Мале новине

Истеран зкандармима. Прекјуче је иолиција жандармима иетерала из моноаола дувапа г. Чаиа, експерта управе монопола дувана. Он је као свога застуиника позвао г. Пироћанца, кога полиција није хтела одмах нустити у радионицу. Тек носле дугог наваљивања иустила га је и ви дело се, да су отуда изашли г. Пироћанац и Чап, и отишли на колима.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Немачка) — Солзбери ће по Ускрсу посети ти Бисмарка. — Цар је пратио крстарицу „Алексанлрија - ' до Вавгерунга па се иосле вратио. (Француска) — У процесу Буланжеовом јако је компромитован капетап Бижак, који је у мннистарству снољних послова воаио нреписку с Франц >ским војним аташејима у иностранству. — Руски цар ће носетити Париз за време изложбе. — У Француској учинило повољан утисак што је војвода насавски положио заклетву на Француском језику. (.Русија) — Извештај губернатора туркестанског веома је новољан о ноложају на бокарско авганистанској граници. (Француска) — Лигер је прочитао на буланжистичком банкету у Версаљу говор, што га ]е требао држати Буланже. У том говору се вели, да 1889 година мора да се крунише довршењем демократских ре ^орама започетих1789 Али се таке реФорме могу ностићи само нод републиком јер је она једина у стању да измири поједине нартије. Но никако не сме бити нарламеитарна ренубднка, која показује само немоћ и ненлодност. У говору са на вавршетку изјављује наЈ .а га побољша(Бе сулбине иарода и на уједињење свију срца у републици, која одиста •француски осећају. (Енглеска) — 2 о. м. сарањена је у Кеву војвоткиња Кембриџска. Погребу присуствовала и краљица с члановима краљевске иородице. (Турска) — На захтев руског нослаиства цариградска полиција ухапсила је некога Карла Лајера, који је нризнао

да је члан нихилистичког главног одбора у Петрограду и да је учествовао у завери да на велики петак убију цара. Лајер је издат руским иолициским агентима, па га нод јаком стражом одвели у Одесу.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Босна и Херцеговина. Будимпештански трговачки музеј отвориће у Сарајеву евој ФилиЈал, коме ће бити задатак да но Восви и Херцеговини шири угарску ироизводњу. Филијал ће имати стовариште снабдевено мустрама угареких производа а уз њега и канцеларију, која ће босанским трговцима давати иитребна обавештења. По потреби отвориће се и по другим местима Босне и Херцеговине агентуре и стоваришта, која ће бити огранци сарајевског трговачког музеја. Путници ових агентура путоваће но свој Босни и Херпеговини и испитивати срества и начине како да се босанско-херцеговачке сировине извозе и у угарске Фа^рике уносе за ирераду и обратно како да се угарске прерађевине протурају ио тим земљама. — Женско друштво. Неколико Српкиња у Вагребу споразумеле се, да се редовно сваке недеље но један пут еастају ц да се на том састанку баве читањем и изучавањем умотворина српских најбољнх песника и књижевника. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Љутица с три главе. „Б 1 2 " доноси из Мадрида вест, да је неки сељак на обали реке Малдонадо, не далеко од вароши Белграно, уловио троглаву змију —- љутицу и ноклонио је ириродњачком мадридском музеју. Дугачка је 35 сантиметара а у пречнику има 5 сантиметара. На оном месту тела, где љутице и друге змије имају само једну главу, она има три и потпуно развијене, само што на свакој глави место два ока има једно на сред чела и без веђа. Главе се раздвајају једна од друге на месту. где ночињепрви вратни зглавак. — Међународни земљораднички коигрес сазва!е француска влада у месецу јуну.

КЊИЖЕВНОСТ Восансжа Вила у свом 7 броју доиоси: Перо Дрљача српски народни добротвор (са сликом). — Уздаље, песма Вд. М. Јовановића. — Краљ Бојиелав Травуњанин. Из кљига староставних. — *** песма Владимира Тројановића. — Фереџа. Новела Мавра Јокаја (наставак1. — Дубровник (свршетак) од А. ,Стра жичића. — Српске народне умотворине. — Листак. — Књижевне и кулурне бедешке. — Разно — Пове књиге. 9 @ р*гот.А.а^ЕажЕЕС СЛУНСВЕНИ ГЛАСНИК — Михијдо М Протић, учител. основне школе у Београду иостављен, је за ванредног писара I кдасе министарства просвете и црквених послова, а да прима илату из кредита одређеног за реФеранта за црквене посдове. —- Никола Чора иривремени поштар примљен је у српско поданство

