Мале новине

ова лица у уараву друштвену: За иотнреседника г. Мих Л. Ђурић, за лословођу г. Коста П. Ристић, за књижничара г. Драгутин Ђукановић и за чланове унраве г. г. Станимир Мирковић, Јован Маричмћ, Петар Зарић, Војин Илић и Андра Миленковић. * Приспео. Г. Каљевић, новопостављени носланик у Букурешту, стигао је у Београд из Атине. * Предао акредитиву. Г. Петронијевић нредао је краљу талијанском своје нредитиве, којима се поставља за посланика ири талијанском двору. * Г. Ђока Павловић, досадашњи посланик у Риму, предао је краљу Хумберту своје опозивно писмо. * Стигли. Бугарски изасланиди, ?. Горанов секретар министарског савета и г. Бељчев, секретар министарства Финансије, стигли су у Београд, где ћесасрпск >м владом водити преговоре о закључењу трговачког уговора, Оба изасланика преставили су се јуче г. министру преседнику. ♦ Таксе па кредитрање код царинарница, од 6 динара, исплаћизаће се само на робу која се увози, * Дао оставку. Како чујемо, г. Стева Ђурчић дао је оставку на звање уредника" „Српских Новина-" ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Аустро-Угарска) — „Чешки клуб" једногласно репшо да се не може задовољити предлогом о народним школама, јер се тим предлогом са свим игноришу закључци чешког земаљског сабора и захтеви чешкога клуба. — Министарство спољних послова послазо је свога чиновника гро®а Рестштајна у Лондон, да учествује у раду међународне вомисије за шећер. (Немачка) — Царској носети, која ће бити у другој половини јува, присуствоваће принц регент баварски и велике војводе: баденски и вајмарски.

— У Бердину је изашла сензациона брошура свештеника Вита против Штекера. Брошура је права онтужба. —Немачки посланик у Паризу, који је сад на оеуству у Берлину, одликован је орденом Црног Орла. У томе гледају признање његовог заузимања да се одрже добри односи са садашњом Француском владом. (Француска) — Преседник ликвидациовог одбора есконтног контоара, Хенч, ухапшен је — „Париз" јавља као поуздано, да ће руски царевић доћи у Париз инкогнито, под именом кнеза РГорда. — Преседник републике примио је 22 о. м. српског посланика Грујића. — Сенатски судсаслушао јеЕвгена Мајера, директора иређашњег буланжистичког листа „Лантерн." (Италиј а) — Четири коморска одсека изјавили су се за то, да се прочита Мусијев нредлог да се одреди парламентарна комисвја министарству војном, а пет одсека су против. Како је довољно одобрење само три одсека, то ће се иредлог нрочитати. (Турска) — Постигнут је потпун споразум између бугарског изасланика Матеова и портиних иуномоћника који су водили преговоре о закључењу турскобугарског уговора иоштанско-телеграфског. (.Румунија) — „Румупска Иезависност" доноси низ чланака о радовима око утврђења. Ови чланци побијају говор кнеза Бибеска у иосланичкој скупштини против утврђења. Аргументи Бибескови уништени су у овим чланцима. Држи се да је писац тих чланака пуковиик Јаков Лаховори, брат министра и једаи од најбољих румунских ОФИцира. (Вугарска) — „Тајмсу" јављају из Софије да се Калчев, који је екоро био у Цариграду, разговарао с руским отправником послова Онуом. Ону је изјавио да је овлашћен да изнесе услове, под којима би се Русија измирила с Бугарском. Услови су: да се уклони кнез Фердинанд и да се избере нов кнез православне вере; Бугарска се

мора о )везати да на случај рата ради као савезник Русије Калчев је све ово саошгио Стамбулову.

ИЗ БЕЛА СВЕТД — Споменпк Пушкину у Одеси откривен је свечано 16 априла. Тим иоводом држало је „славјанско опшчество" у Одеси свечану седницу, у којој су говорили прилагодне беседе универзитетски проФесори А. А. Кочубински, И. С. Некрасов и В. И. Протопов. — Штрајк. У Моравској Острави обуставило је на 1000 радника посао у Ротшилдовом руднику. Они су трижили да им се иснлате уштеђевине, које су улагали у штедиопицу унраве тога рудника. Немири су узели такве размере, да се и војска морала умешати. — Саноубиство Рошфоровог спна. Јавили смо у депешама да се убио Рошфороф син. У први мах се говорило да се убио у лудилу. Сад јављају да се убио због американског двобоја. Садржину денете чувају као тајну због истраге, која је поведена. Стари РошФср има још двоје деце: кћер, која се удала за неког сликара у ГенФу, и сина енжењера, који живи у јужној Америци. Најдоцнији гласови јављају да се убио због несрећне љубави. — Прснуо брод. У Калеу се пре неки дан десила ужасна несрећа. Изненада се раснрсвуо казан на једном иароброду, који је одмах потонуо. Мало доцније извукла су из мора осам људи ужасно унакаженвх и мртвих, и три особе тешко рањене. — Мајерлиншкн дворац. Бечки листови јављају: орден Кармелита, коме је цар поклонио Мајерлинг, почео је рушити Мајерлинг те да подигне кармелитски манастир. Соба, у војој се убио престолонаследник Рудолф , претвориће се у капелу.

