Мале новине

Писмо глаеи: Госчодине уреди«че, У броју 123 вашег- листа штамаана је ова нотица: „Намесници су за кратко време држали неколико седница с туторима Његовог Величанства Краља Александра. У овим седницама се раснрављало о мерама, ко]е ће морати да се нредузму ради пр&вилвог и успешног учења и васпигања младог Краља." Част ми је известити вас, да сте рђаво обавештенч, јер у тој вести ни једна реч не одговара истини. Његово Величааство Краљ Милан поверио је мени да се бринем о учењу и о васпитању Његовог Величанства Краља Александра, и према томе ја сам и сам за све одговоран. Надам се, господине уредниче, да ћете у вагаем листу дати места овој, мојој изјави. Бзоград 20 Априла 1889 Гувернер Његовог Величанства Краља Др. Л. Ћ. Докић

Мз извештаја се види да је комисија пропитивала ђаке из науке хришћанске и историје Срба и да одговори дечији ни мало нису били у „назаренском духу." Извештај се завршује речима: „Као што се из свега овога види, господине министре, ми нисмо могли из овога, што смо имали прилике да сазнамо, наћи у начину, којим се образују и васпитавају ови сиротани, ни трага од каквог „назаренског духа". На против из нашег пропитипања ми смо видели, да не само ничега нема, што би противно било истинском православљу, него је н* против све подударно с оним, што се предаје у јавним школама. У чему би се ногао састајати тај „назареиски дух," ми нисмо могли опазитн, а оно што смо видели, чули и сазнали, ми смо вам овде испричали.« * Српско бугарски преговори. Из СоФије телеграФишу страним листовима, да ће кроз кратко време оиет отпо чети преговори између Србије и Бугарске о закључењу трговачког уговора, јер је Србија прастала да основица преговорима буде узајмност. Питање о рогатој марви, које је и довело до прекидања иреговора, вели се да је изравнато тиме, што се искључује увоз рогате стоке у Србију и о^рнуто. * Умро. Прошле среде умро је и погребен Мита Тимарчевић, бнвши дугогодишњи камердинер пок. кнеза Михаила. Покојник је приликом тончидерске катастроФе био рањен. * Излет. Српско црквено православно певачко друштво у Турн Северину правиће о Спасову дне излет у Радујевац, и ради тога је позвало све београдске певачке дружине * Другарски.. Чудо што су код овога нашег „Д. Листа" развијени осећаји другарства. Просто дива« колега! Узмите само његов 99. бр. Просто се сиромах искида што суд већједном не стрпа у хапсу тога проклетог писца чланка „ Ко је иоштен? и Ти другарски осећаји толико су га спопали да је чак забравио и бројати. По његовом кинеском рачуну од 12 априла до 19 аирила није 7 но равно 20 дана. . . . Полициј а је ствар спровела суду 12

апр. Суд је 15 априла већ звао уредника, а 19 апрзла „Д. Лист" пише „Већ је 20 дана како суд" и т. д, бајаги не рада и не решава суд ништа. Чудо се то „Д. Л" не сети да нита суд, што није похитао кад се ствар тицалаједног његовог сарадника, који је тужен 9 Фебруара за клевету путем штампе, одговарао 14 Фебруара, решење му саопштено 20 Фебруара а претрес одређен 4 априла па два цут одл ^жен: најпре за 21 а после 28 априла. Ту је ваљда пре било места питању. Е ал овој је из другарске љубави спрам „М. Н." Ако, ако. * Леш на железници. „Д. Л." донео је у јучерањем броју, да ]е на железничкој станица у Нншу ухваћев нечији леш и да је полацчја предузел* истрагу по тој ствари. Међу тим, како смо ми извештени, у целој ствари не лежи никаква мистеријозност, нити се крије какав злочин, већ просто хтела је нека породица пренети смртне остатке свога сродника из Зајечара. * Белики концерат приређује Веоградско друштво за гимнастику и борење 4 ог. маја ов. г. у Народном Позоришту. Одушевљење са којим је пре 7. година основзно у Београду друштво за гимнастику п борење, да буде матица за учитеље гимнастике по целој Србији те да се цела земља снабде читавом мрежом ових, по здравље народно, тако корисних удружења — то одушевљење врло је брзо уступило места нашем познатом немару, са кога нам је пропало толико корисних јавних предузећа; И. што је поменуто друштво још у животу, што још даје ваде да ће постићи постављеру му мету, има да се благодари оној стотини младих људи који су стални активни чланови, и воји, видећи на бујном напредовању својега здравља и телесие снаге благодатан утицај гимнастике и борења, остају стални стубови друштва; има да се благодари члановима управног одбора, који су често, кад улози активннх чланова од нола динара месечно не досегну да се плате трошкови, доилаћивали из својега џепа само да се друштво олржи у животу до бољих материјалних прилика у нас.

