Мале новине

да су неки пославици подиели интерпелацију о »Фриканским створима а никда о одобреном одсуству талијанском посланику у Паризу, грофу Менабреји. Крвспи је изјавио да ће иа интерпелацију о Менабреји одговорити у петак, дакле јуче. {Енглеска) — Опет је Парнелска комисија отпочела посао. Почела је саслушањем Парнела, које ће трајати неколико дана Парнел је тврдио да )в увек гледао да само уставним срествима побољша сгање ирснога народа; никад није припадно каквом тајном друштву, убиетво у Феникс нарку никал није одобравао. Нити он нити земаљска лига нису нн кад нмали везе са злочинима и ирестунима мли их одобравмлм. Парнсл пориче да је ма кал јавпо говорио за одвајање Ирске од Енглеске. (Русија) — Нек>ачкн иосланик у Петрограду генерал Швајниц креће се кроз који дан на четирв недељно осуство рада употребе каквог куиатила. Али ће се по свој прнлици за времена вратвтн на своје место па да око половине Јуна учествује у свечаностима венчања великог кнеза Сергија с грчком кнегињицом Александром. (Турска) Мннистар Финанција Агоп паша издао тје наредбу да се енглеским поданицима у турској служби изда заостала плата. Исто тако да се исплате заостале суме од лиФерација. (■Румунија) — Прошле среде стигао је у Буку.решт румунски нрестолонаследник нринц Фердннанд. На стапици су га дочекали краљ, краљица, министри, дипломатско тело. Принц је са сваким арозборно по неколнко р^чи. Аристократкиње су му .>редале букете. На станицн и ожо двора слегао се силан свет, којн је одугаевљено ноздравио краља краљицу и престолонаследника. Колд, у којима се возили краљ краљица и принц. бнла су сва обасута цвећем. У двору је кр*љ нреставио принцу све ОФицире. (Бугарска) — Прошлог петка био је у С офији празник војног ордена за храброст. У овој нрославв учествовао је киез Фердинанд сасвима носиоцима ордена који су у С офији. После богослужења ®нез је посетио Александрову касарну, где је био банкет за 150 особа. У вече •су нееиоци ордена били на ручку у двору. Виласу Стамбулов Муткуров и Живков.

ИЗ БЕЛА ОВЕТД — ТелеФОн Петроград-Берлин. Из Берлина пишу, да ће се у скоро отпочети радити на томе, да се нодигне телеФонска веза између Петрограда и Берлина. Ова би веза ишла преко Москве и Варшаве. — Јевтина шиваљка, У Лонлону се чуде некој новој махини за шивење, на којој се могу шити хаљине и рубље; она кошта само неких два динара. У стакленом излогу једне продавнице шиваљки седе две женске и шију на тим махинама одујутру до у вече; оне то раде како би доказале свету да те махине доиста вреде и да се на њима може радити. Шиваљка је од челика и може се утврдити за сваки сто, а ради лако и лепо. Она је са свима својим разним деловима тешка пола килограма и може стати и у пивској чаши. За исту дену добија се и све остало што иде уз шиваљку. — Новнн • за слепе. У Лондону ће почети да излазе новине за слепе с испупченим словима по Брајловој системи. Новине ће се звати „8апс4а 1л1-

