Мале новине

спремала свави атентат аротив руског цара. Ако би се руски минастар сиољних иослова, Гирс, желео уверити вели може тражити нреко руског носланика да му се пошље извештај комиеије о содијалистима.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК — Постављени: за шеља одељеља за унутрашље ®олести у онгатој државној бодници, др. Казимир Гонеиоровски, досадашњи ше® за спољне бодести; за контрактуалног шеФа хирургиеког одељења "доктор целокупног лекарства и оператор, Војислав Суботић; за унравника дуванског магацина при главном стоваришту у Београду, Лазар Обреновић, бивши књигозођ главне државне благајне, с шатом и у рангу секретара четврте класа ман. Финансије; за управника окружног дуванског магацина у Крагујевцу, Светозар Деонотовић, бив. жел. чиновник, с платом и у рану оекретара пете класе мин. Финансије, а обојица да примају плату из прихода монопола дувана. — На нотиФикацију о ступању на престо Његовог Ведичанства Краља Александра, одговорили су краљица Енглеске и краљ Белгије. — Г. Ст. Новаковићу, иосланику у Цари граду, одобрено је да може примити и носити орден „Меџедије" ХГреда а ђенералштабном мајору, Драгомиру Вучковићу, Француски „витешки крст" ордена почасне легије, — Од сад ће се на царинарницима наплаћивати такса од 6 дииара само за робу, која је оглашена за увоз, а не и на ону, која је оглашена за извоз и прогов у стране земље, — 19 о. м. затворено је поштанско телеграфско надлештво у Дервену. ПРИВРЕ.ИЕНИ И9Б0РНИ ЗАКУН (СЛВОЈЕКО ШИШЉЕаЕ Г. ЗИАРКА СГЈЈЛНСЗПЋЛ) Наставак Ја се не могу уиуштати овде у критику целог овог „нацрта." Обратићу онима, који ће о предмету мислити, пажњу само на нека важнија иитања, или на места овога нацрта која се на така иитања односе, по обе стране његове, и по страни ствараој или материјалној, и по сграни Формалној или редакцијекој. На страни стварној важна су питања, или месга нацрта, на којима така питања налазе гдавног одговора или раеираве. чланови : 9, 44, 68. На њих имам ја да приметим ово што иде. 1л. 9, Налазим, да нема места, да се у број пореских глава у изборноме округу, ио којима се одређује чголико Ле се иослапчка у округу бирати, рачунају и иореске главе оних вароши или оаштина, које за себе аосланике бирају. Окрузи бирају за себе, вароши и онштЈЗне за еебе а и окрузи и вароши и ошптине бирају само због ониж иореских глава које су у њима, а не и због других неких. Не мења ствар ни у колико та околност што се по окрузима бира на 4500 аореских глава ао један иосланик, а ш> варошима онај број који је за коју варош одсеком одређен, јер овде није главно то, на колико се глава и на који се начин у коме изборноме телу или месту бира, него је да се у сваком изборном телу или месту бира, ао онолико иосланика, ио колико св бира^ једино због аореских глава, које сг у коме иаборном телу или месту, а не које су у некоме другоме Не мења, даље, ствар ни та околност, што су по окрузима у број порезних глава узимају и оне аореске главе, које бирати не могу ; јер, с једне страае, и то се чини очевидно само

по невољи, што јв управо практички немогуће да се те главе одвоје а особито за оно кратко време, за које државни одбор има да одреди колико се у ком изборном округу има посланика да бира, а с друге стране то се готово само собом потире кад се тако једнако ради по свима окрузима. у којима ако баш и није сасвим једнак а оно је бар сасвим приближан број таквих нореских глава које бирати не могу. Чл. 44. Налазим, да није довољно, и што је више, да не одговара ни духу уставних одредаба ни логици носла, да кандадатску листу нризнаду н ред судом само аеторица од оних који су на њој иотиисани, него треба да је нризнаду