Мале новине

по^блаеајник П батаљона; ири дунавеком проФ. слагалишту: за магационара Лазар Младеновик подблагајник в. мин. и за надворника Пера КостиК магационар; ирн шумад. дивиз. команди: за рачуноиспитача Стеван Петровић, благајник исте управе: при шумад. проФ. слагалишту,- Благоје Мирковић писар шумад. дивив. команде; при тимочкој дивизиској команди: за књиговођу Димитрије Фшшновић, рачуноиспитач исте команде; при XIII батаљону сталног кадра аа подблагајника и да врши дужност благајника Сима Ђаковић, досадашњи кнњички наредник. — Министар унутрашњих дела разаслао је свима началствима и управама варопш Београда и М. Пека распис, у коме им наређује да се објави у свима олштинама да кметови по закону немају права ни на какву дијурну ни за какав посао, који раде по службеној дужности својој, као кметови, у кругу своје ошнтине; а тако исто да права на то немају, у горњим границама, ни остали часници, званичници иди сдужитељи општински.

РВРЕН НЗБОРНН ЗШН <одвогано шшљваЕ г. илркл агоиновтал (Свршегак) Две иезгоде имају. Једнаје незгода, да није могуће нанравити таку кутију и куглицу, да се баш никако и никада не чује кад се куглица у кутију спушта. Друга је незгода, да није могуће, да бирач код свију кутија меће руку у кутије тако, да је то у свему свеједно код свију кутија и код оне у коју из руке куглицу пушта и код оних у које куглице не спушта, Не само да покрет мора бити друкчнји кад се куглица спушта, него кад се не спушта; него и само трајање тога метања и држања руке мора бити друкчије кад се куглица спугата него кад се не спушта. Трајање је дуже кад се снушта, а краће кад се ве спушта. Не само да наши бирачи не могу бити толико вешти, него ја не верујем ни да се може наЈЧИти та вештина: да се меће рука у више кутија , да би се тако као забашурио траг у коју ће се кутију при томе куглица, спустити, и да се уједну кутију одоита куглица и -спусти, а да је то метање руке и по покрету и по трајању толико једнако да се баш не може погодити у КО)у је кутију куглица спуштена. Бојим се још да би код многих бирача та тежња да у томе каку вегатину покажу, дала још један видан доказ више, у коју је кутију кугдица сн«штена. Друкчије је то, где су радње по себи једнаке, где се метањем руке у сваку кутију мора свгуда <стварно једнака радња да изврши и где само боја прави разлику; а друкчвје где су саме радње различне и где ее очекује од некаквог натезања и некакве вештине да се представе као једнаке. Оно ни начин, који је за те куглице предложени, није баш никакво савршенство, али је опет много савршенији, него начин са једаом куглицом. И грчки је начин бољи од тога са једном куглицом. На страни Формалној или страни редакцнје било би такође много места, на којима бих се морао зауставити, да правим примедбе- Но на овој ћу се страви овде још мање бавити, него што сам се бавио на страни стварној. Прелазим ствари овога рода од мање важности, као што је на нрилику сама подела посла на главе и ред, у који су те главе стављене; или као што је оно, што је у члану 12. метут тек у тачку 9-ту случај, који по доступности и ређењу од већега еа мање, треба да стоји у тачци 4тој; или као што је оно, што је последња алинеја чл. 43. дошла у тај члан, у место да је дошла као последња алинеја у чл. 41., кад се и у њој и у овом