ма". Већина еа.глеских издавалаца писац'1 устунили су уредништву тих новина п;>аво нрешгампавања својих издавања и списа. — Бисер на Париској изложби. На . јвогодишњ о) парнскпј изложби биће у засебномодељењу изложена знаменита збиреа бисера, у којој ће се приказати и читава иеторија налажења и произвађања бисера. Између ос талих знамевитих реткости биће из ложенибисер^чије зрновреди 75динара. Изложба басера вредиће 2.800.000 динара. С овим одељком биће спојена и изложба драгог камења, која ће вредити преко 40 мнлнона динарн. Један једини дијаманаг цене на седам милиона. — Седаидесетгодишњжца. Фридрих Боденштет, нем*чкк песник, који је спевао чувене и познате несме „Мирзе ШаФије", славио је у Визбадену сгоју седамдесетгодишњнцу. — Земљотрес. Прошле суботе 15 о. м. око 8 т / 2 сати у »ече, у Загребу се осетио иотмули подзе^ни потрес у иравцу ка северу. Потрес је трајао две секунде. и био је слаб. — Васкрсла. У општини асодској, залајскуј жуаанији, недавно је преми нула жена ондашљег судије и лекар је при прегледу констатовао смрт. Алв пре но што ће је завопати покојница јако изненади своју породвцу, којаје блш ручала. На један иут се отворише врата собпа и на њима се појави — нокојчица. Рођаци се до душе у први мах поилашише, ал брзо видеше да п»којница поче јести с особигим аиетитом, те се на своју радост уверише да је одиста жива. Тако бар јављају загребачке „Народне Новнне". — Није истина. Довршена је судска истрага о сксплозији бомба на циришком брду Аренбергу, Из истраге се дознало, да није спреман никакав атентат на руског цара, као што се у први мах мислило, те су услед тога хтели да нротерају многе Русе из Цириха и Женеве. — Пожар у жељезииди. На железничкој прузи Роздио, у јужној Америци, десила се ту скоро грдна несрећа близу вароши Буеноетиреса. Око 10 сати у вече три воза, препуна путника, изађоше из шина код Чонкалдија. Петролејске лампе се преврнуше те вапалише одело путника. Сви пугници нагну врагима, која су на несрећу била затворена. Настало је ужасно гурање и метеж, и ко је био јачи гледао је да се спасе кроз прозор. У тој очајној борби за живот било је ужасних призора. Једноме је запала рука под точак вагона, па не могући је извући гледао је како пламен све више иде к њему и носи му сигурну смрт.У грозној самртној муци викао је сиромах као махнит. Други нритрчи да му помогне, али не може од пламена, трећи, одважнији хтеде га дочепати за руку, али несретиик у самртном страху ухвати као гвожђем свога спаситеља и повуче га за собом у пламен. Овај се тешком муком спасе а први изгоре на очиглед осталим нутницима, који се беху спасли. У једном вагону нашли су после седам трупова, који су се смотали у клупче, Једна мати држала је у наручја двоје деце а мала девојчица ухватила се за труп свога брата.

КЊИЖЕВНОСТ Боеанска; Вида од нових ствари доносж у 8 броју: Човјев, песма Мидутина Врадика — За ђердан, пеема од Вијора. — Свршетак приповетке Јокајеве „Фереџа." — Нзда, песма Алексе Ристовог Шантића. Од српских народних умотворина у овом су броју народне песме. „Дјевојачка кдетва," „Несретна љубав из шехера," Паунови и Нетрослава Петровића" и „Иван бег и Ружица

ђевојка." Од народних приповедака, покуиљених у Херцеговани, има „Подвелешка ваклетва," „Баба ж трговци" „Грађанин (Нвкшић) код кадије." У „Листку" је опис срнско-православне школе у В. Градишци. чију слику такође доноеи. А. К; Орумое пише еверат о успоменама Марка Цара с пута у Италију, ,,Венецији." Даље има неколико кљижевних и културних бележака и различности и најза д приказ књага и листова.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИЕ — Јован Петровић, чиновник министарства Финансије, родои из Зеиуна и поданик Аустро-Угарске, примљен је у српско поданетво. —

(01В0ЈЕН0 ИИШЉЕЊЕ Г. ЗИАРКЛ СТ0ЈДН03ИЋЛ.) Наг^рт иривременог иаборног реда који је иарадио ужи уставотворни одбор, поднет је државнчме савету на реш&ње, сходно члану 203 уставаТра су члана одкојила мишљењ р , и савету су уз нацрт послана и ова одвојена мишљења. Мишљења су одвојнли г. г. Ј. Ђ. Авакумовић, Стојан Рибарац и Марко Сгојановић. Г- Авакумовић и :. Рибарац одвојили су и зајвдпо потписали једно мишљење, и њега је донела „Српска Независност," а г. Марко Сгојановић одвојио је мишљење за себе, и ово мишљење доносимо сада ми, који смо раније и целу г. Маркову израду овога предмета донели. Г. Маркова одвојено мишљење гласи овако : „Нацрт ирг/.временог иаборног реда за изборе народннх посланика на дан 14. Септембра 1889"., ја сам, као члан ужег уставотворног охбора, потнисао са назначајем да имам одвојено мишљење. Моје одвојено мишљењс по том предмету у томе је : да ја у главноме стојим на ономе становишту, које се види из моје израде овога предмета, што сам је штампао нод именом „иројекат изборног вакона о изб >ру иосланика за народну скупштину која се по уставу има ванредно сазвати на дан 1. Октобра 1889." Оно астина, ако се гледа на поједине параграФе или чланове, могло би се можда казати, да их је у овоме „нацрту" највише из мога иројекта. Само су главе, у којима су они, или и они сами, добили друга места или другк ред. Алп ја на. то морам да кажем, да и сви тн чланови што су из мог пројекта ушли у „нлцрт," и сви други и што су у „вацрт" уП1ЛИ и што у „нацрт" нису ушли, и оно што би се од њих и уз њих могло на боље друкчије израдити, и ово што је од њих и уз њих у овом „нацрту" овако друкчије израђено како је израђено, ја морам да кажем да све то није једно исто и да су то мање више само различне ствари. Израда једнога предмета у колико било параграФа или чланова, може се претворити у сасвим другу ствар и променом можда и цел<>г једног парагра®а или члана, Радо прпзнајем да се може и што боље израдити од овога што сам ја израдио, и са стране стварне и са стране Формалне, али не видим да је ни од овога мога рада б<>љи овај „нацрт" што сам га сада потписао само вато што сам га требао потписати кад су га и остали чланови ужег уставотворног одбора потписали. Ја бих сам данас, носле дужег размишљања о предмету и о нојединим питањима његовим, могао у мојој изради по нешто боље казати, по нешто

