Мале новине

посла, кад је већ нашао тако онште одобравање. Место тога, „Н. Дневник" нешто ућута, па од то доба више нн речи. Шта се чека? Има ли места томе чекању? Наше новинарство пати од многих бољетица. Многе би му могла излечити само наклона влаЈ ,а. Међу тим, баш сад, налази се на влади неколико људи, који су до јуче и сами били новинари, те и сами знају невоље штампине, па је прилика, да би јој, ваљда, вољно и помогли. Ннје ли, сем осталога, и ово један разлог више, да покретач овога питања што ире сазове збор? У осталом, ми с овим нећемо дуго оклевати, и ако сам г. покретач не учини своју дужност, ми ћемо учинити нашу, иа се скупити и без његовог позмва. % Оптужен је 107 број нашега листа због чланка „Ко је ноштен?" и уредник је позван данас у суд ва^шки на саслушање. * Радикални збор биће на Дорћолу у недељу 16. ов. мес. Збор се отвара у 4 час. по нод Дневни редје упио у чланство и образовање одбора за дорћолски крај. * Оиашка пера. Па бар та пуста г. министарска иера, да како год да бар она не чине омашке, Е, ал шта ћсш! њима као да је суђено да се баш најчешће склизну. Тако је то нешто и ономад било с указом г. Симе Аврамовића, где је место песвршепи изашло свршени правпик. Мл ономад рекосмо да је_ то штампарска погрешка. Аја, сад наи сс ваља исправљати. Штампарска није; јадни слагачи тачно су сложили све како је било у г. министровом указу заиисано, значи дакле да је г. министра издадо перо те иесто несвршени омакло му се свршени. Или можда г. министар није доспео ни да баш загледа добро у г. Аврамовићева документа. Баш кад би некако мало боље загледао готово би боље било. А? * Вратио се. Поп Милан Ђурић, бив. посланик ужички вратио се пре неки дан у Србију из иностранства где је живео као емигрант. * Ручак. Прекјуче у вече био је код аустриског посланика ручак, на коме су били: госнодин Сава Грујић нредседник минисгарства, г. Таушановић мин. унутр. дед4, г Др. Вујић мин.

Финанције и г. Јован Ђаја начелник мин. сиољних нослова. * Није истииа. Вест да су убице г-ђе Шншманке у Софшји српеки поданици — није истинита. % Мешовита комисија за регулисање железничког саобраћаја на источним пругама, која у Цариграду заседава, реишла је да оријент ексирес од сад двануг недељно вози. Међу важнија »итања, која иста комисија има још да реши, спада и регулисање поштанског саобраћаја на железницама и установљење директне тариФе за робу. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (.Аустро- Угарска) — Јеврејска црквена оиштина у Вечу изјавнла је да су на многим местима неистинити цодаци „Уа1ег1апс!а" о антиссмигским подбадањима. (Немачка) — Поред опровргавања „Кгеим^-а ипак ће цар крајем јула путовати у Лондон — Бечкм немири изазвали су у Берлину јако узбуђење. „НаИопаке!игпе,'" веле да се под маском антисемитизма скривају аиархистичне намере. (Фрапцуска) — У владиним круговима сумња се да ће корак снглеске иладе о уништењу трговине с робовимадати позитивних ресултата. Таква конФеренција могла ба само тако успети кад би она усвојила мишљење Гордоново да се спречи то трговање на самом његовом извору. (Италија) — Војни министар ће даги оставку. — Бивпш Француски министар пре^ седник Флоке н>>сетиће и краља Х^берта. Код папе није тражио аудијенцију. (Енглеска) —- Амернкански изасланици за самоанску конФеренциЈу отнутовали су за Берлин. (.Русија) — Аустро-угарски посланик Волкен^нтајн вратио се натраг из иностранства. — Како „Гражданин" јавља, комисија државног савста за ислеђење над Посијетом и Стјернвалом због желсз-

