Мале новине

трговад у Шапцу; Орденом Св. Саве III редож , Јован Илић, иротојереј у Шапцу. V. редом: Аца Пржић, предавач шабачке гимназпје. Прирез. Одобрана ее општиии првонечк °ј, 7 срезу нчин.ском, округу врањском, да покупи прирев од 1924.27. динара уз оба > олгођа ове 1888/9 рачунеке године, општини граб 'вачкој, у ерезу подгорском, округу ваљевскон, да покупи прирез од 1547. динара у з оба полгођа ове 1888/9 рачунеке године, СМЕСИЦЕ — Како у Америцн подиасу нове вароши. IIре неколико месеци раслростре се )авно вест, да је неко подузимачко друшчБо намерно да гради побочну пругу међу Фмладедфијон и ЈБариажето. Међу овим варошима на лази се извесно земљишт«*, које је до сад врло слабо обрађивано. Тек што се дознало за намеру овог подузимач ког друштва, одма је неки богати трговац нз Њу Јорка у једном гро-Фовству буд зашто кунио јелно парче земље, и то тако велико, да на њему може подићи толику варош, као што је саи Њу-Јорк. Читав штаб еижењера правили су нацрт улица, цркава, школа, кућа" за домазлук, — именовали су улице и цркве а поседник назвао је варош именом места своги рођења и пошто је ова варош саио на хартији иодигнута, то се она још зове „чаробна варош." Одмах за тим настала је распродаја нацртаних кућа и ну^ишта поред уверавања, да ће поједини кгцци брзим екакањем тога земљингга свој посед у вредности удвостручити и у тростручити, јер ће ту нова железница стајати. Последице тога биле су, да је већ у ирвих шест недеља 5000 кућишта продато.. Сваки је вуиац добио нацрт евоје куће беемлатно, али је мора наравно сам о свом тр^нику зидати. Нови грађани изабрали еу већ међу собом себи градоначелника и г.куиили су новац за зндање цркве. Скорим ће се почети иарош у велико зидати; тамо где је до ланас дивља пустиња била, нодићиће ее већ идућег пролећа дивна варош, из које ће да излећу и улећу железнички возовн. * — Редак иредмет продаје. Черниговске новине доносе следећи оглас: „У варошици „Носовци" продије ее од омориковог дрвета врло солидно саграђена прква у коју се могу до

600 људи сместити, и тороњ, који је грађен 1878. године. Ближа извешћа на лицу места.

Ш А Л А На здравље. Госио!)а Ракила ева задувана дошла лекару. „ Молни вас, господине, дођите одмах да видите шта је моне детету; тек је почв'1 да руча , ночео је кијати на ненреетамо кија и никако да стане. Молим I вас да видите шта је. — Лекар : .Ја у овај нах не могу доКи; него расеците један лимун на онај оок дете нека увлачи у нос. Гослођа: А ако и да.Ћг- кија? — Лскар: Онда му реците „па здравл.е." „С." Не с ме. Канлар: (једном војни1су који за време борбе пије никако нуцао). А што ти море не нуцаш ? Војник. Па не см«м брате, убићу некога. * У забуни. Болссник један рече своме слузп да зове декара. Слуга у вабуни позна шустера. Кад овај дође, болесник мислећк да је то лекар „нружи му руку, а шустер љутит на то, сдузи: Зар магарче не видаш да твој господар 10ке рукавице а не чивме? * Одиив. Стражар: Стој! ко иде? одзив ? Војник (нијан). Оку вина добијаш. Стражар: Добро. Пролази. БХД-

ОДГОВОРИ УРЕДНЕШТВА „Читаоцу М. Новина " — Дали смо места вашој И8јави против „Дневног Лпста" само с тога јпто узнмате реч у своју обрану, јер налавите да сте као чнталац „М. Н." увређени грдљама „Д. Л." Иначе нерадо пуштамо у лиет онаке крупне изразе не с тога што их „Д. Л." нс би заслуживао, већ што у ошпте онакви изрази нису нгодни за штампу. У осталон н»ма ни нотребе да се нублици баш тако крупним словима иеписује шта је и какав је „Д. Л." Верујте да она и сама све то јаено и разговитно внди, иошто се онаке „јаме" саме век из дал.ине издају својим „мирисом. Стојимо вам и у будуће на услузи, само вас молимо ограничите се на сам наг ф-кт, а публика ће после и сама нротумачи шта је што. „Весељаку * Дугујете нам за вашу обзнану у „Јавној говорници" још 1 и по динар

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 14. Аи.рила Веч. Главва ванредна скуиштиеа лендербзнчина решила да се 4 0 милкјуна златних Форината акцијског каиитала нретвори у 40 милнјуна Фор. аустријске вредности. Исилата акцијонарима ажије на злато ночиње 16. Анрила. „Т7. А1). Р." осуђује јако иесавесност стране штамие, што је раструбила о царичином здрављу толике лажи и измишљотине. Уверава најиоузданије да се здравље царкчино нмје у главноме ни у колико нроменило, ма да је она, наравно, јако скрушена услед т шкога удара, који ју је погодио. Букурешт. „Румунска Агенција" изјављује да нема никаква основа она вест, коју су разнели неки страни листо ви, као да је Ка тарџин кабинет опозвао наредбу »ређашшега кабинета о прогонству 7 — 8 агитатора пореклом Срба (и Црногораца) и Руса. Иста агенција иотврђује вест о присном сиајању свију консер вативнах Фракција и наглашује значај ове по.јаве за румунски полмтички живот. Веч. Војне мере данас су предузете у много мањој мери. Патр..ла је мале гомиле брзо растерала. Није било никаквих демонстрација. Софија. „Рајтеров биро" јавља: Неистинита је вест даје командапт мајор Паприков оеуђен на осмодневни собни затвор због бунтовничких тежања. Ова казна Паприкова је обична дисципли нарна казна. Хаг. ПроФесор Розенштајн и лични лекари краљеви констатовали су да је нервана раздраженост иотпуно ишчезла, да краљ спава мирније и више, да једе бол,е, да се очевмдно поиравља.