ДОБРО НАМ ДОШАО ! Тек кал се појави у нашој средини јед^н Артур Еванс, тек онда, може сваки од нас својски да осети : како је драг приј тељ из туђег света, и како га — мало има !.. Да није име Артура Џ. Еванса тако добро познато српској јавности, ми би у стању били да цео данашњи лист испу-

нимо простим набрајањем заслуга за Срнство, овог племенитог Енглеза. Јер, ваља зната, да г. Еванс није само о Србима књиге написао, није само по земљама њиховим иутовао, годинама у њима боравио, и језик и све што је српско изучаг.ао, него је и за њихову народну ствар — у тавницв ишао ! (Та колико нас, учених синова српских, има који би се с таквом жртвом похвалити могли ?). Јест, г. Еванс није се задовољавао само с тим што ће нејач српску по ратним јој збеговима тражити и нохађати, ни што ће јој помоћ Филантропске Инглеске, у сред ладпе и студене зиме, из топле руке пружати. Не. Он је сматрао да му ваља и јунаке српских устанака за слободу и јединство бранити и соколити, па чак и због њих, ако не и заједно ш њима. страдати !. .. Цела је истина, да сег. Еванс на нас Србе по који оут и расрдио, да нас, у рату с Бугарима, нпр, кије добро разумео; али то је могао бити само гњев и бол пријатеља, а никако неиријатеља, и време ће, без сумње ту рану, ако је тј. још отворена, залечити. Главно је, право је, па и Богу ће бити драго, да се ми свк, без разлике партија и положаја, оваког једног пријатеља достојни покажемо, те да му кад нам, као ово сад, у госте дође и делом, а не само речју, кажемо : Добро нам дошао ! „Борац"

КН.ИЖЕВНОСТ Цртице из Крајвшке ратне прошлости 1766 — 1866. Свеска прва. Чаписао Богољуб Познановић. Цена 60 пара динарских. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК — Отпуштен је ив државне службе Милан Ђорђевић, књиговођа Гдавне Контроле, — Постављени су. при П батаљону ва подблагајника а да врши дужност благајника Владимир Милојевић, досадашљи писар моравске дивиз. команде; при моравском убојном слагалишту за магациомра Светолик Анастасијевић досадашљи писар в. мин. и за магационара Павле Станишић, досадашњи надзорник дунавског проф. слагалишта; при моравском профијантском слагалишту: за магационара Видоје Вујачић досадашњи

тен у жицу. Предње нс.ге биле су му јако повређене ; затегнута жица урезала се до саме кости. Док је дезир и зачуђено и кивно гледао на ове замке, на један пут отворуше се капци на прозорима на две куће, спрам којихјевезир стојао, а са обадва прозора поче ва један пут прскати унакрсна ватра. Шнбала је у млазевима као вода, а где год је падала каквак а нља ове течне ватре, све је палила, као растопљена, упаљена смола. Први млаз ове страшне ватре докачи везира по грудима и одмах упали хаљине на њему, Да је млаз шибнуо само мало више, ударио би га управо у лице, и ту би му можда био и крај Везир трже кубуре и скреса их у отворен прозор. Попрскани ватром, коњи се помамише, а рапаљени везир, пренеражен, готово несвесно, џарну коња још и оштрим узенгијама и иагна га напред. Добар арапски хат страховито скочи и јадним снажним ударцем покида разаиете жице. Док би ударио длан о длан, везир је већ био искочио из ове грозне улиЦе, те се нађе на чистини спрам Дунава. Ту се брзо смаче с коња и обема рукама узе гасити своје запаљено одело. Но коња више није могао уздржети, јер

опрљено живинче, нод утисцима страховита бола, беше чисто иобеснило. Отимајући се, он откиде узду и утече у поље. У томе притрча и пратња везирова, која се за њим беше такође прогрувала кроз разапете жице. Коњаницима једва пође за руком да угасе везира, који беше сав омрљен по рукама.. Где го« је канула ватра, свуда му беше иаправила нликове и ране по рукама. Ван себе од гнева, везир управо није знао шта да мисли о свему овом. Он, везир београдски, заштита царевине на овим странама, у мало не плати главом у сред своје нрестонице, у еред својих телохранитеља, у сред једног турског кварта, на неколико корачаји само од градских капија, управо рећи у својој рођеаој кући! И како то све би ? Тако, ненадно, тако неочекивано ! Кад се пре дознаде да ће он овуда проћн! И зар није он свратио у ту улицу случајно, с тога што се великом улицом није могло проћи од ватре?! И кад пре све то би? и кад се пре све то сиреми, и оне жице, и она ватра ?— и све оно што се изврши тако нодмукло и онако ненадно и брзо ! Било је доиста чему човек да се чуди. А било је и рад чега да се срди. С опрљеним рукама, с огорелом одећом, везир се унраво стидео сам себе- Њему да се деси таква срамота, њему!...

Он је с нестрпљењем погледао хоће ли се указати војска, по коју беше послао каваза. Жеља му је била да се опколи сав онај крај, да се претресе сваки угао и да похвата подмукле нападаче, које би одмах дао уморити на највећим мукама. * Везирове жеље нису се испуниле. Војска је дошла, претресала, тражила, — али све без успеха. Тајанствена рука, која је од јутрос почела чинити ове ужасе, скрила се опет у мрак из ког се била и помолила, сакрила да тамо у тами спреми нова изненађења, нове ударце, нове потресе. IX Грозница Кад се везмр вратио у конак, било је већ близу подне. Ту га одмах ухвати јака грозница. Страховити потреси, које је од јутрос претрпео, растројили су му били све живце. Није памтио да га је икада ишта толико потресло и расрдило, као ови јутрошњи догађаји. Зна« је да су то деда завереничке дружине „Ноћна браћа" и решио се био да се с њом бори на живот и смрт. Знао је да су све ове несреће и ужаси срачунати да изазову страх и занрепашћеност и подејствују да везира заплаше. Решио се био да ва дрскост бунтовника одговори још три пут већом дрскошћу. (нАСТАВИЂ.Е СЕ.