Мале новине

ска тековина, која би свакоме могла служити на част. * Личне вести. Г. Манојло Хрваћанин, сриски иатриота изКрајине, бави се овде од неколико дана. * Београдска читаоница држаће свој главни скуи трећега дана Ускрса 11 Априла ове године у 11 часова пре иодне у своме локалу. Управа моли све чланове да тога дана дођу на скун. * Трговачка Омладииа. „Београдска Трговачка Омладииа" имаће сутра 10. Априла евоју седму редовну главну скупштину у просторијама грађаиеке Касине. На овом скупу ће поднети извештај о раду и стању друштва; изаештај контролног одбора о рачунима друштвеним; избор управе и контролног одбора; нретрес нредлога управе и члавова; измене и допуне у у правилима. — Стање друштва је 23.375-96 дин.

ДОМДЋЕ ВЕСТИ Уметпик. „Народни Дневник' доноси у свом 80 броју опширан допис г. Борјановића, у коме овај прича свој састанак у Кикинди с познатим нашим уметником г. Јосифом Маринковићем. Ту се прича како се г Маринковић и душом и телом предао једном огромиом умг .тничком послу, склапању и компоновању литургије наше и казује се како ћемо у скоро имати прилике да из руку г. Маринковића добијемо један значајан уметпички рад. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Немачка) Службено се побија вести да ће Солзбери посетити Бизмарка. — Мздата је бела књига о самоаском питЈњу. У њој је извештај консула Клапа из Апије о п^ зору с устаницима и положају на Самоа. (Француска). —- У ствари оптужбе иротив Буланжеа саслушани као сведоци генерал

Сосије и Фрејсине. Нсиетинита је весг, да је министар преседник Тирар нрисуствовао седницама истражне комисије и да ће се државни суд прогласити за ненадлежна одмах носле исказа генерала Соеије а Буланжеа да суди ратни суд. Булаожистички листови боје се да се због целе те а®ере не осујети изложба. (Италија) — Тешко да ће за сад бити даље аФриканске експедиције. — Папаће идуће консисторије наименовати седам кардинала. (Русбја) — Управник министарства марине Чихаљчв поднео је цару извештај о рускеј мариви, па вели, да се грађењем великих ратних бродова са свим заборавило на многобројне крстарице а оне су за Русију прека потреба.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Иодводии телеФОИ. Поникла је мисао, да се т^леФон нроведе испод воде. Лакше је добити телефонску везу нод водом, но на суву, јер се изолисање жиПа може потпуније извршити нод водом. Први иокушај нодводнога телсФона, за који је бриселска Фмрма сцремила све што треба чини се сада између Буејнос-Ајреса и Монтевида испод реке Рио дела Пате а на даљини од 50 кнлометара По тим телеФонским нодводним жицама може се вршиги и телегр *Фска служба. Ако овај покушај испадне уснешно, белгиски енжењери држе да се може енровести телеФОнски кабл иснод Канала. — Орнитолошки конгресбиће ове годиие у Будимпешти. Општинско представништво будимпештавско по свој прилици одобри ће четири хиљаде Форината као ирилог за покриће трошкова око коигреса.

Једна Финанцијока операција (Наставак) Ево у чему је етвар. Познато је, да онштинске власти имају своје кагштале, које дају нриватним лицима под интерес на обли

гацију а по 10°) 0 према постојећим законским наређењама, да су ти капитали — са малим изузетком — обично дати на лична јемства, да облигацијона примања општ. власти нису интабулисана , нису дакле потпуно сигурна примања, да су многа услед тога иостала сумњива, да се код општ. власти не обраћа јака пажња на то коме се даје и како се даје , да се општ. вдасти слабо старају о наплати интереса а о главници ни помена, да су мпога облигацијона нримања ошнтинска неисправна — пред законом не вредећа, да у опште у томе погледу код ошптина не стоји баш најлепше. Пошто је држава и дужна и нозвана да води бригу и старање о свему у држави, па и о општинским капиталшм«, то она и не може допуетити да и на даље у томе погледу буде хаотично стање код оиштинсквх влаети. Тим нре што тога капитала онштинског има — смемо без прегоњења рећи на ввше од ает милиона динара. Ето једног јаког извора у нас самих за једну ф «ианцијску онерацију а саецијално за ову о којој у овоме чланку водимо реч * Извор је ту. А ево начин да се идеја оствари: Г. министар Финанције у договору са г. министром унутрашњих дела имао ба још на овој ванредној народној скунштини, која ће се у октобру ове год. држати, иредложата да се узакони (као што је то у другим модерним и добро уређеним државама н. пр. у Француској још ако се не варамо 1851 године учињено); да се од сада на и у будуће општински капитали не смеју давати приватним лицима под интерес но се морају уложити у српске државне хартије које вуку интерес као 3 од сто лутријске обвезнице (лсзове), акцијесрнске државне жедезнице и т. п. у ошнте у напире за које гарантује сраска држава а вуку интерес; а они канитали, који су сада под интересом код приватних лица имају се отказати и наплата што пре тражити, издејствовати, и извршити па употребити као што је речено.

