Мале новине

дана Ускреа у Неготину, беселу е игранком у кориет нодизања еиоменика. Одбор позива сваког Србина да се сети великог јунака, који је крв своју пролио за слободу наше домовине, те да помогне одбор својим нрилозима. Уредништво нашега листа примаће прилоге на иомевуту дел и слати је одбору. ИЗ ВЕЛА СВЕТА — Руска црввена књижевност. Штампарије Св. Синодд у Петрограду и Москви издале еу у 1888 години свега 919.250 евезака књига црквених. Још мало, иа ће сваки Руе бити светад. —Словенске пародне несме. Чешки листови јављају да је Куба написао дело о „словенским народним песмама," које заузимају четири евеске. У првој свесци има 428 песама чешких. моравских и словачквх; у другој 175 песама пољских; у трећој 85 несама Срба лужичких; у четвртој 130 песама великоруских, 130 малоруских и 16 белоруеких. Песме су сложене у ноте. Из овог скупа словенских народних песама, иепалв су дакле песме: Срба, Хрвата, Бугара и Словинаца. —Енез Александар Ватенберг, како г.ели параски „8б1еГ1," по прссуди дармштатског суда ирестаће носити име Батенберг. Од сад ће се звати гро® Хартенау. Име Батеаберг, под којим су позната четири млађа брага, не припада им од њиховог оца, иринца Алексаидра Хесеаског који је ту скоро умро, као шеФа тога имена. Овај је учинио оно исто, што је пре кратког времева учинио и његов еин Александар. Као члан владалачке породице Хееен-Дармштатске оженио се особом невла*алачком, г ђом Хокевом. За своју жену добио је од талашњег владајућег војводе кнежевску титулу Батенберг, коју су носила његова дец». — Мравији коњаници. Др. Карло Мајсев у једном писму на Хумболта пише о том: У Сиаму има једна врста малих мрава тавоо сивкасге боје, који се нарочито налазе но влазгЈним пределима, н. пр. у купатилама, где се чешће виђају како се крећу у широким, прилично дугачк ш колонама. Ти су мрави једва половину дужи од наших обичних шумских мрави. У еред тих колона у одређеним размацима иду 1јо јединце прилично веће животињице, овда онда појави се лагано и опрезно напред идући одиста права мравија грдосија, слон у еравњењу по величини нрема осталим. Ње1ова дебела, сјајно прна глава већа је него све остало тело, а на деђима његовим јаше ила стоји по неки пут који од мадвх радника мрава. Од времена до времена од једном се ночне тај мравији коњ живље кретати, нројури кроз колону у маршу и трче као помамаз са својим коњагшком неко време око колоне, а се онда опет врати у ред на својс :есто. Како би се овај особит појав јаснити могао, не може се тако лако јмислити. Познато је, дамравиим добро устројену војску а имају ређену полицију. По том могло бI е можда мислити, да је онај мали коњаник „мравији генерал," који јаше на коњу кад прегледа чете, или такви јахачи уз велику множипу нешака састављају чету коњаника. Или ваљда и мрави као и остали свет имају завод „Коњаничких телохранитеља." На сваки начин ова занимљива појава, која је у осталом Сиамцима већ одавиа повната, даје довољно повода раду Фантазије а и трезвеног испитивача. — На иариској излонгби биће и „Торое" т. ј. права шпанпка борба с

биковима* е том разликом, што се у Паризу неће ироливати крв. Ради тога ће оти !:и у Париз једна мадридска трупа из најбољах и најлепших торесора. У Иариз ће се послати и Тороси, разуме се младе, трогодишње животиње. ■ СМЕСИЦЕ Опаспа шала! Енглеске глумице пронашле су врло згодан начин да се „трошкаре." Нашали се са једном од ових Албионових кћери , те јој само обрекни, да ћеш је Јзети за л;епу, —зло ! Тако је било нсдавно са извесном глумицом у Лондону (М188 Гогћ-зепе) којој је варошки суд досудио ни мање ни више, но 250,000 и словом: две етотине педесет хиљада динара, због раскида обећаног брака,, другим речма : што јој њен каваљер сутра дан одрекао обећани брак, и затојој морао платити толико суму новаца. Сад се опет за иодобан случај досуђује једној друго) глумици иста сума коју драговољно полаже Виконт Д. а поред тога плаћа све трошкове и најзад јавно изјављује, да госпођици Р. В није никаква норуга овом приликом нанешена! Лепо ће ићи овим аристократским синовима, ако и даље стану збијати овако онасне а и слане шале са тим препреденим глумицама! . . . ТЕЛКГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 6. Априла. Вукурвшт. „Агееција Румунска" дознаје из поуздана извора, да ће се- одобрени кредит од 15 милиона употребати једино на продужењо и довршеље утврђец>а око Букурешта и ва линији Фокшани — Галац. Софија. Влада је тражила од енглеског енжењера Хартлија да поднесе нланове за нодизање присганинЈта у Варни у Бургасу. Париз. Истражна комисија државнога суда нареднла је кућни претрес код Тиркеа и петорице других одличних булаижиста. ПР ИПОС Д АНО*) Свештеиству у Краљевини Србији (СВРШЕТАК) Колш.о се такво поступање слаже еа њиховим еванђелеким нозивом, могу ли и треба ли застугшици Христови на земљи у своме гњеву тако далеко да иду— оетаје вернима" да пресуде. У тим чланцима за које се оптужујемо, ни једном једином речи и ни једним једаним словом није свештенстоо изазивато на непослушност а још мање па неред, као што г. Никанор у евојој наредби, отнуштеној свештенству, тврди. То подметање и од себе и од листа најодсудније одбијам. Ко год нознаје уредника овог листа, његов рад и његову прошлост и у служби и ван службе, тај зна, да је од нас далеко и саака номисао да азазивамо неред и непоелушност. Ми то нисмо чинили ни онда кад смо били ван службе и кад смо имали пуно освованости за то. У осталом, свештенетву је нашем то све добро знано. Иред њим је радња „Хришћ. Весника" и уредника му за пуних десет година. Свештеество иајбоље осећа благодети од радње и *) „За отвари под овои рубриком уредништво не одговара."

