Мале новине

знато Вам је господине послапиче да је у тој цељи прошле године влада откупила монопол дувана од страног друштва. И ако је приход од откупљеног мовонола осетно већи но што је нређе био, ипак није толики, коли ки би могао бити, да је државацелу радњу у својим рукама задржала, као што се законом о откупу имало у виду. Госиодин минастар Финанције предузео је мере, те да како ®абракација дувана, тако и нродаја његова пређе у државне руке, и да се раскидом уговора неповољпо ио државу закљученог о н.гбавци аевзрађеног дувана, прпходи од монопола боље оеигурају. Бринући се о поболшању државног Финанцијеког стања, влада упоредно с тим стара се да одговори обавезама, које држава има према трећима. Отплате спољних зајчова теку уредно, са изузетком зајма у Русији, на који на време није одговорено, али и за иснлату његова апуитета наредбе су већ иснуњене. Али у колико је за благовремено одговарање дуговању на страни авгажован кредит и углед земље, у толико исплаћивање унутарњих дугова има још и благодетан уплив на народну економију. С обзиром на економну оскудицу у земљи влада, и поред Фипанцијских тегоба труди се, да се једној унутрашњој обвези одужи, а то једа исплати дуг за експропријацију земљашта узетог за нашу државну железницу и који износи око једног милиона динара. Госнодин минисгар Финанције нашао је ередства да и ову потребу за сад бар у пола задовољи. Познате су Вам везе наше државе са „Сотркпг (1' ЕвсотрЈе" у Паризу, а позаата Вам је и зла судба тог важног новчаиог завода, која га је енашла. Ш нашу срећу, благодарећи пажњи наших надлежних органа, наша је држава сачувана од сваке штете. На крају овог кратког извепггаја о моменталном стању наших Финанција еноменућу Вам и ту радосну цојаву, да су наши папири од вредности у носледње време у трајном повишавању, што је доказ да је мирно и легално извршена промена на престолу у Србији створила у њој ново стање, које је свуда, како у земљи тако и на страни наишло на оправдано поверење. Изволите нримити господине посланиче уверење о моме одличном понповању. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Аустро Угарска) — Цар с .царицом и принцесом Валеријом отишао је у Ишл. — Надвој:;ода Салватор отпутовао за Италију. — ГроФ Калаоки вратио се из Вуднмпеште. — И.<борви одбор чешких либерал^ них поседника решио да на нартиском скупу 16 аарила предложи, да се мандати понуђени од консервативног изборног одбора приме само тако, ако у сабор уђу носланици немачких вароши и сеоеких општина. (Немачк а) — Цар је у Олденбургу свечано дочекан. На станици га дочекао олденбуршки велики војвода, загрлили се и пољубили. — Царица Фридрих отнутовала је са својом %ерком за Хомбург.

Да се разрачунамо Тек сад дошао ми је до руку 50 бр. „Заставе" у коме читам и ово : „Врло је занимљив начин, на који се бивши Краљ Милан опростио с напредњацима' 1 . „Одмах некако носле своје осгавке, изразио се он о Гарашанину овако — „Жалам што одлазим, а не учиних никакву пакост Гарашанину —" „Кујунџићу је рокао: — „Покваренијих и неваља лијих људи ниоам познавао од Гарашанинл и Пере Тодоровића. Чувајте их се. Даље се прича у „Застави" како је бивши Краљ Милан рекао нишком начелнику. „Хвала вам на ревносној служби. Но сад, при ноласку, казаћу вам још ово: „Чувајте се Гарашанина, то је демон, онје у пола упропастио Србију. Још једаред да владам, нрво би стао ногом за врат Милутину Гарашанину." Све ово овако од речи до речи сто.ји у „Застави". То .је исго

ноновљепо и у нишкој „Слободи." Ствар је дакле потауно јавна и нредата је публици у руке. На све ово ја сматрам за дужност да изјавим следеће: Како сматра бив. Краљ Милан напредњаке и њиног Гарашина, и како сматра г. Гарашанин бив. Краља Милана, и да ли они имају каквих несзршених рачуна, и ка-

„најпокваренијим и најневаљалијим човеком" онога, коме једино има да захвали што сад жив и здрав путује по Истоку и обилази света меета, па ма то било а као бивши краљ Србије. Јес, хоћемо једном да сведемо рачуне јавно и отворено нред целом Србијом , ир д целим светом и да видимо ко је какав, и

