Мале новине

нач. окр. иодринског Мман Ж. Загорац, бхаг. помоћник у окр, чачаноком; аа благ. у окр. тошшчком, Панта Манојловић, благ. помоћник иетог окр.; за благ. помоћника Миорад Ј. Дамљановић, практикант благ. окр. књажввачког; зм благ. помоћника окр. пожарквачког Светислав Стојадиновић, писар мин. фин ; за благ. помоћиика Михајдо Рувидић, предавач шабачке гимнавије: за благ. помоћника Јован С. Ранковић, практикант благ. окр. рудничког. — У у ЈЈавимонопола дувана: за ванредног помоћника окр. благајника Ш кл, а да врши дужност благајника у Фабрици мононола дувана и отуда плату прима, Фађејев Голуђовски, благајнички помоћник V кл. окр- шабачког. СМЕСИЦЕ Ео је управо иаук. Учен Француз и пееник Пелиеон (РеНвзоп) надне у немилоет код краља Ј1уја XIV., те га аатаоре у бастиљеку тавниду. Одузели му књиге, мастило, перо, и сужник се немаде о чему бавити. Морао се задовољвти друштвом некога Баска (Баскија. — покрајина у Пиринејским нлавинама) човека тупава и суморна, који неанађине ништа друго но да по ваздаз дува у гајде. Пе лисон се дови те нађе лека чами. Један паук плео је мрежу иа тамничкој одушци; он предузе да га принатоми. Док је Баск дувао у гајде, Пелисон, је метао пауку муве у крај мреже. Мало ио мало паук као да се припитоми звуцина од свирке и навикну се да излази из свога кута и трчи па илен што му се пружашс. Нелисон продужи да изазива паука увек истим звуцима, а п.чен је стављао све даље и даље. После неколико месеци веџбања паук је био већ толико припитомљен и дисциплинован да се на првн знак одмах јављао, па ишао чак у крај тавпице, а често долазио и на еамо колено Целисоново да прими своју муху. Једног дана управник баетиљске тавнвце дође Пелисону и уцита га с подругљивим и вређајућим осмехом о чему се сад бави? Ведра лица,Пелисоп му одговори да се довио и нашао себи забаву, па одчах даде знак, а њеков пригттомљени паук дође му на руку. Господин управник тек што угледа паука обори га на земљу и згази га ногом. „Ах, господане, узвикну Пелисов, да сте ми руку пребили лакше би ми било " 11сстунак је заиста био свиреи. Само човек без срца могао је беднога сужника лишити и ове последње жалосне забаве. Краљ дозна за то и истера управпика из службе. (Д' Оливе)

ТЕДЕГРАМИ Л МАЈШМ НОВППАМА" 29 Аирила Верлин. „Пошта" јавља , Државно министарстно саветовало се о проглашењу опсадпог стања у рудницима где је штрајк, није донет још никакав закључак. Данашња скун газда узеће то у обзир. Дортмунд. У Шлезвигу код Вракела био сукоб између војске и иланинаца. Тројица мртвих, више рањених. Парив Усенатским круговима тврди се, да је истражаа комисија коастатовала Факта, која компромитују Буланжера. Држи се да ће једногласно бити усвојена одлука о сгављању под суд. Посланици министри вратила се у Париз.

