Мале новине

Гссп Герши^ ]ош ниј е ! У четвртак 4. маја т. г. у 8 сахати ' известило је предеедника „Бзоградеког | дина. Пет чиновиика стдвљено је под ОдгТ ^рио, како јесмео издавати У У Грађанској Касшш. певачког друштва," да Њзг. Величан- ислеђеше и у затвор. Веле, да су у л г ' Ј ! Овај аиел на сриске новинаре учи- ство лраљ Александер I. остаје и да! њен је с тога, што су сакунљени

суду противзаконе наредбе.

чланови ноаинар. друштва били одушевљени жељом, да свој даљи рад нродуже у што већем броју а што већом снагом, и да никоме, ко би

ИвГ" Г. Таушанови^ још није објаснио, за што се преко службенога листа „Српске Новине" растурају неистине по народу. могао бити корисан члан овога дру* д тва, не би био ускраћен улазак у в

ље наЈвиши заштитник тог друштва. *

^ у у ? V V V ^ 4 Љ 4. А А А А А ААААААЖЛ

ВЕСНШС

БЕОГРДДСКВ ВЕСТИ Новипарско удружење. Унрава но винарског удружеша издала је овакав нроглас: У првој седници обновљеног новинарског друштва, држаној у Грађанекој Касини на Ђурђев дан 23 априла, сакупљени чланови, којих је било довољно да но одредбама новинарских правила могу доносити пуноважне закључке, решили су ово: 1. Да се позову сви стари чланови друштва да долазе на друштвене седнвце и да у оиште одговоре својим обвезама као друштвени чланови, ако желе и у будуће остати чланови друштва, а то право имају сви стари

друштво. Умоља;:ају се гг. српски новинари да ово сматрдју као позив и да поступе према горшим члановима друштвених правила. * — Г. Рајевић, наш посланикуБукурешту, предао је молбу ,да се стави у пензију. * Изборни закон. Јучерашњи број службених новина доноеи потврђен заван о нривременом изборном реду з .1 изборе народних посланика на дап 14 сеитембра 1889 * Жигосање бурадн. Београдска канцеларија контроле мера јавља да је отпочело подиеравање и жигосање буради овде у Београду на пристаништу иароброда „Делиграда". Бурад, у ко"има се течносги по запремини про-

чланови, пошто члан 12 правила : лај У> морају бити подмерепа иобеле вели да: „Ко престаје бити публи-ј жена У границама течносги законом циста, још не престај« бнти и члан проиисане. Бурад која су нодмерена

друштва. 2. Да се иозову рва она госнода, која ематрају да им»ј) т квалиФикације за пријам у чланство, а нису до сада били чланови, да изволе уиутити г. Сгевану Ђурчићу пријаве за упис у чланство. Услови који се траже ови су: а, чл. V. 1'едовни члан моа;е бити свакн новинар, који је најмање 10дину дана био уредник или стални који раде сд српским угљеном, да Фасарадник каквог листа (или чаеони-:брика мононола дувана тражи српеког ~ • тога већ угљена. Годишња потрошња је до 500 тона. *

и жигосана државним жигом, не иодлеже општинзком ир^меру ни визирини на пијацама. Ко се ујавном саобраћају служи мералима, теговима бурадима и справама за мерење, на којима нема нронисаних знакова, ма она и не била лажна, казниће се од 1 до 10 талира. * Обраћажо пажњу наших трговаца,

са) у Ср">ији, или је пре признат као књижевник. б, чл. VI Ванредни члан може бити сваки публициста, који је најмање годину дана био уредник или ст5,лди сарадн»к каквог срнеког листа (нли часоииса) ван Србиј«, или је ирз тога пећ признаг као књижевпик. Ванредни чланови врше право гла са преко опуномоћеног редовног члана, а у важнијим случајииа писмено на нозив уцраве. 0 овим нријавама биће решавано у првој седници, која ће се држати

Воз за шетњу. У понедељак 1 маја и1и ће два воза за шетњу од Беогр&- " ачк ' 4 онера морала прво растати *а до Р-ковице и натраг. ИрвГГиЗ ?Ј оскашевом - Н * «ађарско) опер

до Гаковице и натраг. IIр полази из Београда у 7 - 30 изјутра, у То1 чидер стиже у 7'42, у Раковицу 9-ти километар у 7'55. Први воз враћа се из Раковице у 4 - 30 ио иодпе а сгиже у Београд у 4'55. Други полази у 7 у вече а стиже у 7'35 у вече. * Београдско певачко друдатво. Намесништво краљевског достојанства

„Муфто н снрће слатко", а камо ли ложе у позоришту. Тако бар кажу искусни људи, који причају да је једач радикални миаистар и пре, за све реме свог министроваша, а и сада употребљавао једну ложу нросто по сили своје министарско власти. Причају људи ч 1 к ово чудо. Давана је корисница за глумачко мушко особље.