ничке катастроФе од 17 октобра, од-^ била је иетрагу и предложила је административну казну. (Румуниј а) —- Кабинет Катарџијев повукао је натраг све декрете пређашњег кабинета о изгнанству руских поданика. (Грчка) — Министарстно ће се попунитм пред одлазак краља Ђорђау инострапство. И норед жеље минисгра нреседника Трикуписа, министао спољних послова Драгумис неће моћи задржати и министарство унутр. послова, којим је привремено управљао. ИЗ БЕЛА СВЕТЛ — Забрапа. Руски нар је издао наредбу, којом свима члановима царско1 дома забрањује да ступају у морганатички брак. — Изложба Ту скоро отворио је преседник Француске републике, С»ди Карно, у Паркзу изложбу предмета из велике Француске револуцпје. Ту је скупљена множина спкса, књига, слика, оружја и т. д. све из доба револуције. Један нарочити одељак посвећен је предметима револуције: Жан Жак Русо-у и Енциклопедистима; један је одсљак за предмете из двора Луја XVI, један за предмете из конвента, а један за конституан ту, директуру, конзулат, царство итд. — Наследн«цц мнлвоиа. Прс месец нешто више дана, дошла је из Румуније у Руму, у Срему, комиеија од три човека да траже, да ли тамо постоји породица или ма ко од породице Ђорђевића, ношто је у Румунији иза покојног Тимотија Ђорђевића остала маса од неких 4000000 готовог новца и у снахилуку. Тимотије је после себе осгавио само незакониту кћер, од прилике 70 година стару, која би сав иметак имала поделити са најближим рођацима његовим у Руми, ако их још има. У магистрату је нађено по књигама да је пре 112 година записано име Тимотија Ђорђевића, који је имао изресну количину земље и норез плаћао; даље да се Тимотије иоделио са својом браћом. Књиге су онда вођене налатинском језику. Неке особе јавиле су се као наследници. Како је међу тим врло могуће да од те породиие будр ко год и у

Ср>Ф»ји, ми доноеимо ову белеижу да се јаве румунским властима аво би их било.

КЊЖЖЕВНОСТ Нова Зета, месечно кљижевнв диет доноеи Ј' мартоиској свесцн: Још о> кнјИЖ. Јединству. — Оевојеље Бара, Ш волааак на Бар од С. Лоцовика. — Ирик — Иантина шубара, од Ммлана Савика. — Одут, пјесма од С. Дјаковика. — Тешко ди је за недрага ноки, од Т. К. Иоповика. — Кад са етабла ... пјссма Косовск е Дјевојке. — Народна епиг.а наших Мухамеданап.а. — Пољубац, пјесма Милана Мирковика. — Из сијетске кљижевности (о модерном роману)- — Раљоник, пјесмл од Ђ. Перовика. — Народне приче п пфодне пјесме. — Из Руеких лиетова. — На гробу Вој. А. Даконика од Ј. Никодика. — Културне биљешке. Иот 1 Зтпе1;, илустровани лист што иалази у Загребу, доноси у 8 броју. Ргеко тога. ^ар^вао Еу§еп!је Кпт{с1с (свршетак са сли. ком пишчевом). — МЛјепко 1 Оођп1а. ГПв^оГ13к1 готап 12 (ШтаЈтзко^а 21У04а и ХУП ујеки. — ВагоУ1 8у-;е1;а. КагЈсао Бјиго Таг1с (наставак) Рпја1е1јеуа орогика од Октава Фељеа. — 2епа ро@1пи1о;;а. — Б181;ак. Наш нови устав преведен је на Француски и штампан је у нашој државиој штаипарији. Превели су га два србина, г.г. Ни. кола Ј. Мариновић, и проФ. В. Школе Милован Миловановик. Сад ке Французи и други образован свет знати тита све пишв у нашем уставу, а кад сзе то ирочитају веома би добро бидо да до!)у да виде мало и како се ради 110 уставу. 17ЛА.С13:ЖК СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Одлшсовани: указом од 13 априла Орденом Белога Орлл У. ргдом Јоваи Јовановик тргоиац у Шапцу. Ордоном Таковског Крста Шредом. Стојан Марковик, диревтор шабаче гимназије, Алекса Бајик, трговац у Шапцу. 1Т р едом; д-р Коста Никилик, апотекар у Шапцу; д-р Михаил Спиридоновик, Физикуе округа шабачког; Алекса Фотић, јавни нравоваступник у Шапцу; Панта Куртовик, трговац у Шапцу Сава Илик, трговац у Шапцу : Миша Јосимовик трговац у Шапцу; Светозар Павловик, трговац у Шапцу; V. редом Пера Ристик, економа у Шапцу; Јован Аврамовика инжиљер у Шапцу, Стеван Јевтик, трговац у Шапцу Коста Куртовик

