Мале новине

БР0Ј 121

г(„е«№

ттшЛ

УТОРАК 18 АПРИЛА 1389.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На год-лну 12 динара На но године 6 дивара На 3 месеца 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЈБЕ : На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 меееца , . . . 9 динара хје! рет1т јсшкш СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

ГОДИНА П

дневни лист за свакога

П ретплатд, писма и рукописи ШАЉу се ВлАснику „М алих Н овина" — Х отед „ИмИЕРИЈАЛ" бр. 24. Може оа претплатити и код свију пошта у Србији. ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрана од речи 10 нр. д., а на четпрто од петит реда 10 пр. дин. шше штто

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ 0Г/1АСЛ П0 П0Г0ДБИ

д е ч д к а

т девојчице могу добити посла у уредништву „М. Новина" да продају лист. Вредни могу зарадвти до 2 динара дневно. Потребна је гаранција и 15 динара каудије

А| Л- 1 А •***- ■А-

-Л Љ, А. А А

диЕВРит КАЛЕНДАР Уторак Правоелаини: 18. Јов. Муч. Католачки: 30 Кагар сенека. Сунце иадази 19 у 4 с. 28 м. Сунце залази у 6. с. 59. м. Мене месеца: Млад ('нов) месец 18 Дан је с почетка 13'/ 2 еати а нок 10Ч 2 с. али до краја овог месеца дан одужа 8а 1 8 | 4 с. а ноћ 8а тодико окраћа К У Р с Дукат. . 5.68 Нанол еон .— , 0Ја2.

СТЕДИШТА Траже се насдедниди масе: пок; Манојла ЈанковиКа из београдског Белог Потока до 5 маја; Алексе СтеФановића б дуванџије из Пожаревца до 8 маја. Отворена су: над имовинон: пок Петра Срећковика бив. ереског начелника из Вал.ева до 26 априла; Станоја Стојановића тервије из Лознице до 3 маја.

Српски лутрнјски Б°/ 0 лозови. 36 - 40 ОТАЊЕ ВОДЕ

За носледња 24 сата од 10-17 о. м. вода је опала ва 1 сантиметар. колика је вода

16. Априла 17. априла

6 78 6.77

пролаз иснод ћуприје 7'22 7.23

- ЛИЦИТАЦИЈЕ 28 Априла у начелству пожаревачком за грађеље каменог моста на друму Петровац — Жагубица, код Ждрела, — 21 анрила у гарнизону горњо милановачком продаваће ее старе ствари војничке. Да се разрачунамо

Дрва реч Нанаднутн смо подло и мучки. Тако аас је наиао лист који носи иа челу титулу да је- орган целе једве странке. У толико већа срамота за в >ега, цошто му, као органу једие моКне подитичке страаке, мучки нападаји најмање личе.

Отварамо нарочату рубрак/. Зваће се : г Да се разрачунамо ," јер ћемо се у њој доиста разрачунавати са свима онима који нас ненраведно нанадну. Нв дугутемо ншмм ништа. Немамо за собом никаквих лостуиака којих би се морали стидети. Па кад нас инак

Наш је ноложај чист, јасан и од[>еђен. „Ммле Новине" објавиле су још одмах у почетку, а кад су ире шле у власништво г. ГГере Тодоровића оне су неколико пута то јасно коновиле, да оне нс нрииадају ни једној од наших садашњих нолитичвих етранака, но ће ее држати узвишене над св»ма, % 1'одвргаваће ненристрасној, умерсној критици, Како смо обећали, тако смо и радили. Но овде је глввно како је било наше понашање спрам радикалне странке и њене владе. Овде бар не може бити двоумице и извијања. Наш је рад јаван; бројеви „М. Н." сви су ту; сваки их може лрикупити, разгледати и видети какво је било н«1не ионашање спрам радикалаца иосебнце, снрам радикалне ТПЛГоТЈ аај ~Ј СГсЖТП~| " Т~

с оае стране, где то по празу никако не би требало да је — ми ћемо се онда браннти и разрачунавати, али ће то онда бити рачуни последњи, рачуни чисти и коначни, тако да кад их једном сведемо — онда ће то бити за цело једном за свагда пречишћен рачун. Дакле разрачунаваћсмо ее.

