Мале новине

лежан да је суди ? Да ли опшгински или који други? И ко 6и имао право да узме улогу тужитеља. ? Да ли бивши краљ ила бивша краљица ; Ији влада? Или, најносле, ми блггонадежни грађани срнски. ако би не дај Боже, ј^дном узеди што махниса ти Краљевом васнит,»њу ? Радо верујемо, да је краљ Милан баш њему поверио „да се брчне о учењу и васнитању Његовог Величанства Краља Александра," али штова ни г. Докић иг;ак ће ваљда бити то лико лпјалан да нам призна, да и ми као будући ноданици будућег нашег владајућег краља Александра имамо макар малко права, ако не да се једнако бринемо, оно бар да се малко забринемо и макар једним оком да иогледамо на то васпатање и учсње. Тако исто нама је неаојмљиво како то, да баш с највишега места једнако долазе нека наглашавања, којима као да би хтели рећи да је краљ Милан обичан отац, да је Његово Ва личанство Краљ Аиександер обичан син и да је г. Докић обичав учитељ а оставља се да одовуд ми из иублике једнако номињемо, како је све то нешго друго и друкчије и како ту не могу ни постојати обични односи грађански, где отац неограничено располаже васпитањем своје деце. Нама изгледа веома јасна разлика ивмеђу једнога обичнога ђачића и између висока ученика г. гувернерова који ће за неколико година биги Краљ Србије, Краљ целом једном нзроду. Чудно је да се та разлика нв виаи баш одозго. Та биће, ваљда, да ће и овај народ имати право да каже штогод што се односи на васпитање његовог будућег владајућег Кр :1Л .а. * Истиче уговор. Од 1. Јуна престаје уговор са крагујевачком компанијом ради продаје дувана, и од тог ће дана држава сама вршити продаЈу дувана и то путем јавнс лицит&ције но окрузима. * Ионис. Министар народне правреде наредио је нопис земљишта, која се налазе иод кулгуром. Последњи оваки нонис извршев је 1867. год, * Железничка тарифа. У четворној комисији за регулисање железничког еаобраћаја послови теку повољно и постигнут је сиоразум у погледу дирзктне и специјалне тариФе за робу.

Иста комисија има још да се споразуме у погледу заједничког возидбеног нлана. * Бугарски делегати, који ће са српском владом водити преговоре о I рговачком уговору, кренули су се нз СоФије. * Отнуштенн. Јучераш. Јказом отпуштени су из државне службе: Љуба Јовановић, Ђорђе Печеновић, Драгутин Томашевић, Коста Владић, Јован Симић и Н. Филиповић, — поштари поште београдске. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Из војне статистнке. „Службени војни лист ц доноси табеларни преглед боловањх и умирдња војника сталлог кадра у 1888 години. Ич тога нрегледа види се да је по свима болницама укуиво боловало 11,408 војника, од којих је оздравило 10,187 а умрло 176, онесоособило 325, пуштено кући 564 војника.

ДОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Немачка) — Тадијански краљ Хумберт бавиће се до 13. маја у Берлану а у Берлин стићи ће 9. маја. — В )ше немачках листова гледају у немачко-швајцарској аФери Волгемуговој велик/ сличност са Шнебловом а®ером, У Берлину су изазвали рђаво расноложење извештаји немачког поеланика у Берну. Надају се, да ће се нопуштањем савезног већа сукоб брзо изравнати. (Коландиј а) — Писмо краљево је одговор иа нисмо војводе насавског, у коме овај изјављује своју готовост да преда владу чим краљ могадне да је прими. — Државни министар Ајшен про :Ј читао је комори писмо војводино краљу. Војвода моли краља да реши хоће ли сам предузети владу или ће војвода и даље управљати. Краљ је о1говорио, да ће он у Луксенбергу предузети владу иетог дана кад и у Холандији. Комора се после повукла у своја одељења да решава о нрестанку намесништва. — Комора једаогласно решила да краљ онет предузме владу. Комора је

