Мале новине

ПОЛИЦИЈА Овај народ пропиштао је од иолиције. То .је истина коју нико не може порећи. Сва зла, која су разни људи, разно партије, вољно или невољно, починили овој земљи, највећа и најтежа била су у полицији и код полиције. И кадје народ дизао најтеже тужбе своје оне су се тицале полиције. Радикална стравка отпочела је своју борбу борбом с полицијом, од полиције претрпела је она најтеже ударце, с нолицијом је водила најтежу борбу. То се лако даје разумети, кад помислимо да је иолиција извршна влас, и да иомоћу ње и преко ње све иде, и добро и зло, што се одозго врши над народом. Узмите човека из народа, разговарајте с њим; питајте га шта му је добро, а шта зло, саслушајте га где га тишти и шта га највише боле, па ћете на крају крајева увек наћи опет полицију. „Да је она друкчија, да је она боља, све би било боље." Данас је на управи радикална влада. Радикална странка дочекала је ево једном тај тако давно жуђени дан да сама својом руком скине с народног тела ту опасну красту, што се зове рђава, зла, неваљала, разбојничка полиција. * Част и поштовање поштеним људима. Полиција у сваком дру ххахсхг Ш З&Д&ЈЧАК да чува личну сигурност, да штити грађане од злих људи. Нема светије и узвишеније службе од службе полициске, кад се законо и савесно врши. Како је драг жандарм кад у њему гледаш заштитника свога, који залаже и живот свој да очува твоју личност и твоје имање. С тога понављамо, част и пошта коштеним

људима. Али, пљачкаше, тиране и разбојнике ваља гонити. * Радикали су на влади. Ако они не уснеју да курталишу варод опаке полиције и да му даду добру полицију — онда ће им бити узалуд све друго што учине.На то морају свратити најозбиљнију пажњу. Радикали су на влади ! Доба је када ће многи спекуланти покушати да се нрикажу као ревносни радикалци, па под том Фир мом да продуже своје старинско глобљење и кињење света. Радикална странка мора се чувати тих вукова у овчијој кожи, мора их се чувати као живе ватре. Радикали, пазиге да вас не унечи гуја са зле и опаке пог лације.

ва«и«'нагрђе»® .грађанин пе еме-чав; н.* упитат за гит® га тако грдае ни нотражл т<и да ее клевета оио$®ве или Јокаже . ЕОе сме, јер је то, за.бога,. увреда „лепривовповености". Красни нојмови о слободилаиустав#нии правима грађанским! Срећом у СрК)ији још има« суда аеуд мало друкчије разуме уставна* нрава ерпских грађана но г. Тауша новић. и његова иолиција. Сул је нашао да нема меета забр»ан

ни и 110' бр>. .М. Н." иушт&н је.

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Забрана. ,Малим Новинама" било је суђено да оне ирве доживе забрану у новој ери, под новом слободоумном владом. Јуче, око 11 часова, банула је ио ииција у натпе урелништво и ноку пила нам цео јучерањи — 110 број Чак су жанларми јурили по ка®а нама, дућанима и нриватним кућама те купили бројеве. Жандарми су тако исто ухватиди наше разносаче на улици и одузели им број. Лист је био забрањен због изјавег Пере Тодоровића: „ Да серазрачунамо." Дакле нов устав, нова ера, нова елоОодоумна влада, уставом гарантоаана слобода штампе — и опет за бране! И то за што ? Што се један грађанин усудио да брани своју част. Слободоумни министар полиције има тако јасне појмове и о часги, и о неирикосновености, и о уставу да нов устав почиње ево овако тумачити. Човек који је какав блиски род краљу може назвати српског грађани •та најпогрднијим именима, а оклеве-

Опширније о томе у идућем број,у Читател>и ће нас извинити што ее због ове забране јучерањи; број: задбцнио. >к ЈЕаш иоеданик у Лондону р. Јеврем Ерујић имао је част бити нрекјуче примљен од Њ;пог Велич&нства ЕнЈлеске Краљице и предати; |ој сво )а акредитивна иисма. * Мешовита комисијљ за уређење Ђердапа ималаЈе прекјуче своју ирву седниду. * Мипистарска седнвца. Под председништвом г.г. Намесника била је јуч[е министарска седнаца. * Лична вест. Г. Еван Павловић се кретар у Берлину неће ићи за секретара у Букурешт, већ остаје у Берлину. Исто тако неће ићи г. Милан Гарашанинза секретара у Атину, него V Букурешт. * Сваком Србипу и родољубу јавља се, да ће Академиско певачко друштво „Обилић" на Великој Школи, приматв ирилоге у корист подизања спо меника Браћи Недићима, погинулим у боју код манастира Чокешине. Прилоге треба слати одбору Академског певачког друштва „Обилић" ча Великој Шкоди. I Курс. Министар Финансије наредио је царинарницама да се ири преобрајћају Форината у динаре држе курса | од 9 Фор. и 95 кр. за један златан I новац од 20 динара. * Изјаве. „Браник" је донео из Београда један допис о мисији г. ВасиI љевића у Јалти, у коме се вели скоро ■ оно исто што је г. Васиљевић рекао је.дноме сараднику „Српске Незави; сности," само што се у томе ,,Б."