Париз. „А. Хавас:" Карно- је јуче нре нодне иримио срцског посланика Мариновића, који одлази из Париза. Краљ белгијеки позвао је сво силе у Брисел на коФеренцију за уништење трговине с робовима у Африци. Да се разрачунамо * Ова се рачуни отегоше, а ствар је сухопарна ! Морамо је маио зачинити. * Ох, ох! Шта је ово ? Ко ово кркља крај мене; крко је ово „двоножно без перја", што је овде испружило шију, избуљило очв, једњак му непрестано ради, мичући се то горе, то доле, а „ивдивидуа" кркља, кркља и гледа бесчислено и тупо око себе својим избуљеним, оловним очима, гледа и трепље! Ко је ово! Чек да вадимо; чек да му се приближимо. Но ти мало ва страну, читагељу, иало на страау, а цусти мене. Ко зна, ово можда и уједа. Видиш ли га како бедасто изгледа !... — Ахо! Па међер си то ти, мо) стари клевегниче! ти јуначе, што први изнесе глас о мојој проданости, што си највише развалио вилице. Па шта ти је, соколе мој? Шта си ми тако очи избуљио ?... Шга ? Засела ти попара, што ти је скувах у последњем броју? Шта? Била ти, велиш, врло сухопарна? Заселе ти оне цифре, оне хиљаде 15, 6, 5, и т. д. Али не бој ми се, клеветничка "дико наша! Имамо ли лека и за то, кад какав сухопаран залогај иопреко оде па те задави ! За тај случај ваља само неколико добрих песница за врат, па залогај одмах нскочи. И ми ћемо с тобом извршиги туоперацију. Истина, наши су ударци само морални, али буди задовољан и тиме! * Елем, видели смо, како сам и чијим сам новцем купио кућу. Сад да видамо како сам могао после још дограђивати, улепшавати, изводити теФериче, водоводе и водоскоке. Је ли о томе реч ? Е, ево; изволте, господо клеветница, код мене је и туна све чисто и јасно; благословени бројеви и овде ће показати моју лепу правду и вашу стидну клевету. Елем, хтео сам да цонрављам и дозиђујем. Предузимач г. Д. Шиђански направио ми је предрачун да ће све оправке и доправке коштати око 12.000 динара. Рад је иочет тако у иочетку аирила 1887 год. Погодба је била да илаћам иостуино, према урађеном послу. На кући је рађено скоро преко целога лета 1887 год. Но кад се посао једном разврзао и цочео, видело се да ће коштати много више но што је предвиђено у иредрачуну. За време само^а рада ја сам додавао доста што шта. Кад је кућа, цред Митров дан 1887. год., била готова, на њу је било потрошено, цоред предвиђених у предрачуну 12.000 динара још и 7000 дин. нових, непредвиђених. Свега, дакле, на преправку и дограђивање куће ја сам потрошио око 19.01)0 дин. 19.000 динара одку ;а голике паре?! Твоје помодрело лице почиње мало да се повраћа. Обасјаза те зрачак наде, задављени клеветниче мој. Је ли? Ал јадна ти нада твоја! Откуда ми ! Хајд устај, клеветничка величино наша; устај брже!—- дане почне нога радити. Хајд да видиш откуда ми иаре. Дај руку овамо,... Но

не, нећу твоју руку. Онаје... 0.. о.. о! како је јадна она ! На дакле за руку, но ћемо те узети машицама за уво, и погнати напред. Брже, брже, шта оклеваш ? Брже уз басамаке. Познајеш ли ову зграду? Задруга? Је ли? Хоћемо ли да пустимо уво за који тренутак? Дед сад књиге на среду... Но ти дрхтиш, несретниче. Истине се бојиш, кукавче.... Па и оставимо га драги читатељу. Оставимо ове бесавесне брбљове, који годинама нонављају своје ниске клевете, а не хтедоше се никад потрудити ни до варошког суда и Задруге, да виде имали бар сенке од онога што опи тврде. Оставимо их, па дајте да загледамо сами у Задругине књиге. Еао мојих зајмова. 1887. год. 6. априла 3600 динара. Потпасници г. Св. Гавриловић (стари газда куће) и г. Мита Ценић с госаођом. Иста година 10. август 2400 динара. Потпсници г. М. Моствћ, и г. Д. IIIиђанеки (предузимач). Иста година, 18, август 3000 дин. нотнисници г. г. Мита Ракић, Раша Милошевић и Д. Шиђански. Дакле од априла до августа 1887 год. ја сам узео само из задруге 9000 дин. У априлу је почето, а у августу већ се примицало крају дограђавање моје куће. Међу потписницима су предузнмач и бивши газда. За што је узето ових 9000 дин., и на што су потрошене, само се каже. Али од 9 до 19 хиљада има још поћи. Откуда ми осталих 10 хиљада ? Да би се видело откуда ми остали новац, сад оиет морамо у варошки суд.... Узмите опет 19, интабулацијону књигу. Загледајте на стр. 294. ЋМ 228. под датумом 1. аирил 1888 год. Шта ту пише? Да се г. М. 0. Марковић и Домц. интабулисао на кућу још с 13.000 динара. Тај је дуг посгао овако. Док је кућа зидана, она је поступно и плаћана- Према свршеном послу, ја сам иредузимачу увек одмах плаћао, да би могао усиешно радити даље, јер и он је био сиромах човек, а и по годба је била така. За измирење тих нлаћања ја сам употребио оних 9000 дин. из Задруге, а што је још преко тога требало, узимао сам на менице од г. М. 0. Марковића и Комианије. Менице су биле све ситне, од ио 500 динара. Погодба је била : кад кућа буде готова, да се све те менице скупе и преобрате у једеу облигацају, која би се интабулисала на кућу. Тако је и учињено. Тако је иостала ова облигација од 13 000 дин. Али 9000 дин. из Задруге, и 13.000 од г. М. 0. Марковића нису цотрошени само на дограђивање куће. Ја сам у то доба издавао „Радикал." На листу сам имао близу 6000 дин. дефицитз . Тај једеФицит подмирен овим зајмовима од Задруге и г. М. 0. Мараовића *) С тога ми није стигло да