сви. (Не морају само ради овога ићи суду сви у један иут.) Налазим, да за кандидовање требају у сваком иогледу најмање онакви услови, какви и за гласање. Кандидовање је важније него и гласање. Јер гласаги се после може само за оне, који су кандадозани. Каидидовање и гласање етоји екоро као заиовест и извршење заповести: Кандидовање је заповест, а гласање извршење те заиовести. Нема логике, да може кандидовати онај који не може гласати. Исто тако нема логике, да се може кандидовати аред мање коктроле него што је се трчжи за гласање. На кратко, не треба нлкако оставити да може канди швати којеко и какогод, него и за кандидовање треба тражити најмање онолико услова колико се тражи за гласање. (Н*ставиће се)

ДОКОЛИЦЕ „Д Лиох" је у заблуди, кад мисли да смо се ми чудили од куд г. Вујићева глава на псу- Не, ми смо се само дивили од куд онолики пае на г. Мипшној глави. ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 22. Аирила Рим. Криспи је у комори одговарао на интерпелацију Ферарија и Панакоса о осуству та лијанског посланика у Паризу, Менабреје. Криспи је рекао, да Менабреја није обвезан да присуствује свечаностима отварања изложбе,јер Француска влада није позвала дипломатско тело да учествује при отварању. У осталом Менабреа је сам тражио одсуство. Криспи не појми ревност да се прослављају знаменити дани других земаља, кад Италија има тако славних дана као гато је 8 септебар 1870 (допадаље), Интернеланти нису задовољни. У вече нису поднети никакви предлози. Да се разрачунамо примедба Наши су читатељи многобројни. Међу њима јамачно има доста и таквих, који не маре за оваке иреиирке но новинама. Такве штоване читатеље молим да ово и не читају, но да целу ову рубрику прескоче, па да гледају шта има даље. Ми и сами делимо њино мишљење, да су оваке личне преиирке махом незначајне, некорисне и мало интересне. Али кад сам већ, без моје жеље и кравице, изазван на оваке разговоре — онда бар да их доведем до краја, да не остане реч у ао душка. Бићу кратак ш ако бих имао о многоме да говорим. Споменућу само важније ствари и то у круиним потезима. А и ово шго рјкнем, неће биги зарад оних пакосаика шго клеветају свесно и намерно, но здрад поштених људи, који траже истину. I Побегоше И побегоше кукавице! Видосте ли, читатељи, како јс оклеветаном пошгељу довољан био само један измах иесаице, па да клевета пред њим стру,гна главом безобзирце, и то онако целом свету на видику. Ечо их, иогледајте их како перјају низ иоље, како се у страху и журној хитњи сустижу, најашују, саплићу и главачке премећу један преко другог, грабећи ко ће се пре дограбиги чистаца. Вежите кукавци; од своје срамоте никад никуд нећеге побећа. Узалуд се сад старате да тумачењем цедуљица и узвицима „ево, ево" (57 бр. „Олјека") прикријете и замаскирате ваше стида.) бегсгао. Публака ће уааитити, и вечито ће памтита, да сте одмах окренули леђа и дали се у бегсгво, чим сам вам узвикнуо, да ме еао готова да безобзирце завитлам бичем над вашим преступима радом и животом. Кад сте ви оћутали и утекли пред онаким мојим узвиком, какав је био у 121. бр. „М. Новина," кад нисте смели изустити ни оиа 4 писмена „хоћу" — оида ту већ црестаје сваки разговор — ви сге тиме јасно казали каква влс тролетница хвата од саме помисли да се ја доиста не наваним једном да развршљам ваше блудне постеље и истресам ваше нреетупне торбице. — И немојте мислити да свет није разумео тај страх ваш и то туњавачко завлачење главе у шибљак. А кад сте тако јад ш, онда што не мирујеге, што бар не ћутите, но се сами подмећсте нод шамаре! Да, мој узвнк у 121. бр. ,М. Н." био је за вас шамар, под којим сте се доиста нреметули, три пут главачке преметули