Мале новине

КАЛЕНДАР Уторник Православни: 2. Пророк Јеремија Католички: 13. Сервације. Сунце ивда8и 2 маја у 4 с. 9 м. Сунде задази у 7. с. 16. м. Мвне месеца: Пун месец 4. маја Дан је с почетка 157г сати, а ноћ 8 1 !, с. ади до краја овог месеца дан одужа још за 15 м., а ноћ ва тодико окраћа

К У Р с Дукат 5.64 Наџолеон 9.44 Сриски лутрпјски 3°/ 0 лозови 37*75

И8 ОПСЕРВАТОГИЈЕ Београд 1. маја 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак ваздушни (на 0°]

751,03 м. м.

750,87 мм.

Температура ваздуха (С»)

16°,б

25°,8

Влажност вавдуха (релативна)

71

41

Ветар Гправаци јачина) југо-западни слаб

тишина

Максимадна температура 26°,6. Минимадна температура 13°,3. Време: Депо

СТЕЦИШТА Отворена над имовином: Живана Штулића и жене му Стане из ваљевских Диваца до 19 маја

ЛИЦИТАЦИЈЕ 15 и 16 маја у начедству нишком за грађеае нове тедеграФске зграде у Нишу, која мора у свему бити готова и предата држави најдаље до 25 октомбра о. г. Предрачун 79.065 38 дин. а кауција И'900 дин. — 15 маја у канцеларији моравске дивизиске области у Нишу за оправку топовске шупе у Нишу код нове касарне. Предрачун 2676.93 а киуција 15 од сто

:ЕЗ:Е:О:ЕЗ::И:зк1

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Вучење дуванских лозова. Јуче су извучеие серије за исплату: 273, 1039, 2651, 4151, 4163, 5304, 6698, 6776, 7836, 8900, и 9880. поготци предвиђени: Серија 6105 607 . . . 200.000 дин. „ 2322 29 ... 5.000 „ „ 8211 37 ... 2.000 „ * Изабран. Академски савет изабрао је за проФесора римског права на В. Школи г. Живка Милосављевића. Указ. Јуче су потииса га три указа за иореске надзорнике. Десеторица су пензионовани, 20 испремештан и 6—7 отпуштени.

Нова управа. — Прошле недеље једва је»ном држа се годишњн збор члавова београдске читаонице, на ко]ем је изабрана нова управа и поднесен извештај од стране управе. 0 раду прошле, претпрошле и т. д. до ночетка, као и о јадном стању читаоничком, не ћемо говорити 0 тоне ћемо проговори ги донције и онширније. Сад ћемо јавити само о новој унрави, која је изабрана. — За аредседника београдске читаонице решепо је, да се умоли г. Јеврем ГрујиК, посланик у Лондону и Паризу, да с примм. За и отареседника изабран је г. Јосиф Пеци&, начелник министарства у пензији ; за чланове управе г. г. Јаков ПавловиК иротојереј, Новица Лазареви& прота, Јован Р. Калаби% трговац, Триша ЂорђевиИ воскар, др. Самуило Поас, др. Војислав Баки^- за секретара г. Никола Д. ВожиК , протођакон; за благајника г. Миж. ЈовановиК еудија ; за библиотекара г. Арса Њ. Илик правнвк; за економа г Мих. НоваковиЛ, учитељ у пензији. * Крал. Милан отишао је из Дамаска за Бајрут, где ће стићи идуће су&в-га-" *

Чесн н Косовска прослава. Чешки лисгови јављају да све чешке јавне корпорације хоће да пошљу ванце у СрСију те да се окити споменнк што ће се подићи Косовеким јунацима. * Ослобођен. Управа вароши Београда оптужила је суду уредника „М. Н." г. Медецијана као писца чланка „Кч