!поступке радикалних ирвака и власнпва. Али ми с ноносом можемо рећи, да смо у евима тим приликама остајали на земљишту иоштене, лојалне критике, да смо неиристрасно ценили дела, да никад нисмо насртади на приватне личности и да је свака наша иримедба остајал* вазда на земљишту објективне, неиристрасне криткке, а свак ј реч наша била је задахнута добром намером и лепом жељом, да од наших примедаба буде в&јде општој ставри а и оном иравцу и качелима којерадик. странка заступа. Ако би нам се ту ишта могло пребацити то је то, да емо, можда, као неутралан орган, који ч е орииада ни једној странци сувише нагињали рад све три странк«[радикалиану. Но иошто смо у м ногом којечему што улазиу радикални програм, гледали и своје личне назоре и уверења, ми смо та уверења заступалн. Шта смодочекали засвето? Како намсеодазвао „Одјек" натаквонаше лојално држање ? Место свега иаметног што се од њега могло очекивати, он нас је у свом 54 бр. напао на тако стидан и недоетојан начин којег се лаћају само људи код којих је изумро и последњи зрачак стида и морала. ЈТЈ-^Г7ГЦТХГТТ-о^ г

Сви поштени и непристрасни људи, којих се ствар тиче, нека прикупе све бројеве нашега листа, нека их разглед*ју и нека нам кажу, да ли смо икад икога радикалца наиали лично, да ли смо икоме иотезали његове приватне ствари и нриватан жнвот, да ли смо се сирам икога служили мучким, подлим, личним насрт.јем. Не, ми смо, на жалосг, имали прилике неиолико иута да осудимо неке

доказ да су нам дела непрекорна кад се гнусни мародер-нападач бави само о личности нашој. Веома је занимљиво и аначајно, да читатељи упамте ове околности ; Ми смо критиковали дела и постуаке радикааних министара и првака ; они су оћут^ли на све те објективне критике и у опште ћутали дуго, па онда на једаред испали са пајгнуснијим личним нанадом.

БЕОШДСКЕ ТАЈНЕ ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОБА БОРБЕ И РАТОВАЊА ЗА СРНСКО ОСЛОБОЂЕЊВ (у 10 КЉИГА С ПРОЛОГОМ) (Писац задржава сва арава) (16) (нАСТАВАк)

Дан је свитао. Бела дневна светлост падала је кроз незастрт, широки прозор и мешајући се са жутом светлсшћу харемских Фењера, нејасно је осветљавала предмете. Мара даде знак. У одају уђе харемска послуга. Дигоше завесе с прозора. Мара нареди да се још с два прозора спусте и оне решетке, што увек заклањају ирозоре на одајама у којима бораве турске жене. Она нареди те се отвори један прозор. Послуга изађе. Мара стаде пред отворен нрозор. Јутрења свежина струјала је у широку харемску одају испуњену млаким ваздухом.

Мара је гледала на далеко обзорје, које се губило у магли. Погледала је на исток, на коме се већ указивале прве враке још не изгрејала сунца. Мислила је на судбоносна дела, која ће се извршити овога дана — Можда ће од тога што се данас сврши зависити слобода ове лене земље. Можда ће то пресудно утицати и на слободу целога балканског полуострва. Можда ое данас почети да се остварују њене давнашње, њене заветне жеље...... А можда ће ово бити и њен последњи дан. Такве су јој се мисли врзле по глави. На харемским вратима чу се тнхо куцање. Ово је ваљда био јсдинствени случај, да турски везир у свој рођени харем улази тек пошто куцањем упита је ли слободно. Везир је чинио све за љубав своје лепе кауркиње. Марз је знала да то везир куца. Изађе му на сусрет. Имала је да измоли данас што шта од њега, за то је била љубазнија но обично. Везир је дочека раширеним рукама. Он је притиште у наручја. Мара се без противљења предавала његовом слатком грљењу. — Како су ти топле руке? рече он, милујући њену меку, лепу ручицу. Загледа је у лице. Отојећи на прозору на јутрењој свежини, њезини обрашчићи беху се заруменили, а њене

сјајне очи биле су још сјајније са надражених лсиваца од непроспаване ноћи. — Ти еи ми нешто узбуђена, Маро? упита је везир. — Сву ноћ нисам тренула. — Ва што? лепото моја, упита је везир с чуђењем а упита је њеним матерњим језиком. Везир није знао српски, али је још из најмлађих година имао у свом харему доста жена срнског порекла, на је од њих научио поједине речи, иоглавито речи од милоште. Кад је хтео да буде особито љубазан, он је покушавао да рекне Мари и што српски. Иначе с њом је обично говорио турски, а она је говорила не еамо турски потпуно и савршено, но је тако исто знала и араиски и персијски. На њеном столу вазда су се налазиле несме најодабранијих појета арапских, Арапску појезију, као и неке персијске песнике, веома је ценила. Имала је обичај рећи: да само источни песници ваде своје песме из срца, док занадни, немачки, Француски, црпе своје песме из главе. Од осталих народа још је једино ценила појезију талијанску и пшањолску. „Топлија крв па топлије и песме" рекла би обично. — Није хтео доћи сан. — Али за што, мила моја. Ти си ми брижна. Шта ми те тако узнемирило?