и сад ћутите ту тако поклопљени ничице. А ето вам публике, питајте њу нека вам она каже какви изгледате у тој јадној „позитури". Но ми ћемо вас сад ту оставити, а кад ирви пут опег дигнете главу бестидно, морални шамар оиет ће пу ћи. 0 томе можете бити сигурни. П Моја служба краљу Милану. Окривљен сам, да сам се ародао краљу Милаву и прешао у његову личну службу, пое ао измећар његових личних интереса, иа су онда расклопила погрдни речник српски и истресли на ме све најгоре и најстидније погрде и ружења, каква су се већ могла наћи у срп. језику. Многи су се утркивали да и сами измис.е по коју нову погрду. За што све то? За то што сам стуцио у „ арљаву " службу краљу Милану. Ја ћу на другом месгу говорити ооширно о мојим односима с бив. краљем Миланом. Овде ку рећи само 10 : 1.) Неколико година водио сам борбу с краљзм Миланом као оиозацлјонар, борбу оштру, али јавну, поштсну, отворену. Та борба ми је ирво донеда 5 година изгнанства из ззмље; доцније, она ме је бацила у казамате и окове. Одатле сам први пут ступио у преписку с краљем Миланом. Тада саммупрви пут шсао (2. Новембра)

дугачко писмо. У том писму први пут истакао сам краљу мисао ,?да он не треба да се бори с радикалном странком, нити је то интерес земље и престола, већ треба с њом да се споразуме и измири. Доцније ми је сам краљ рекао да је нама члановима главног одбора то моје писмо спасло главе у Зајчару. 2.) Ту мисао (о измирењу краља с радикалном странком и народом) поновио сам доцније још у неколико писама писаних краљу из казамата београдских. Доцније ми је сам краљ казао, да су га к мени у град довела та моја писма. 3.) 27. Децембра 1885. год. састао сам се с краљем Миланом у град, ја као сужник, он као краљ. Ту су зачети наши лични односи. Краљ ми је тада изјавио евоју жељу да се преко мене измири прво с радикалном странком, а после преко ње с народом. Са знањем и одобрењем мојих другова у казамату , г. г. Раше Милошевића, Паје Михајловића и Косте Таушановића, ја сам примио на се ту улогу да будем посредник у измирењ/ између Краља и народа. Тим мојим нримањем те улоге носредника и миротворца, ја сам искупио из казамата нас четворицу и иреко 70 дргих угледних радикалаца, (тада ме јч г. Таушановић уверавао како ми радикална странка то доброчинство никад неће заборавити.) 4. Ту моју улогу измирења између краља и народа ја сам, са знањем и одобрењем свију мојих главнијих другова радикалаца, продужио и на нишком скупу. С њиним знањем, одобрешем и упутетвом чак сам заступао и мисао о савезу с напредњацима. 5. Доцније, докле сам год веровао да може још што бити од крељева измирења с радакалима и народом, ја сам на томе искрено радио. 6. Кад сам се још доциије уверио да од тог измирења ништа не може бити, јер краљ Малан или неће, или пе уме, или не може да издржи ту улогу до краја и да се евојски и искрено преда томе — ја сам онда рочео радити сам на своју руку, а циљ и задатак био ма је ово : Да доведем ствар до овога стања у коме је сад ; т. ј, дА се избегну буне и иреврати, да се краљ Милан очува здрав и читав (та владалачке крви било је ве% доста у нашој најновијој историји) али да не остане он више на сриском ирестолу, но да га се од ■ рече у корист своје династије и свога сииа. Само што сам ја замишљао још и то, да поеле краља Милана на ради• калну странку аређе не само влада но и намесииштво. ^(наставиће се). ЈБДЈШ еки, тража место. Упитати уредништво овог листа. 205 —1,2 У ЧЕТВРТАК 21 ов. мес. продаваће се пред Уро* шевом пивницом на Те* разијама, кобида енгле* ско^арапске крви 16 шака висока, 12 година стара, са ждребетом (од држав« ног иастува „Станлаја)" у другој години, у 9 сати пре иодне. 206 1-2