допису вели' }©ш и о®о»: „КрвЈвачца Наталија изржзила се »рло неповв®.но о напредњацЈвма, јер еу узрок а породичној несрећи, а и жалосном) етању, у коме ее сада врбија пааази. Гарашанина сматра као велгигевг интригана, Пираћанца је за то уее-ла за свога застуиника, што. јој се о« сам понудио, ал« ( држи да> јој ; јје- зише шкодио него. користио."Г. Гарашанин дао је на то у јучерашњем броју „Видела" изјјаву, у којој вели како и краљица Шаталиј а и г. Алимпије Васиљевић и дммсник „Б." „имају право да аа сматра|у како хоће, али аико од њих вема право да износи на јавнос®» ,увред.е унрављене на карактер н часг" његову. „И кад се то већ чиаи и оетавља без брзе иснравке, онда. сам ј,& (г. Гарашанин) дужан да узмем у заштиту своју часв- а свој карактер и ја (г. Гарашанин); ћу то учииити, без обзира, да ли је у овој. првлици дописник „Браников"- здаугаотребио име г. Алимпија Васиљевића, или да ли је г. Алима-ије Ваеаљевић злоупотребио^ име Краљ.ице Наталије." По та>ј; истој отвари донео је јуче> рашњи број П Д. Лиета", који је пре-. штам(бао поменути допис „Браникољ* изјав^ г. г. Алимпија Васил>евића и Милана Пироћанца. Г„ Васиљевић у својој изјавц вели, како. се краљица Наталија у рааговору с њим и „није упуштала у оцену тих иолигичких лица, нити сам ј? ма ком дописнику новина морао тако што иричати. Сав мој разговор са Краљицом ја сам у кратко, али верно обележио по жељи сурадника „Српске Независности, и те о тога исправља онај допис односно лица „која се тамо сиомињу, а на име да ја тако што нисам никоме говорио, нити сам могао говорити," Г. Пироћанац вели како није његово да исправља да ли је краљица говорила оно како се у допиеу вели да је рекао г. Алимпије али сматра да му је дужност исправити: „да се ја нисам нудио Њеноч Величанству Краљици Наталији за заетунника и док сам је застунао, да сам заступао њене интересеколико с;<м год боље умео. Да ли је Њено Величанство имало вигае штете или корисги од мога постунања, о томе имаће да изрече свој суд и Историја, којој припада све што се на парницу о раздоду брака односи."

Прва севка застајала је на махове, окретала се оној другој и махала на њу руком, као да јој даје неки знак. Друга севка то понови, и она застаде, окрете се и десном руком даде знак за собом, машући као кад човек кога зове рузком, а уједно мудаје знак да иде полако. На то махање друге сенке у мрачном углу појави се трећа сеика. Иона се полако нрикрадала. Сад и она застаде и онако исто опет даде знак за собом, на што се из угла појавише још две сенке-... Сад их је било свега пет. Све су биле црне, све су се прикрадале поладо, а ишле еу једна за другом на растојању од два три корака. Прва сенка дође већ до средине тавнице, где је о своду висио малаксали жижак. На мутној, несигурној светлости раснознаде се човек у дугом, црном огртачу, налик на поповске антерије — с црном, нриљубљеном маском на лицу. Једна за другом све се сенке искупише на еред тамнице, и све су то били људи у црним расама, и с црним образинама. Човек, који се беше нрви појавио, даде руком знак осталима и онисеза тили час расуше по тавници. Као авети, као тајанствени црни духови зађоше они од једног до другог усиаваног осу-

ђеника, сваког су загледали у лице; видело се да траже неке осуђевике нарочито. Кад нађу кога траже, тајанствене ирилике нечујно клекну крај њега, ту клече неко време и нешто раде. Једна од ових прилика упути се ономе банку, на коме су лежала два човека, од којих је један јечао. Чим се ова прилика приближи одмах јечање ирестаде. Пођимо за једним од ових тајанствених људи, да видимо шта раде крај оеуђсника. Ево га један. Он је клекао више главеједнога од номлађих осуђеника, човека од својих 30 година, окована у страховите окове. Руке, ноге, врат, све му је било у халкама. Тајанствена прилика како клече крај овог човека, иввади из недара некакву црну кутијцу, отвори је, узе из ње некакву црвену смесу, налик на маст, и растрља је међу длановима, па их поднесе успаваноме под нос и ту их држа неко време. После узе на прст мало оне црвене масти и нолако протре успаваноме слене очи. После овога на сваком осуђенику опази се да тише и мирније дише. Тајанствена прилика онда брзо обрише руке, стриа црну кутијцу у недра а из друге кутијце извади танану, као гују оштру челичпу тестерицу, брзо прегледа окове на осуђенику, нађе најзгодније место и почне живо

сећи. Теетера је била тако ошта и чврста, а радник тако вешт и снажан да је под његовом искусном руком гожђе рубљено као комад обичног меког дрвета. Као палац дебела чивија била је престругана за мање од 20 минута, чивије нису иресецане до краја, но је увек остављао но мало да се гаожђе држи, али иоле јачи удар могао га је иреломити. И ако је у тавници овако радило пет тестера, ни од једне се није чуо ни најмањи гласак. Љути челик гризао је гвожђе ћутећки Престругано место затрљано је било смолом да се рез не позна. Два часа бавили су се овн тајанствени људи у тамници и код 15 осуђеника испресецали окове, а за све то време не чу се ни једна речица, ни један гласак, ни један шушањ. Ови цреи људи кретали су се као црне сенке; изгледало је као да немају тела, као да корачају не стајући на земљу. Кад је све ово извршено ових тајанствених људи нестало је из тамнице онако исто нечујно као што су се и појавили. Изгубили су се у мрачном углу. — Изгледало је као да се расклопио огроман, дебео тамнички зид да их прогута. (наставиће се)