крило од ирозора. Сид је већ све боље и видела и чула Она промоли главу са свим кроз прозор, лено иознаде малу дворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој, ко иде !• Никакве већ сумње није могло више бити. Оаа је била у двору.... Тек еад у Јелиној глави настаде права збрка : — Дакле у двору! Па ко је онда био онај млади господин ? Је ли могуће, да је био он?...* Зар кнез Мутнмир !.... Кнез Мутимир!.... Таке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик младог господина доста био налик на кнежеву слику што је продају по чаршији!... — Дакле он !.... Но Јела није имала кад да доврши ове мисли и ово чуђење. На соби се отворише врата а на њима се нојави углчђен слуга у црном фраку. — И.волте, госпођице, молим вас изволте, рече јој он страним нагласкои, и ушав у собу показа јој руком врата Јела је нзашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је већ била у својој ниској а сад већ и запуштеној собици код баба Кате

Од то доба кнез Мутимир у својим љубавним ававтурама није никад више ударао на девојке; бар не док се прво до...о...о..,бро не обезбеди, да девојка има „благо произвољење."

Понајвише се држ*о жена и то махом жена са живим мужевима од којих је претходно „удејствовано" благо провзвољење.... Кнез Мутимир налазио је у томе неку необичну драж и насладу, да му баш слатки мужићи — држе свећу. Валканија је мало ао мало већ постајала модерна, цивилизована држава. ГЈ1АВА IX. О чеиу сања један геиерал Кад човек нође о« најниЈкег ступња па се доста брзо испење до на врх друштвене лествице онда му лако долази мисао да на прве лествице настави друге, па ако се уснне и на друге онда би онет хтев и треће, и тако обично иде док се једног дана елучајно — ту све бива „случајно" — не норемети нешто у основи и онда се за тили часак испремећу све степенице једна преко друге а срећни искочан,*) смандрља се са највеће висине главачки у понор, из кога обично после изнесу само хладну лешину, ако се још когод нађе да и тај измст учини, пошто обично бива да га ту у понору са свим предаду заборав/ и нико га се више и не сећа. (наставиће сеј

*) Искочац реч је нова; ми је овде узимамо у значењу рагтепи — дакле човек, који је мимо рад искочио на површину, а често ж незаслужно дошао до велика угледа и слеве.

ЈЕДН1 ШША Песма, што је ниже доносимо, умотвор је нашега неснкка г. Лазе Костића, а штампана је у 11 бр. „Јавора". Тај број слободан је, иуштен је у Србију а ни полицији, ни њеном минисгру ни на ум не паде да му праве какве сметње. И добро је што му нису сметали, и нраво је да слобода штампе буде што шира. Али ије ни право ни добро кад се не мери свима једнаком мером, кад се наше „М. Новине" забрањују за ■10 што екромно и мирно бране своју част, а другоме се пе праве чак ни примедбе ако ћо дићи целу кућу на главу. Песма гласи: „СРБУ."*) (Отпоздрав Љ. II. Ненадовићу.) Благо теби, Љубо, благо теби, Србо, Извор ти се, виђу, још није иецрпо: А бога ми, Србо, а бога ми, Љубо, И ја бих се у том извору окуп'о, Под сиједу главу, што ти срце млади, Што ти грку јаву снијевањем слади, *) Љубо Ненадовик је „Србо" ха -];' Такв га 8ову Црногорцж.