телеграФским путем честитаља краљу оздрављење. (Француска) — Посланик Драјфус није се хтео као сведок заклети пред сенатском комисијом, позивајући се на своја начела. Комасија није хтела да прими часну реч месго заклетве, те за то није ни саслушан. — У свима јеврејским синагогама биће 29. априла благодарење у спомен стогошшњице револуције. (.Италија) — Менабреа је отпутовао у Турин, али ће се брзо вратити у Париз, јер ће се у Турпну бавити само два три дана. — п Пол. Кор." јавља да је Менабреа 18. априла отпутовао у Палермо да посети своју кћер, одатле ће се вратити у Рим, При свом повратку за Париз, више дана ће се бавити у Савојској. — Унутрашње сгање Абисиније нецромењено је. Мангараша и Рас Алула су у Адуа и узалуд покушавају да позову поглавчце краљевине на за једнички сдвет. Дебеб је у Добо®еласију. Између њега и Рас Алуле отночела непријатељства (.Русија) — Петроградска полиција је нашла у Кронштату много експлозивних материја. Нашло се да постоји завера иротив живота руокога цара. Он је тре^ао нрошлог уторника да присуствује војним упражњењима у Царском Селу али је у последњим тренутку јавио да не може доћи. Он је то учинио после дугих молба царичиних, која јако страхује за њсгов живот. (.Румунија) — Престолонаследник примио је динломатско тело, које му је ради већег значаја преставио сам министар спољњих послова место дојена. За тим је престављено особље посланстава. У исти мах кад је принц дошао, обнародовано је и иисмо краљево министру преседнику Катарџији, које се у политичком свету сматра као врло важно. У њелу гледају оснажење монархије и државе. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Првв босанскц официри. У мајском унапређењу у аустријској војени постављена су три Босанца за поручике. То су први Босанци, који

су постали часници у војсци. Зову се Петар Петровић из Приједора, који је свршпо војничке науке у Карловцу; Андрија Лесић из Бихача, који је свршио науке у Трсту и Никола Вукоје из Мостара, који је свршио војничку школу у Карловцу. Свега сада има у аустријској војсци четири часника, који су родом из окупираних земаља, а први међу њима био је иоручик Иван Зеленика, родом из Мостара у Херцеговчни, који је свршио војничку школу у Бечу.

ИЗ БЕДА СВЕТА Снојни мост. Шведски енжењер РудолФ Лиљенкист израдио је нацрт, како би се спојио Хелзингер у Данској с Хелзингборгом, острвима Лапландом и Фемом с два моста. На тај начин била би спојена Шведска и Данска. Трошкови би износили 112 милиона за оба моста. — Нов аутомат. У Бруклону у северној Америци изумео је неки енжењер махику у коју се баци неколико пара, па онда махина избаци иеро, оловку, хартију, дописницу и т д. у опште све, што коме треба да пише иисмо. На махиви начињен је сто на коме се може и дању и ноћу писати аисма. — Иарнска нзложба. Париска општина решила је да на дан отварања париске изложбе разда 100.000 динара париској сиротињи. Друштво париске кујне понудило је сенском преФекту 2500 бонова. На свака бон ће се добити порцаја меса, зелени, хлеба и '| 4 литра вина. Сиротиња, која имадне такве бонове, треба 24 априла између 8 и 10 сати у јутру да се нађе у једном од пет великих локала друштвених, и ту ће добиги ручак као што је горе прописано. — Конгрес глувонених У Паризу ће бити од 10 до 18 јуна међународни копгрес глувонемих. На овом конгресу има се утврдити, колики је успех васпитања глувонемих. — Нов језик. Лингвиста Хојнике еаставио је из енглеских и Францусках речи језик, који би служао за Енглеску и Француску. Та нова система има једну малу незгоду. Она је заплетенија но сваки од оба та језика посебице. — Иемачка нротив руског цара. Госпођа Адам иише у иоследњој свесци „ХоуеПе Кеуие" а, да је немачка аолиција увек потпомагала и скоро