Када би се напред поменуто о стварило, г. министар Финанције нродао би оиштинским властима сваки комад лоза но номиналној вредности а тиме избегао оаај огроман губитак на поменути број лозова који намерава г. министар продаји изложити. * Извршење наиред изложеног могло би се извршити у року од године дана а дотле би се сваки иретрпео, који би имао што да прима за експропријацију. А међутим ностигло би се том Финанцијском операцијом ово: Прво : Довело би се у ред Финанцајско стање наших општииа, у погледу општинског каиитала. Истина били би на малом али сигурном интересу, чија се наплата брзо врши. Друго : Држава би на тај начин нласирала свих 49.800 ком. лозова, који су још у њеноме поседу, II о цени од 100 дин. по комаду. Треће : Отклонио би се губитак од близу милион динара, који би наступио када би се лозови на други начин нласарали. Четврто: Постигла би се намера г. министра Финанције да исплати експроиријацију, а сем тога могао би одмах приступити и исплати реквизицијз која такође на испдату давно и давно чека. Пето: Тиме би узгред — ако је среће — ностигло се и ово : да она ошнтина не би имала иотребе од сво« јих грађана тражати ирирез за подмирење својих трошкова ако би је та срећа задесила да на њеним лозовима добије главни згодитак од 100000 дин., јер сам интерес на ту суму, која би се имала онда дати на ириплод управи Фондова, довољан би био за подмирење беџетских јој расхода, и Шесто: Лозови би остали у земљи, згодитци на лозовима остали би у земљи а тиме би зм се кредит подигао. * На завршетку опет понављамо: иотражимо помоћи и с^ества у нас самих. Туђа рука свраб не чеше. * При завршетку ових редака дознасмо да се не обистињава вест коју смо у ночетку ових чланчића донели, и при свем том пустили смо ово у доброј намери да скренемо пажњу надлежних на изложено Финанцирање са општинским каииталима. Чинминфин.

— А ко вас научи да експедујете број у полицију ? — Даеас се пожурила полиција те је сама експедовала број а експедиција је била проста и лака. Унртио жандарм дењак па однео. — Даклем и у новој ери ! Камо вам акт, рчшеље о томе да је број забраљен? — Однела полиција и акт и број и решење и све. —■ -— Чудо није још и вас однела ! (Један од сотрудника прошапута као за себе: Море, нас није али тебе готово да ће однети).... Зар вам није оставила никакво парче хартије, где би се казивало да је полиција број забранила, кад га је забранила и колико је бројева однела ? — Аја ! ништа нам није оставила. — Па добро, у Уставу се вели (чл. 22) да је полиција „дужна за 24 часа ио извргиењу забране, спровести дело суду, а овај је дужан такође за 24 часа оснажнти или поништити забраеу. У протнвном случају сматра се да је забрана дигнута." Како ћете ви сад доказати кад је извршена забрана и кад је прошло тих 24 часа, кад ето немате у рукама ништа од полиције ? Одмах, г. уредниче, капу у шаке

па трчи у полициЈу и тражи признаницу да ти је број забрањен и колико је комада одеесено. Господин редактор трчн, јавља се г. управнику и тражи признаницу, реверс, и акт о томе да је број забрањен. — Аја ! не дамо ми то ништа, одговара г. управник, — јер не морамо то да дајемо. Још нема закоеа о томе. Уредник доказује да се то разуме по себи, да је то смисао и дух уставних наређења о слободној штампи ! аја, г. управитељ на све то одговера сам! — О томе нема закона, Јнема закона... бадава, закона нема. И тако, драги читатељи а и сви ви други љубители законитости, сад је решено, утврђено и потписано да нема закона. И кад нолиција смунђа какав број новина, она не мора о томе давати никаквих објашњења, никаквих признаница, никаквих доказа да је људима што одузела и шта је управо одузела. Јок/ ништа то не мора бити. Полиција може радити како хоће, јер ето, брате, нема закона ! Тако ти је у новој ери! Мигусло.

ПОСТОЈАНСГВО Једна гшлитичка лекцша у два времена I. Време полупрошдо Господин Велолукић био је кмет или, као што ја он волео, рећи, општински поглавар. Имао је многе одличне особине, међу које ваља на прво место убројати ову, да сам са собом разговара. Г. Белолукић био је уверења да једно на друго у свету има свега седам врлина или, како их је он звао, добродетељи међу које на прво место долази постојанетво. Код разних људи оне су разно подељене: неко их има више, неко мање ; неко по једну, две а неко бога ми по три четири. О себи је мислио да их има свих седам. Нарочито је био убеђен да је имао веома много постојанства. Управо имао га је толико даму је то већ и шкодило, што је у осталом и пракса доказала, као што ће се видети из овога примера. * Г. Белолукић ходао је и практиковао