кви су ти рачуни, Ја то нишга шта |е ко , и ко коме што ду-

не знам, иити ме се тиче. Ту је г. Гарашанин, а ту је и бив. Краљ, па нека се њих дво^е рачунају и кусурају како год знаду — мен° се то ништа не тиче, као год што ме се мало тиче и то како би ијхоће ли ко коме „статиза врат." Али што ме се тиче и што не могу оћутати, то је онај израз да сам ја, норед г. Гарашанина, најаокваренији и најневаљалији \ човек."Пре свега ја не верујем да се бив. краљ Милан могао о мени овако изразити. Али кад се већ то јавио протура по новинама, које чита цела Србија, а то ни ко не опозива и не исправ-

гуЈб? Пошто се бив. Краљ налази у туђини, далеко^од отаџбине, тојму остављам месец дана рока да се изјасни. Његово ћутање сматраћу као признање да јс доиета онако говорио. Веоград 4 анрила 1889. Пера ТодоровиЋ Власник „Ж. Новина" ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 4. Априла. Рим. „Пол. Кор." јавља: Краљ

ља, (па чак ни хитри секретар ј Хумберт ће по свој прилвци из бив. краља Милана, који је умео ме ђ у 6 и 8 маја отаутовати за давати исправке у „Срп. Нови- Верлин, где ће осгати недељу дана. Сем Криспија иратиће га и други чланови кабинета. Софија. Војвоткиња Клементина Кобург отпутовала синоћ за Веч. Ићи ће на Ријеку. Берлин. „Пошга- 1 јавља да ће се Самоа конФер -нција састати 1 маја п. н. Немачку ће по свој прилици заступати гроФ Херберт Висмарк и легациони савзтник Кранел. Они ће имаги и председништво, пошто ће конФеренција бити на немачком земљишту. Лондон. Фергусон изј 1вио у доњем дому да је енглески посланику Техерану добио уверење да су неосновани гласови ооступању тврђаве Келат Надир Русији. ——

нама" и за такве ситнице као што је нродаја пекакве краљеве ждребади) онда сматрам да дугујем и своме имену и својој части да учиним ово што овде чиним. Ја молим и позивам Њ. В. бив. Краља Србије, Милана Обреновића 1У\ да, на начин какав њему доликује, јавно каже је ли истина да је он онако о мени говорио? Ако то није истина, онда је дужност бив. Краљг да опозове ове клевете. А ако је то истина, онда је дужност Обренинића 17, да изнесе бар какве било доказе да је истина оно што он тврди'

кад

је већ нашао за нужно да сиђе у обичне новинареке полемике, и кад налази разлога да назива

К Р .А Љ И Ц А II 0 Ћ И

иј1и ЛОВАЦ ШРТВАД1 7 БЕНЕДИЈН из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ КК.ИГА ДЕОЕТА НРЕЕОДИ А. Ж. ИЛИЋ

(Наставак)

(276)

После Родриго и Едита клекну пред оцем који их благослови. За тим Родриго исприча сва чуда, која је нрепатио. Међу тим ловац мртваца оде те остави у лагумима мртву СтеФану, на се овда врати дуждевој палати и нотражи капетана Бемба. Кад овај нзађе пред њега, Јакопо му саопшти убиство СтеФане и нреда му још мач,

оде

Бембу је све то било јасно па и зовне нрокуратора Дандола. Они заповеде те их Јакопо одведе у лагуме СтеФани. Кад тамо дођу унесу СтеФану у један велики нростор, поставе страже около и за тим доведу Инга на испит пред СтеФаном. Познајете ли ви овог мртваца, Инго Фоскари? — упита га Дандоло, показу јући на СтеФану. — Шта ме се тиче мртвац! — одговори Ивго пркосним презирањем. — На што ми то? — Морате одговорити иначе ћу вас

на чекрк

рече прокуратор.

Позна-

јете ли ви овог мртваца ? — У колико видим то је СтеФана! одговори Инго колико тек да задовољи прокуратора. —- Знате ли ви како је СтеФана убијена? — упита га нрокуратор? — А одкуд ћу ја то знати ? — одговори Инго. Прокуратор диже руку СтеФанину. — А познајете ли овај мач? — упита он. Инго задрхта.

— То је ваш мач! — продужи Дандоло — ви сте убили СтеФану, јер је била ваш саучесник! Она је ваша последња жртва, она вас оитужује, Инго Фоскари! — Радите, шта хоћете, — узвикну Инго злобно и презриво. — Ви имате толико онтужаба, дајесве једно била ј *една мања или више. — Водкте га у затвор! — заповеди Дандоло. — Двојица и дан, и ноћ нека га чувају. Инга одведоше. — Сахраните тог мртваца, — окрете се Дандоло старом Јакону, а за тим заповеди жбирима да однесу лешину у чамац Јакопов. Мач Дандоло је задржао. (Н аотавиће се.)