*) Моји клеветаици причади еу о „Радикалу", као посигурно да га издржава краљ Мидан. Међу тим ево како сам ја јадан петљао и крнио лику на опуту; узимао на кућу да подмирим дефицит на дисту. И тих 600 дук., то је била моја нооледња жртва радикаливму, јер да ја тада ниеам писао „главу дајем", ко вна да ли не би радикали још продужавали савев, тада би ствар ишла доста другојачије и горе. Што се тиче клевеге да је краљ Милан номагао „Радикал" — ево ја ее зајемчавам да сао себе , еа евима бројевима „Радикала" саалим на сред Вмике аијаце , ако се докаже, да је Двор „Р." дао и једне пребијене паре.

нзмирим иотиуно предузимача, но јв 2 априла 1888 год. и он ставио прибелешку на кућу за своје примање од 2500 динара. Ето дакле откуда сам и како сам дошао до пара да преправљам и дозиђујем кућу. И тако, принрају прошле 1888 год. на мојој кући постојали су ови интабулисани терети. 1. Е. Еренрајха.,..**) 15.000 2. Христине 6.000 3. Марка 0. Марковића 5.000 4. „ 13.000 5. Д. Шиђанског предузимача (прибелешка) 2.500 Укупно терета дин. . 41.500 Сем тога имао сам у то доба још ове дугове код јавних завода: 1. Код беогр. Задруге менице 2.400 2. „ смедер. „ „ 900 3. „ кредитне банке 1.500 Свега . . 4.800 Дакле имао сам једну кућу у вредаости од прилике 4000 дуката или 48.000 динара. Имао сам дуга : 1) на кући интабулисано 41 500 дин, 2) По меницама . . - 4-800 „ Укуино дуга 46 300 дин. (Приватне дугове, ситније и крупније, и не помињем, а има и њих до 4—5000 дин.) Ето, какво је било моје „богатство." Г. М. 0. Марковић, који је сам имао на кући 33'000 дин. иатабулисаних, заајући ово моје стање, и видећи да не могу ни интерес уредно да плаћам, а камо ли отплате — заузме се да ми нађе купца за кућу — да једаред то раскантам. Намера нас намери на г. Миту Кумануди (кирајџнја у мојој кући). Ја дам кућу госп. М. 0. Марковићу, за 46 900 дин. Он је да г. М. Кумануди за 45 000, а уз доилату узме од њега плац на Теразијама. ' Та је погодба свршена о прошлом Божићу. Ио ново] години г, М. 0. Марковић зађе те поплаћа свима цовериоцима мојим , што је коме било о&игурано на кући и скипе све интабудапиј е, на ја часту кућу иренесем аа госп. лумануди. Свак усме своје — а и ја добијем моје. Г. Еренрајх добио је још раније својих 15000 динара; г-ђа Христина својих 6000 дин. с интересом, г. М. 0. Марковић узео је кућу, дао је јг. Куманиди и добио плац наТеразијама. Г. Кумануди добио је кућу а ја? Ја сам добио моје старе облигације и менице, поцепао их онде пред свима и одахнуо — узвикнув, хвала богу, господо, счд вам ништа више не дугујем. Добио сам још неколико стотина динара што је претекло од поверитеља, али за то остао ми је у Задруза дуг од 1600 динара и у Кредитној Банци од 1000 динара и у Смедереву још 500 дин. што ћу морати да одужујем од моје личне зараде. Кад сам купио кућу имао сам бар 7 динара у џеиу, кад сам је продо — није ми осгало ни тих 7 дин., но још остао дуг. Јесте ли задовољни господо? Видосте ла одкуда ми је била, како је дошла и како је отишла та „моја" јадна и вајна кућа? Но о томе сутра. П. Тодоровић.

**) Овај дуг нрешао је јопг раније на г. М. О, Марковића, али је интабулација још бала на г. Еренрајхово име. И тако г. М. О. Марковић имао је на кући свега интабудисано 33.000 динара.