ту крађу умешани и многи трговци. Крађе су вршене тиме, што су чиновници за предмете, који су били одређени за покрајине, додали натнис „рег шаге." Предмети с овом белешком не плаћају царину, те је тако трговац за ово вараше плаћао нешто чиновнику, а држлва је била преварена. Оаа крађа вршила се нарочито код предмета од свиле и чипака. Покраден је грдан новац. — Немачки цар и царица, како јавља берлански доиисник „Тајмсов",

То је таква прилика, кад изузетно | кренуће се друге недеље у јулу месви плаћају своја места у позоришту, ] сецу на пут за Енглеску. Царица ће па чак и унравитељ, драматург, чла- | на царској јахти „Хохенцолерн" ићи на нови позор, одбора. ј острво Вајт а цар ће путовати на Сви, сви су платпли, само наш ра- ! оклопници „Цар." Обе ове лађе пра-

дикални ф.1лософ са својом госножом увукао се у ложу муФге — као, вели, док ме не истерају, ја ћу се чиаити невешт. Боже, боже, што неће какав позоришни слуга да се направи луд, или управо да буде онако исто образан, као и г. мипистар. Доуга лека ми не знамо за овај муфтаџилук. Па не рекните ви сад, да је муФте и сирће слатко. * Отпутовао. Јутрос је са својом нородицом отпуговао за Солун г. Коста Христић, новопостављчни консул у Солуну.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Г. Стевдн Дескашев оиерски певач, одлази на будимпештанску оперу, пошто је у Загребу укинута опера. Ж-злимо нашем вредном и даровитом сународнику да га и у суседној Мађарској ките венци славе, кад нисмо среће да га имамо и слушамо у нашој средини. Хрватски лисгови жалз што се, услед нарвдбе о укидашу оиере, загребачка опера морала прво растати с г. а г. Дескашев заузима место првог лиричног тенора.

ИЗ ВЕДА СВЕТА — Велика крађа. На трстанској царинарници ушло се у траг великој крађи. Крало се већ кроз неколико го-

тиће ратни пароброди.

КЊИЖЕВНОСТ Рига из Фере песвик и патриота грчки од Свет. Николајевића, У Београду у краљеиско-ерпској државној штампарији 1889 Цена 50 п. дин. Ово је јавно предаваље што га је г. Никодајевић држао на Великој школи у корист Фонда ва потпомагање сиротних великошколаца. Ово је предавање по реду осмо из првог кола.

СЛУЖВЕНИ ГЛАСНИК Псстављени: ва подинжињера у округу крајинском, Стеван Чолић, подинжењер архитектонског одељења министарства грађевине,- за потконтролара I кл .при жел, одељешу мин. грађевнна, Мих. А-Рашковић, потконтродор П кл. а да прима плагу из плате поденжењера; за подеижењера I кл. архитектонског одсека мин. грађевина, Лавар С. Жавковик свршени јјтехничар. — У мин. Финанције: за ванредиог секретара П кл. а да врши дужност књиговође код глав_ не државне благајнницз и прима плату отуда, Јеврем Ђуровић, контролор II кл у унрави зајмова.- за контролора V. кл у управи зајмова; Вучко Богдановик благајник V кл. у округу нодриноком; аа пиеара 1 кд. Мата Радосавл,евић, за бројача Ш кл. код главне државне благајпице, Срћко Јанковић , писар v. кл мин. фин .; ва окр. благајнвка у нач- окр. ћупријског, Михаило Антоновћ, благајннк у окр топличком; аа благајаика у

извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к шему. Њ. Светлост нримиће господу ннмеснике у свом кабинету. Г. Начелник се дубоко ноклони, изговорив ове речи. Долазитс ли лично од госнодара ? — унита Врбавац. Реч „гоеподара" чудно је звонилау устима ђенераловим. Он је обично није никад изговарао У обичном разговору, пред другима, звао га је „Кнез". У разговору с шим избегавао је у оиште да не сиомене ту титулу, и сгарао се да је замени са ,ви", „вае* и т. д. Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез" Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а оп је владалац, он је п књаз и . — На служби — одговора начедник учтиво. — Шта је господару?... После оштрих премрака с Растиславом, ђенерал као да је навлаш једнако нотезао реч „господар* — Мала главобоља коо што ми сам господар благонаклано изволе рећи. — Али госиодар није у кревету, није?... Ђенерал и по трсћи иут нонови реч госиодар, и то с нагласком. — Ој не — прахвати иачеднив.

примети

— Неби хтао да га узнемиравам Врбавац као за себе. Не говорећи ни речи, Растислав узе капу, поклони се ђенералу хладно и учтиво — и нође. На начелникв поклон одговори му тлхо — „збогом" и изађе. Ђенерал га иснрати дугим значајним иогледом, тако, да и начелнику наде у очи, да је између ове двојице било нешто. — Заиоведа ли што г. Намесник? — унита начелник услужно после кратка ћуташа. Има ли ко поуздаи |који би могао однети кнезу једно писмо ? — Ако је но вољи... могу ја о гићи ! — 0, молим — рече Ђенерал који беше почео писати.

већ

ГЛАВА XI. Стручно Мишл,ење Било је већ два часа по поноћи, а ђен. Врбавац је седео за својим писаћим столом. Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита ниги пише, већ седи мирно заваљен у столицу. Ноге испружио, прса истурио, руке ирекрстио на прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, иа тако седи и мисли. Тако је провео ваљда читаво по сата, не мичући се. За тим цротрља лице шакама и оиет

се наже над некакау хартију, што је стојала разврнута пред шим на столу. То је био обичан табак велике, четвртасте хартије за писма, а био је сав исаисан лепим, читким али ванредно ситним рукописом. Поједина места била су исподвлачена и то закрштена црвеним мастилЦм. Врбавац узе ионова читаги ноједина места из овога писма. Изгледало је као да их варочито проучава и цени. Ево, каква је била садржина тога актв, који је толико привукао нажшу ђенералову. „Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи. Имамо необоривих података и несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији народи који се сномишу у истораји. „Бивала су понекад времена и налазили се такви људи, да су проучавашу отрова посветили цео живот свој. Такви људи, нарочито ако су иначе били колико голико развијенији и писиену — ненрЈСтаннм базљашзм тлм једна м нредметом успевалм су по некад да открију и и нронађу у томе вел^ке тајне које су понајвише иосле односили са собом у гроб. (Наставиће ее)