променити, по нешто додати, и по нешто можда и изоставити. Но при свем том, ја налазам, да је овај „нацрт" изостао иза моје израде и овакве каква је. Једино место у мојој изради, за које ја вид1Н и сада а видео сам и онда када сам га израђввао и израдио да се за њ не могу заузимати нити га бранити, то је: иодела округа. Држим да је иодела у „нацрту" боља од мој поделе, али ипак не држим да је и она добра. (Наставиће се) СМЕСИЦЕ — Одржао реч. Пре две године отпутовао је један млад Енглез из Бригтона у Канаду, ла тамо поправи своје злравље. Мла*ић се звао РалФ Б. Хусон; он се упознао с девојком М*рнјом Милкахијевом. Младић заволи девојку па је нонуди да се венчају, али њена мати не даде јер је девојка била још сувише млада. РалФ се врати у Енглеску. Од тог доба непрестано су се дописивали и углаве да се наскоро венчају. Хусон се врати у Америку са својим оцем, једним свештеником и пријатељем, ма да га је лекар одвраћао од пута и прорицао му да ће га тај пут убити. Кад су дошли у Њу-Јорк, Хусон телеграФише својој заручаици да је ношао те да га дочека на станици Бонавентуре. Она дође а за тим сви поседају у саоне и одвезу се њеном оцу. Али заручпику још на путу позли тако, да је свгког часа очекивао кад ће изданути. Могао је још дати свештенику знак да их венча и свештеник то и учини, положивши руку самртника у руку девојкину. Тако су се венчали у саонама на друму. После неколико тренутака младић је умро. ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА г. Таси СтојановиКу, Бајина Башта. — Примили смо 6 дин. — Бројеви послати. г. Игњату РадуловчКу, спекуланту, Чачак. — Примили емо 9 50 дин. и раније послатих 64. — Братско повдравље. г. Огеви ПоиошИу, свештенику из Седевца. — Примили смо 3 дин. а бројеве од 1. Априла послали преко г. Стеве Крстића. г. М. ЈанковиКу , Ђуприја. Лист вам се уредно шаље- Бр. 118 послат. г, Р. Ћ. Багрдан. — Ваше пиемо предато. г. Људи НоваковиИу , економу, Краљево. Бројеви послати. Повдравл.е. г. X Р. Ј. поп. Ниш. — Предато. г. М : ЧуииКу, еудији, Неготин. — Бројеви 80Д90 не постоје, пошто је слагач број ирескочио. Број 92, 99 и 106 кроз два - три дана. г. Гаврилу М, ЂориКу, Смедерево. • Примили смо 3 дин. — бројеве посласмо, а 92, 99 и 106 кроз који дан. г. Радоју Јованови&у, сељаку и8 Секуриче. — Примисмо 3 дин. и бројеве послали.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" [21. Аирила Берлин. „Пошта" јавља да је прекјуче под преседништвом царевим држан крунски савет, где се говоридо и о ствари полицијског инспектора Волмута. Шшрасбург. Сви поуздани гласови слажу се да иије ни најмањег повода било за хапшење Волмута. Он је путовао у РајнФелден да прими понуђена му из Швајцарске објашњења о социјалистичким и другим непријатељским агитацијама у Елзасу. С Волму-