Са, исте нужде и .у истбј- цељи; да се друштво одржи, управни одбор нриређује је.дан велики концерат4-ог идућег месеца, који ће благодарећв одобрењуЈГ. Министра Нросвете и управе Народног Поаоришта, а благодарећа готовости са којом су се наше прве уметничке снаге одазвале молби друштаа, бита једна од најлспших забава ове годиае; Академско певачко другатво , ОбалиЛ", г. Др. Богдан ГавриловиИ, са велике школе, омиљена певачиц* госаођа Зорка КоларовиКева ТеодосијевиИка, симпатични певач г- Раја Навлови/1, уважена виртуоскиња на клавиру госпођица Сидонија ИлиКева, одлачна салонска певачица госпођа Шрамовица, одлични уметници музачари г.. г. РадуљовиК и Шрам, свм су драговољно пристали да нотпомогну друштво својим драгоценки суд ловањем. Код ка је љу бав в пожртвовање шгаих уметника за свако патриотско предузеће доказује н та околност,. што су се тако одазвале не само оненаше уметничке снаге које су у Беогрму, него их има које не ирезају и од великог путовања само да суделују на концергу гимнастичарског друштва. Прва српска уметница на виолини Госпчђа Мила СтефановиИа Виловска допутоваће нарочито из Беча у Београд, да својим чаробним ћеманетом задичи овај концерат. Кроз који дан изнећемо детаљни програм овог великога концерта. * Нловидба на Дрини, Аустро-Угарска је примила предлог српске владе да се изашље комисија у ствари отклоњења тегакоћа, које етоје на путу пловндби на Дрини. * Одликовање. Чувени хирург и проФесор на бе ^ком универзитету ДР- Т. Билрот славио је 14 о. м.своју шезде. сетогодишњицу и за тај дан М У «е спремају од стране његових мног 0 . бројних поштовачашњене велике овацСрпска влада га је одликовала ор деном св. Саве I. степена, који ће му г. Владан Ђорђевшћ предати. —

ИСПРАВКА Уредништво је добило од стране г. Др. Л. Ђ. Докића, гувернера Њег. Велачан. Краља, писмо, којим се исправља ранија белешка наша по тој ствари.

Али кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдно Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, иије се отимао за популарношћу. Није марио да га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава. Рашчуо се са изреке : „нећу популаритет, већ хоћу ауторитет". Влает је волео страсно. Идеал му је било добро заповедање и добро слушање. Док је имао претпостављених, вазда се старао да буде код њих у милости. Није трпио противречење и опозицију. Самостално мишљење код потчињених сматрао је као дрскост, Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато. Умео је дуго да трпи и чека. Трпељивост и време били су му савезници у многим његовим успесима. Име му је било Растислав. Такав је био човек који се нашао с ђенералом Врбавцем у једном положају ; за време малолетства кнеза Мутимира обојица су били намесници. Између ова два човека повела се мукла борба, али борба упорна и неумитна, боррба на живот и смрт. Видели смо како се ђенерал Врбааац почео машати круне.

Растислав је умео да умери своје властољубље у толнко, што му је обележио међекоје се могу достићи обичннм, мирним, путем без вратоломннх скокова. Он нвје помишљао да постане кнез у пуној Форми, као ђенервл Врбавац, али је тежир да постане најмоћнија власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати. Ђенерал је тражио и татулу, — Растислав је остављао титулу кнезу а задовољавао се да има Фактичку власт. ГЛАВА X. Прве варнице Ђенерал Врбавац и државник Растислав бали су тако властољубиви да један поред другог није могао стално остати. Но у почетку намесништва опште стање било је толако ровнто, да се ни један од њих није смео усудити да га још в«ше слаби и колеба својим међусобвим завадама. Осећалн су да још један другом требају, и трпели су се. Алн потмуло трвење већ се отпочело, а овд& Цонда сенула би и цо која варница од заваде. Ђенерал је своју главну снагу црпео у војсцв; он је брижљиво неговао добре односе с ОФицирима, и старао се да се на војску увек

ПОЛИТЖЧКЕ ВЕСТИ (Аусиро-Угарсна) — Католички конгрес, којисе држи у Бечу, добио је телеграФСкии путем поздравс потмисом: загребачки универзитетски ироФесори. Услед тога више проФесора универзитета иајавили су, да они инсу иослали такав телеграм. Они протестују против поздрава који је послат у име загребачких универзитетсвих проФесора, јер се они не слажу с намерама ковгреса, те с тога вису ни цотписали никакву изјаву у том погледу. (Немачка) —• Говори се да ће се немачки а русии цареви састати у Килу. — Чак и владина иартија рђаво узима то, што су ееднице немачког сабора ненадно закључене. —• Данас ће бити седница самоанске конФеренције. (Француска) — Ономад је пред полицијским судом би претрес нротив булаижистичких лнстова, које је тужио државни тужитељ као приватно лице. Оптужени су тражили да нм суди порота. Решење је одложено. (.Италија) — Талнјанска комора опет отпочела своје седвице. Преседник је саопштио може с поуздањем ослонити Он је дакле радао као војнак. С тога је у свом држању бао а одсуднија. Растислав је тражио снагу на и другом месту. С једне стране, он се савијао око кнеза и старао се да њега увек има за се. Што је кнез бавао све старији и Растиславу је постајало све лакше да на млада кнеза дејствује, да га расположи за се и да му покаже своје искрено прнјатељство, будећн у њему мало по мало сазнање о опасности, која му прети од ђенерала, тиме будећи и осећај неповерења спрам њега. И ако је ђенерал по жени био рођак младом кнезу, Растисла« је ипак успео да наклоност кнежеву за се задобије. Тако је та прикривена борба између ова два човека тињала пуне 2—3 године. Овда онда било је и оштрих сукоба. Но тактичан Ра. стислав вешто се повлачио у одсудном тренутку избегавајући да сукоби не плану у отворен рат^ Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да нримиг лавну битку. Но кнежево малолество примицало се крају. Обадва намесника осећала су се мало слободнији у своме кретању. Ђенерал је почео бивати ненсстрпељив. наставвће се