члапу говори како се листе праве. Прелазим све такве ствари , и могао бих коју реч више бацити само на чланове: 85, 86, 98, 104., у којима се о мало тежим стварима говори. У члановима 85. и 86. „нацрта" говори се о ономе, о чему се говори у члановима 75. и 76. мога пројекта, а то је о томе; како се израчунава и одређује из које се листе колико посланика узима. Отворепо да кажем, ја мислим , ко не би с друге којс стране знао, како се ово израчунава и одређуј«, да ово никада не би могла научати и зната по овим члановима 85 и 86. „нацрта." А ово је једна од најважнијих ствари, за коју се требало особито побринути , да се што простије и јасније представи. Баш и ако би се сви чланови, којама се изричу казне, оставили као што су, и ако би се оставила готово свуда она претња новчане казне за другнм казнама, неби бар требало оставити чланове 98. и 104. Не само да у њима нема прецизвости, каква се за казнене прописе захтева, него човек управо и не може да погоди шта ће члан 104. код члана 106., али шта он управо друго зн«чи, ако је његов писац мислио да њиме каже што друго различно од онога у члану 106. Какво је то „насиље" 1 и какве су то „претње" баш тако у вишеброју воје се још казне ни више ни мање него равно „затв^ром од једне године" ! Прилажем овом одвојеном мигаљењу један свој пројекат о коме овде говорим. 1. Априла 1889. У Београду

СМЕСИЦЕ — Дугови Неиачке. Немачка; која је од Француске добиларатне оштете 5 милијардадинара, ниједо1874 1од имааа дуга.Аливећ 1876|7 почињеправитизајмове за покриће ванредних издатака на војску и марину. Дуг од првих 16 милиона марака поступно је почео расти у геометриској сразмери тако, да је 31 марта 1888 достигао 658 милиона а 15 новембра исте године већ 818.787.000. Ако се додаду још не покривене позајмице, овда ће до краја године дуг нарасти на 1,238, 614.000 марака. Ово је дуг само уједињене Немачке, без дугова појединнх немачких земаља.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 24. Аирила Праг. „Аген. Хавасова" јавља: „Народни Листи" доносе чланак у нросдаву стогодишњице револуције, коју ће поздравити цела образована Европа сем Немачке. Даље набраја добра револуције по човечанство; диве се раду, што га је Француска извршила за 18 година. „Политика", орган Ригеров доноси исти такав чланак. Народ се с благодарношћу сећа старог режима. Слободу, стечену народима, моментано је украо утицај Немачке , али је није могао опљачкати. Беч. „А. Хавас" : Мисирски престонаследник Абас беј и његов брат, који су овде на наукама, званично ће отићи у Париз. Букуретт. „А. Хавасова" јавља: „Румун.Независност" говорећи о прослави стогодишњице револуције поздравља Француску,

коју није ништа могло поништити и која ненрестано сјаји у првом реду држава својим богаством и својом снагом. Ако смо народ равноправан, ако смо народ слободан и уставан, дужни смо за то Француској, револуцији Француској. Удружимо наше жеље са онима, који је прослављају и пожелимо срећу и славу томе великом народу. — Као да су са свим напуштене намере неких пријатеља да зближе Катарџију и Карпа. То најбоље показује тон органа јунимистичких у погледу Катарџије. На нротив изгледа да добија земљиште споразум Катарџиста с либералима Димитрија Браћана. За случај да се постигне овај споразум, парламентарна већина биће довољна да се вотира буџет. П ариз. „А. Хавас" јавља: Варош изгледа величанствено. На све стране се спрема свечаност, што још потпомаже лепо време. Куће украшене заставама, долазак странаца огроман. По булеварима и јелисе.јском пољу огромна множина света. Беч. „А. Хавас." : Сви бечки листови доносе чланке поводом стогодишњице револуције, наглашу.јући њене заслуге по модерну Еврону. Брисел. „Аген. Хавас" : Једно петроградско писмо у „Нору" вели, да је Русија задовољна развитком ствари у Србији и Румунији и довршетком решења извесних питања. Држање Русије, од како су номенуте земље пале под страни угицај, доказује да је Русија хтела да тај утицај замеви евојим. Лариз. На великом скуау власти и корпорација у версаљском дворцу преседника сената поздравио је преседника републике Карнота. Он је у говору изнео заачај револуције 1789 године. Карно је у свом одговору изнео заслуге револуције за Француску и човечанство. Француска је једном за увек раскинула с личном влашћу, не признаје викакав други суверенитет сем закона који доносе изабраници народа. Топло апелујући на слогу свију Француза, Карно је завршио свој говор уз бурно одобравање. Париз. Неки Перен, марински магационар, пуцао на Карнота али га није погодио. Перен је ухапшен. На саслушању изјавио да није хтео никога да убије, већ само да сврати на себе па жњу због претрпљених неправда. Париз. Атентатор Перен изјавио је на саслушању да је био неправедно кажњен да је остао без срестава, жена му и деца гладују. Атина. Пред зградом Францускогпосланства била величанствена маниФестација. Варошки кмет држао је у присуству грдне мноне света говор, у коме је преко француског посланнка честитао прославу револуције 1789. Фран-