Аизао од крајњих кућа дорћолских. За нрвим с тубом дима указа се други, па трећи и тако даље редом, све уз Дунав пењући се горе граду. За црним димом указа се наскоро и сјајап, црвен пламен. За мало, па је горео цео овај крај. Пожар се машао чак до Пиринчане и онога реда писоких, камених домова, што беху остали још из времена аустријанске владавине. Свуда у наоколо било је турско-јеврејско иредграђе, и оно је сад цело било у пламену. Суве дрвене кућице нлануле су као луч. Метеж на пољаници још више норасте. Почеше придолазти и гомиле народа из уиал.еног краја. Треба рођеним очима видети погорелцс, ди би човек могао себи представати како то жалосно изгледа. И овде је владао ужас. Престрављени људи причали су само како је њин крај на једном плануо, а нико није умео казати откуда је дошла паљевина? Ова неизвесноет, ова тајанственост уливала је у људе још већи страх. И доиста, нико паметан наје могао веровати да се ови неочекавани и чудни ужаси врше случајно. Наиротив, морало се веровати, да све ово руководи некава невидљива, али врло оиасна и врло моћаа рука, рука тајанствена, која свуда доире, која све може, Која уме да се маши и ировуче чак ц кроз непристуцну тростру-

ку стражу, и да нодмете упаљен фитиљ у баругану, која је тако пажљкво и брижљиво чувана. Прости Турци, грађани и војници, само су слутили да има некакве завере и знали су толико, да завере ирави раја. Но београдски везир и његови доглавници знали су и нешто вишс: они су знали да та чуда чини завереничка дружина Ћ Но(ма Бра&а"; зна ли су да је то друштво које није ограничено само на Србију; знали су да је то управо огромна завера, која је замрежила цело балканско полуострво, ухватила кореча код свију балканских народа, разгранала се у све друштвене слојеве; дружана, која располаже многобројним људима и јаким новчаним средствима; најносле дружина, која налази одзива и нотиоре код аусгријских ћесарових власти, које јој набављ:ју све убојче потребе, помажу новчано, а у случају иотрсбе дају уточашта њеним члановима. Но било је много што шта неиознато и самом везиру, Он није знао да у тој великој завери има и мухамеданаца, па и правих Турака, није ни слутио да су у ту заверу увучене и сам неке паше, старешине над читавим крајевима: није ни сањао да Нокна брака имају својих члакова у неиосредној његовој близчни; а је аегов тефгердар агеват Но&м браКв, да

Је његова лепа вођ те завере-

и драга Маре тако рећи један

На коњу, у пратњи само 2—3 каваза, везир је јахао низ мшт-сокак (мртвачка улаца) *) силазећи из горњега у доњи град Везар је био сршт, иа је ражљутио и коња нод собом. Добар хат бесно је Фркао на пламене ноздрве и крсшући копитама варнице по камену љутику, скоковимаје силазио тесном улицом. Кавази су се једва држали на коњима, јурећи низ брдо за својим госнодаром. Сиђоше до порушеае касарве. Читави редови побијенах и рањених војника, сви крвави, лежали су ту поређани на пољаници иред касарњом, а гомилице војнака извлачиле су из рушевина све нове и нове жртве. Свјиб иаша, командант војске, азађе пред везира и саопшта му укратко шта се десило. Своје извешће заврши казввањем да ће, по његовом рачуну, бити до близу 130 војника, које побијено, које тешко рањено. наставиће се

* Меит-еокак био је крива, узана улица, што 110 северном боку градскога брега води из дошега у горши град, Та је улица издушавала једним враком у гробље у горњем граду, те се с тога јамачно и звала мртвачка удада, што су њом обично проносили мртве носећи их у гробље,