ПРИПОСЛАНО*) Не зпам,госиод. Уредниче, оћете ли ви можда узети у заштиту и одбрану читаоце ваших честитнх „Малих Новина" или ће те дозволити да се еами читаоци бране од безобразног и безочног насртаја „Диевног Листа" . Ако ви то не учините по дужности, онда бар дозволите да се сами читаоци вашмх новина бране. Боже мој шта ли то може бити, те се тако редактор „Дневн. Листа" очајнички бори „око одвраћања публике од читања „Малих Новина"? Шта ли се он (Дн. Лист) толико сгара за публику, да ју „Мале Новине" не проФанишу? што ли ее он тако ополчио противу читаоце „Малих Новина" у његов ј белешци „о помрачењу свести и морала"? Зар он (редактор) „Дневн. Листа" још има образа да каже коме да проФанише публику, кад је он са својим клеиетањем и тандркањем већ толико обљутавио читалачком свету, да је заиста постао профанисан нублици и да је иронија на новинарство.— Зар он, „Дн. Л.", сме кога да напада за проФанисање публике, кад он јавно и онако безобразно вара своје читаоце, саоиштавајући им за неко иомрачење сунца. Зар то није изигравање својих читалаца ? ! Врло красно, хајде малко да се шаликамо. Зар то није дрска и безобразна шала с којом (ц мисли своје читаоце да забави. Зар то » ије велим за највећу осуду кад једаа — на жалост дневни журнал узима себи толику дрскост да са својим читаоцима тера спрдњу шиљући их на Калимегдан да иосматрају иомрачење сунца. Та за бога што „Ди. Лиет" не зовну своје читаоце у своју редакцију, па би им на први ноглед иало у очи оно помрачење мозгова у редакцији, те онда не би им више требало да гледају остала помрачења. И зар сме један „Дневни Лиет" да прима којекакве сокачаре да којешта шкрабуљају по њему. Но можда је баш тај орган сокачара општа иомијара или ђубровник, где сваки своју снлачину и измет може да истресе. Но нек ее утиша „Дн. Лист" и његов виепрени редактор; нек се не плаши „Малнх Новина". Оне нису по њега толнко онасне. Неће му оне *) За ствари под овом рубриком уредништво не одговара.

Д'ако ми се бриге преруше у миље, А на мјесто драча да ми ниче смиље, Но толпкој жучи капља меда кане, Сред поноћи црне да ми зора зване! Благо теби, Србо, благо теби, Љубо, И ја бих се у твом извору окуц'о! —

Кад се сјетим, друже, оних дана славни', Невоља ми наша још више иотаани : Тад ми бјеше дивна и јуначка мука, Сад, што неки сдаве, чини ми се брука, Ми гледасмо аиве соколове лете, Кад кренуше браћа Косово да свете ; Што неслога бјеше учинила јада, Слога бјеше прегла да јаде савлада, Та косовску бруку може да надјача Тек слава крвава Србинова мача Ко би тала река' и номислит' смио, Да је тада народ крв залуду дио! Није има' рашта ни ирескакат' плота, Та Косово Србу сад није срамота, Никад није Србу славе било веће, Од цара Лазара камо љепше среће ! Благо нама, Србо, да веља весеља. Дочекасмо зору својих живих жеља! Ми смо тамо прости, чудних смо навада, Ми славимо само, кад Србо надвлада,

Грахове славимо и Цареве Лазе, Не свмкосмо јоште славити норазе.

У низину вашу с нашег виса крену' — Зажелих се видјет питомину њену, Сред студене знме, из топлога врела, Твоја ме је пјесма на том нуту срела. Али на том путу, мразом обасуту, И невољу видјех невидовну, љуту. Тек убаву стигох ћесареву граду, Прсну глава сину ћесареву младу ! Од како је, веле, поља и висииа, Ниј' у цара било мудријега сина ; Уз умове ирве он се више днга, И од круне сј»јне милија му књига, А када му мргвом отворише главу — Да л'чујемо варку, и.Т истину нраву?Баш иста му књиг* немилосно суди: „ Такав мозак бива у сметеннх људи." Тако њему суди наука му славна Циревићу јадни, науко кукавна! Боже, ти му нрости, не суди му строго, Ти га таво створи: људи је много

На повратак мишљах већ у овом даљу, Аа' додија крЈна Србијину краљу:

Са главе је скида, па је - сину дава, Развјенчавши жену, сам се развјенчава. Које су га стигле невоље и клетве Те га зазор хвата од круне свијетле, Од круне свпјетле. што свјетлија није, Са које га горка оиомена бије? Ох, када би мога' са круном да скине, И све оне гр'јехе, с којих народ гине! Пред сина је клек'о, у себи је рек'о: „Оирости ми, сине, ево ја утеко'!" Кајању је доба, велики су пости : Ако можеш, и ти, народе, опрости! Баш и кад би мог'о судити му строго, Смста' му нијесн : зборио је много. * Све то сретох, Љубо, на овоме путу, При жетви сам судбу затекао љуту, Немилосну судбу, што под ноге баца Круне и оглавља зеиуих владалаца. Благо нама, Србо, вељу ти опета, Наше царство није од овог свијета. 23, Фебруара. 1889. У Сомбору, Лаза Костић