управе појединих архијереја^ па јс оно и сада најнадлежније да сврх свега овог свој суд изрекне. Оно сада има да одлучи: хоКе ли ХришКански Весник и даље излазити или ће подлећи овој војни која је на њ и уредпика му подигнута. До сада су већином цркве примале и потпомагале часопис овај, но и та још једина потпора, наредбом архијереја, одузета је. Остало нам је још да апелујемо на браћу свештенике, нарочито у Краљевипи Србији, да нас они у овако тешком положају, укоји смо доведени не себе ради, потпомогну, јер нама је лично по све угодно било, али смо сматрали да нам је дужност, да се као уредник признатог гласила цркве и свештенства даље не оглушавамо, већ да свога гласа подигнемо против нерадње и зле радње у цркви и да са личним пожртвовањем потражимо заштите великнм иатересима цркве и покушамо сузбпти незаконита ностунања са свештенством у поједипим епархијама, нарочито у епархији жичкој. Ако на пе свештенство налази да је рад и правац часописа овог по цркву и свештенство корисан и да заслужује његове потпоре, и ако налази да се радовима који су у њему више од десет година објављивани намирују велике потребе цркве и свештечства у вршењу њиховог заједеичког св. задатка, — и у општи ако палазе, да има разлога и потребе да овај часонис даље остане, ми их лено молимо да похитају са уписом и претплатом на лисг, како би могли наставити даље издавање листа у нознатом и до вољно обележеном правцу. У противном случају, ако нам браћа свештеници одрекну своју потпору, ми ћемо се сасвим спокојно повући са уверењем: да смо своју дјжност као „војин Христов"верно извршили и преко својих сила; но да смо, лишени потпоре браће своје, подлегла у борби „силни мира сего^. Сваку даљу радњу на листу обуставили смо док не добијемо толико уписника и претплате, да можемо бар штампарске трошкове покрити. Са својом материјалном оштетом поред толиког гоњења, кажиавања и оштете, држимо да нико неће ни очекивати, да наставимо издавање листа. Молимо г. г. протојереје, намеснике и сву осталу браћу свештенике и пријагеље, да се заузму око скупљања уписника и претплате на своме крају.

. јхи СТ ћемо слати без новаца само онима за које нам скунљачи гарантују, да ће на време послати. Обраћамо се с молбом и на све остале пријатеље у земљи и на страни, а умољавамо и г. г. насгавнике основних школа и општине да за школске књижницс претплате лист, којиће, држимо, добро доћи и господи наставницима при предавању веронауке. Цеза је листу као и до сада 12 дипара лист ће излазити у месечним свескама од 5 табака као и вазда. Ђацима дајемо лист у пола цене. А сиромашиим онпггинама за њихове школе по 8 динара. у Чачку, 22 Марта 1889 год. Алекса Илић ПРОТА УРЕДНИК „ХРИ1ПЋ. В ЕСНИКА

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА Нестраљивим иријатељима. Пита те иае: камо, шта би, хоћемо ли једном лупити о пдот мућак што је забаадио у 85 бр. „Д. Лиета"и о коме емо рекли да ћемо га згазити у идућем броју? Стојте! имајте етрпл.еп>а малко. Видите, ваљда, да смо отпочеди борбу с опаком квочкетином, која је снела тај мукак. Кад свршимо с њом, биће свршено и с мућком. Он ће пући, вавоњати, ветар ће дунутк и однети смрад и све ће опет бити у своме реду. Родољубу. Хвала па пријитељској опокени. „Мало руку малена и снага" — Куд ће један човек на сто страна. Па ту су лако могуће таке омашке. Стараћемо се да нх у будуће не буде . 7 Мој добри супруг, ЕШЕРИХ ВЕЛШИНГЕР

дворски колар. Преминуо је данис ире подне у 10 и но часова, после Дужег боловања у својој 53 годнни. Јављајући ово пријатељима и познаницима покојниковим, молимо их за саучешће. Погреб ће бити сутра у 3 часа по подне. Улица 2. Јаблана. бр. 22. 7. априла 1889. у Београду. Ожалошћена. сунруга: Мипа са осталом родбином. 153,1-1

ЈЕВТИНОДА

ЈЕВТИНОИА

РАДЊА ЧУВЕНА I због огпомно

;и |

због огромног избора готовог мушког и дечијег одела од вуненог штофз.

ЦЕНА ТАКО ЈЕБТИНА да С0 сваки купац тора задивити моли за многобројну посету ради уверења, понизни ЈАКОВ ЕАИАРИЕ 137,4,5. Кнез Михајловаулица, у кући Милије Карастојановића у и о н и х н з" уионихазгI

^ОУЗДАНА ЧОВЕКА, ЗА окупљање претнлатника у унутрашњости, примиће нод новољним условима админиетрација илуетров. листа „Новог Света", телеграФска улица бр. 14-.

Ј

ЕДАН ЧОВЕК, који зна српски, немачки и мађарски жели ступити у коју кућу као хаузмајетор или амтсдинер. Обратити се уредништву овог листа. 134.1'2

Шасам Иера Тодоровдћ, Прва удеоничка готамиарија (Ндпредве Странке) обидаћвв веаад бр. I. одговораа уредаик Медецијан