цуски посланик благодарио је у казујући на симпатије између Француске и Грчке. Да се разрачунамо (наставак) Има још једна ствар, коју не треба да, прећутим, кад је реч о мојим односима с краљем Миланом. Ствар је сама по себи тугаљива и није за потезање по новинама. Али, кад сам већ принуђен да изађем с овом иеповешћу, онда хоћу и овде, као и евуда, да се исповедам иотауно искрено. Као што сам већ споменуо паиред, први план о измирењу краља Милана с народом — пропао је. Други план, да краљМилан одступи, вукао се веома дуго ; свака час настајале су неке незгоде, сметње, задоцњења. У таким очајним тренутцима ја сам долазио на мисао : да редовеим путем, пошто по то треба доКи до власти , па одатле краља Милана како било уклонити, уираво ириморати га -на оставку. Но на ово се мислило само у претегаким приликама, у тренутцима кад је изгледало да су сви други путови затворени. Али ствар се увек убрзо разбисграваха. Јављале су се нове чињенице, које су јамчиле да се ствар може свршити мирно, добровољном оставком и опет се сва снага прибирала на томе послу. * Ето, ја сам набројао хела и чињенице, из којих се види каква је била моја служба краљу. И ослоњен на дела, ја могу смело рећи, да је то била служба часна и поштена, служба посвећена земљи и народу. — Па кад ипак има створова, који и говоре и пишу да је моја служба краљу Милану била „прљава лична служба", који тврде, да је и краљ Милан од мене тражио, и ја му чинио услуге ниске, стидне, подле, услуге за које ми бестидно дају име „гесего краљево" — онда нека мн је дозвољено да им рекнем ово: Господо клеветници! Три је пуне годиве како ме ви дрско и бестидно клеветате. Неки од вас отпочели су тај нискн посао свесно и с одређеним планом, да ме оцрнв и униште пред странком, како би за њих остало шире поље. Остали су лакоумно пошли за оним првим. Не нађе се ни један толико поштен и толико паметан радник на српској журналистици да рекне: „Еј море! П. Т. бори се за начела часно и поштено већ 15 година. „Он је у тој борби жртвовао све: младост, здравље, најлепше године, једво велико имање, па на послетку мал не паде нажртвеник и сама глава његова." „Оад тога П. окривљују да се препао, да се продао, да је издао, и то он који је пуних 15 година неустрашљиво стајао у првим редовима; он, који је крвавом суду у Зајчару, гледајући смрти у очи, доввкнуо речи, које служе на част целој радикалној странци, он, који је ипред уздигнутом џелатском секиром у Зајчару мислио само на странку и њен углед. И ко га то окривљује? људи искочци, људи што су тек одјуче ту; људи који ни за странку ни за начела немају никаквих заслуга, људи који су се у Зајчару одрицали и сгранке, и начела, и себе самих. То чудно звони; то изгледа невероватно. Дај, пре но што умочим перо, да њиме црним тога П. Т., дај да испитам како стоји ствар у истини, дај да потражим тога П, Т., да и њега чујем, да иследим савесно целу ствар, као што је исдеђује савестан судија. И тек тада„