ио том ће та друштвена лађа пратити лађу Господареву. Обе лађе и Госнодарева и друштвена биће врло лепо искићсне. Н« забрешкој обали (код Обреновца) биће прис/тна взлика маса народа, да ноздрави Госнодара кад онуда пролазио буде. У исто време јављају нам., да ће се на Ускрс неке отменије особе умолити да ее нриме почасног чланства (саграђанетва) у оншгини шабачкој.

ПИСМА УРЕДЕИШТВУ Поштовани Госнодине! У интересу наших београдских трговаца, у интересу наших српских грађзна будите до1ри и отштампајте у вашем цењеном листу овај јав ,.н аротест противу нашег срнског света из свију сталежа. Знате ли зашто? Ак » не знате треба само да пређете у Земун па да видите земунске радње и дућане и видећете не толико еспапа колико нашег београдског света и то света који већином масне плате од наше државе вуче; има чиноввика који снадају у мало више чиновиике и прелазе у Земун, сами или њихове жене, да назаре шешириће, амрелчиће или штоФове и т. д. Међутим наши јадни трговци, српски грађани који све државне теретв с муком подносе, имају пуно еспапа али мало или нимало муштерија. Да ли је ово лепо, да ли је патриотски ? Зар је наш српски свет толико засленљен па не види да све што се зове ерпско да пропада и то само зато што неће нико да води рачуна о нашем стању и о узроцима нашег пропадања па да се прегне да сами себи помогнемо. Срнски патриотизам пружа шакама паре и богати туђинце, а напшм трговцима једном по једном музика засвира пред дућапом. Држава сештетијер тек 20-ти ако ллати ђумрук што у Земуну купи, а но себи се разуме да у Земуну може и јсфтиније купити за толико за колико ондашњи трговци немај у терета на свој еспап, а да и не говоримо о томо што још земунци доносе у опште есиап само јеФтинији али лошији по квалитету. Ко може и ко треба да стане на нут томе те да се овако очевидно не пггете како ерпеки грађани тако исто и државни интерес? Један очевидац куиовања у Земуну. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Пазар. Служ зене аовине од 2 о. м. доносе указ. којим ее одобрава министру Финансије да за откун плаца и на њему постојећих грађевина гос пођс Милице, жене г. Раке Миленковића, столара из Београда, за смештај поштанеко-телеграФСког надлештва у Јагодини, из 1а из државне благај-

бруталну сцену кадје онако немилостивно изударала Јелу. Од тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавница. Баба Ката се решила да од сад дејствује само насилним мерама. На три дана носле онога боја баба Ката објави Јели одсечно, или је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три дана, а после ће се већ наредити што треба, или слободно нека купи своје ирње, на нека иде. — Ја више не могу а и не смем да те држим. Што ће ми тај белај на врату. Иди, па кад ти ја не ваљам ти тражи где има боље. Јела је плакала, превијала се, молила, но све то само је још више срдило баба Кату. Њој цросто није ишло у главу, „што се та девојчура толико отима." Чудно и јесте било. Особито је било чудно то одупирање код девојке одрасле у пући такве једне жене као што је баба Ката. Но има душа тако чистих да би се могле назвати златне душе. За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато. Јела је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је светла и чиста. Била је веома стидљчва. Стидљивост је често врло снажан јјштит против зла и кварежв. Имао је још један јачи

узрок — Јеиа Је волела Она је имала човека кога је обожавала. Но све то било је скривено у најдубљој дубини њене душе. Али нас се овде мало тиче Јелина љубав. Кад је баба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или да ]е доиста одјури, бар на време —Јела јр м ИСлила шт а да ради. Куда ће сама у свет? Шта ће бити с њом? Умела је мислити. Питала се, зар ће други бити боља спрам ње но што је баба Ката ? Не ће ли на крају крајева опвт изаћи на то? Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, на тамо што буде, нек буде. Долазило јој на ум чак и да се убије. Јед ном се беше решила да ее исиоведи човеку кога је волела. Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то ниношто не сме учинити. Најпосле ње ге се мисли ночну занимати иитањем: „који ли је тај коме хоће да је даду." Зачудила се како јој пре није иало на ум да о томе више и боље промисли. Али баба Кату није смела питати ко је тај ? После дугих размишљања решила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок госиодин. Та се мисао све више учвршћивала; најносле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се

Г. министар председник, министар спољ. посл. упутио је нашим носланицима на страни следећи циркулар; Госиодине иосланиче! Као што Вам је из првог мог циркулара иознато, влада краљевског намесништва ставила је себи изиеђ осталог у главни задатак и то, да државне Финапсије у ред доведе. Да се потпуно остварење овог задатка иосгигне, потребно је и суделовање законодавних Фактора, али влада сматра за дужност, да и пре састанка Народне Скупштине учини све, што у прилог овоме иде. Сматрам за потребно, да Вас г. послааиче с тим нретходним мерама упознам. Као што знате, иоследња законодавна скупштина закључена је пре но што је поднесени јој буџет вотирала. С тога је у важности остао стари буџет од 1886—1887 год. Ово је дакле трећа година како живимо о једном буџету, у коме је још при његовом вотирању знатан де®ицит предвиђен био. У да^ој практици потврдило се, да је овај деФицит из године у годину варирао између седам и осам милиона. Садашњи кабинет примајући послове, знао је, да он не може располагати оноликим кре^итима, колико би по закону о буџету био овлашћен да то чини, пошто су ови кредити далеко испод Фактичких буџетских прихода, те с тога први му је посао био да иснита затечено буџетско стање и да уштедама по свима гранама администрације, нредвиђени деФицит на што ман.у меру сведе. Свако министарство у границама законске могућности, дужно је било, да у овој Финанцнској нужди извесне жртве учини, а војно министаретво по највишс. Тој нужди морало се нодчиТти и'"мен0 ибКбрено министарство тим што сам био принуђен, да привремено оставим упражн>ена три носланичка места, и то : у Лондону, Риму и Атини. На тај начин ограничавајући употребу буџетски, кредита на најнужнију меру, влада се стара да у овој рачунској години предвиђени дсфицит на половину сведе. Упоредно са старањем да се штеди ди год се може, влада обраћа пажњу и на увећан.е државних прихода. По једном нађе код тога високог госаодина, да муиснрича све и да апелује на његову племенитост. VII. Жанар На саборној цркви откуца 11 часова у вече. Лепа затворена господска кола стадоше иред кућу отмене госпође о којој смо напред спомињали да је била позната као „лиФерант* за .отмјену класу". Не потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике увијене у огртаче и забуљене. Две су водиле трећу под руку. Кочијаш слете те отвори врата. Оне две женске чисто утурише ону трећу у кола; за тим се попе и једна од н>их две (друга се врати), кочијаш залуии врата на колима, скочи на кола и ошину добре коЈБе. Калдрма загрме под колима и жустрим ударима коњских коиита. Окупана, намирисана, лепо обучева, увијена у огртач, с великом свиленом марамом,која јој је нокрила целу главу и надала чак до појаса, седела је у колима Јела. (наставиће се)