ПОЛИЦИСКИ ГЛАСНИК Ђеоград, 4 априла Лритворени. Ноћас су притворени: Антон Белго помоћ. тргоп због нереда и Јоле Поповић слуга, због напада на туђу кућу Осуђени. Пресудама нолиц. осуђени су: Светолик Станојевић из Ужице због крађе, Василије Милановић, Петрија Н. Стевана Ђорђевића и Стеван Митровић циганин сви због прошље; Радован Станковић циг. из Мељака због пијанчеља; Иван Имриковић момак Фијакериски, што је нагло јурио улицом, Франц Цвелте Фијакериста што је тукао коље, и Ђорђе Панђела трг. што није сл,едовао повиву. Отумарао. Димитрије - Дина - брат Павла Томића циглара овдаш. омумарао је још пре Божића пр. год. незнано куда, бев да се јавио свом брату који га жељно очекује. Он је стар 14—15 год. раста средњег, лица у опште плавог, косе плавкасте и очију граорастих. Ко што зна о љему нека јави главној полацији. СМЕСИЦЕ Ионрачење 1. аирила у 5 часова и 10 мин. моћи ће се видети у свима крајевима српства аомрачење свести и морала у уредништву „Дневног Листа и . Ра^ознали гледаоци ове интересне журналистичке појаве не треба да норане, јер су врло честе оваке црилике код тогалиста и дајусе лепо

видети сваки пут. О в;ј не мора 'ити мене месеца као при иомрачењу сунца; сунце иоштења заклоњено је у овом уредништву скоро ненрекидно чолу месецом п С. Независност." * — Уредпишгво н читатељи. Један американски лист пише: „Принуђени смо да за последњи број нашега листа тражимо извињења у наших претплатника. Тај број био је тако умрљан да ни најучепији хијероглиФисти не би могли ирочитати ни једну врсту. Томе је узрок овај. Потрошили смо сву штампарску боју Да читатељи не би остали без листа, ми смо је сами нравили и њоме смо и штампали лист. Али боја није била добра У овом неусшху тешимо се том мишљу што нисмотохтели и штотај број нашега листа, који се не може читати, и нема ничег што заслужује пажњу. Све ово рекли смо за то што знамо, да је већина наших читатеља гнупа, а уверени сми да ће нас они, који су иаметни, разумети „без овога објашњења." О^иста леио понашање прсма својим читагељи^а. —©ф® ОДГОВ ОРИ УРЕДНИШТВА Г. '/ 2 М. У 2 у месту. Молимо да нам се изволите јавити с именом, а редакција вам јамчи за чување тајне у највећем поверељу. Само тако ствар може бити употребљена. Можете се дакле јавити, а будите безбрижни, пошто је чување имена у оваком сдучају највећа светиља за уредништво. ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ БОВИНАМА" 5. Аирила. Софија. Врачански митрополит Константин измееио држање према кнезу Фердинаиду, које јебио заузео на последњем синоду. Од сад номиње кнежево име у цркви и то је наредио и иодручном му свештенству. П ојштички кругови у овоме гледају свршетак заваде синода с државом. Париз. По наредби встражне комисије државног суда чињене су кућне преметачине код Буланжеа, РошФора и Дилона. ^Верлин. ,Дог<Меи18сће" одговара -'иарнскоме „Ратв"-у да Немачка у Румунији нема ни-

Р А ЉИ Ц А Н 0 Ћ И

или ЖЗВАЦ ШРТВАЦА У ВЕИЕЦЗШ из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКШ РЕПУНЛИКЕ НЊИГА ГЕСЕТА ЦРЕВОДИ А. Ж. ИЛИЋ

(Наставак) X.

(277)

Дуждев повратак Одмах сутра дан држао је савет десеторице дугу и одлучну седниду. Пошто је прокуратор од св. Марка, као јаван Ингов тужилац открио и прибрао сва његова дела и злочинства, јави и престави сенаторима да је сав тај метеж у држави, као устанак, збацивање дужда и др. Ингово масло да сам остане у власти и докопа се веће.

Сенатори, сами то увиђавајући, реше да се Инго Фоскари идуће поћи изведе на једну галеру и да се тамо погуби, а да се пошљу изасланици с лађом који ће дужда вратити у Венецију с талијанског землшгата. куда дужд беше отишао са сво јим присталицама. Тако се та лађа одмах крене и присие тамо срећно. Дапонт, полазећи ка дужду, изда заповест прокураторима, да одмах објаве пароду, да је дигнута смртпа пресуца с дужда и да ће се вратити у Венецију. Прокуратори одмах то извршише. Стари Пријули, баш је био намеран отићи са својим присталицама у Рим, кад лађа дође. Изненађење, чуђење и сретање беше неисказано. Дужд се није хтео вратити као дужд већ као прост човек. Одрекао се круне и престола. После тога крену се обе лађс и срећно дођу дуждевој палати у Венецији. Клицање народа, његова радост и весеље беше неописано. Дужд се особито радовао спасењу адмираловом, његове кћери и зета.

Искупивши се сви у великој дворани дуждеве палаге, стари Пријули још једном сео је на престо, ту је узео реч и изговорио присутнима таку дирљиву беседу да су сви плакали. После се јавно одрекао престола. —

XI. Пзчијеви другови Печије, радећи по заповести Инговој, све што му овај заповедио, дружио се све са неким иросијацима и другим бескућницима, које све Алканто нохвата, испита и донеше их прокуратору од светог Марка, где су нотврдили своје исказе, који се одмах саопште Дапонту и Контаринију ради даљег управљања. (СВРШИЋЕ СЕ.)

Исправка. У прошлом нодлисву „Ве^градске Тајне" треба нсправити штамиарску погрешку, на првој страни, другом стунцу еедмом реду одоздо, те место алатначки (сла""ки напитак) читати татлиички (слатки напитак)