је поштен" у 107 броју и тражила је да се писац за напету увреду Њ. В. бившем краљу Милану кчзни по § 91 иод б. крив. закона. Према овакој тужби полициске власти, суд је још 27 пр. х(. решио, да нема места да се иисац стави ао суд, већ га као слободног пустио и решење му саоцпггио Разлози на основу којих је суд донео овако своје решење, јесу: што је нашао да у кривичном праву нема аналогије и што у § 91. тач. б. изрично стоји да ће се по том законском пропису казнити само она) који увреди владајућег краља, престолонаследника или крад,ицу. Диље се у судскии разлозима вели, да се суд није упуштао у питање да ли у оптуженом чланку има увреде или не, јер је нашао да полициска власт није надлежна да тужи, већ би то ираво имао бивши краљ Мчлан. А како његове тужбе нема, суд није ни могао узимати у претрес питањо о осуди или не осудп. Најзад, имамо напоменути да. ову ствар нису судиди иста г. г. судвје, која су судила и питање о узапћењу 110 бр. нашсг листа. 0 узанћељу решавала су г. г. Илија Мојсиловић преседник - и Анта Боди и Марко Ђорђевић, судије. А о оптужби чланка „Ко је погатен" решавала су г. г. чланови: Паја Јанковић као преседник и Анта Боди и Таса Радовановић судије. Дакле за мишљење да бивши краљ Милан није неприкосновен и да се има сматрати као и сваки други грађанин, гласао је скоро цео суд. Ми ћемо цело ово решење судско саопштити нашим читаоцима у свој опширности својој, само чекамо да и Касацнја да о томе своју реч, пошто ће се оптужна нолициска власт по свој прилици жалити. * Иогреб. Јуче пре подне погребен је Срета Величковић, онд. трговац, уз многобројно учегаће својих пријатеља и познаника. *

Нолагање рачупа. У недељу 30. о. м. био је у Кумодрлжу збор, на коме су послааици за срез врачареки на Великој Народној Скунштини полагали својим бирачима рачун о своме раду. У име свију иосланика нолагао је рачун г. посланик Никола П. Николић, адвокат из Београда, који је напоменуо да су они у нитању промене Устава гласали против ноднесеног нацрга Устава. Као разлог за

такво њино држање навео је да промена Устава није извргаена редовним већ ванредпим путем, ногато по Уставу било је већ иотребна два решења обичних скупштина за сазив В. Н. Скупштине ради промене Уставз. Уставна промена није извршена овим редовннм путем већ другим, нередовним. Даље је навео да уставно питање овом променом није свргаено, већ да оно сад текностоји, да је тек сад отворено, и они ће сав свој рад, сву евоју снагу уложити за правилно решење тога питања. После тога се образовао радикални пододбор за ерез врачарски, коме јс за нреседника изабран г. СпаеојеРадосављевић , економ из Б. Потока, б. посланик на В. Н. Скунгати и. * Централна пошта ночела се од јуче смештатати у Коларчеву зграду, где је пре било аустријиско иделанстао. Због тогсмештања пошта није могла својим нретплатницима екснедовати јучерашњи број нашсга листа. * Збор. Главни одбор напредне странке јавља, да ће се збор напредне странке држати 14. о. м. у Београду, Члаиови, који би ради били доћи на збор, треба да узму од главног одбора улазнице. * Инсло. Бивши митроиолит Михаило нисао је својим пријател>има писмо, у коме им је изјавио жељу да му не спремају никакав дочек, погато би то могло дати политички нар?ктер његовом доласку у Србију, а он је радда остане ван сваке сграначке борбе. « Неистинита је вест неких страних листова да је наша влада нозв! ла из иностранства неке више особе. Влада у опште неће никоме слати никакве нарочите позивнице. * Сноразумели се. Како чујемо, влада и одбор за косовску прославу најзад су се споразумели, како да се изврши та прослава. * Остаје. Из владиних кругова побијају вест. да ће г. министар просвете дати оставку. Белешку о оставци ми смо забележили само као глас, који се по вароши проноси.

нагласком, с таким убеђењем, с таком вером у истинитост онога што се говори, најпосле с таком силином , јер те речи излетеше Курду из уста као одапета стрела, а из његових груди духну читана бура, тако да везир чисто осети, како му преко дица прође топла струја ваздуха, истиснута из снажних груди говорникових. Овај једав једини поступак мезулџијин разби у везиру скоро сваку сумњу. Ипак, кад је мезулџија рекао да је Курд , везир погледа на Реџеп-агу — и даде му знак оком, који је овај одмах разума. Реџеп-ага брзо изађе, а везир се обрте мезулџији : — Дур! дур, дур бакалум ! (Стој, стој, поаако, видићемо, рече везир. Везир већ није више мешао подругљивост у свој говор ; на против, у његовим последњим речима огледала се пуна озбиљност , па чак и срдачност. — Курдистан је најлепгаи алем у круни пресветла падишаха — додаде везир, као да се трудио да заглади неспретност сврху првих речи. Везир упита мезулџију, кад је из Цариграда. — Овај каза. Везир затражи писмо с Порте иМезулџија домаши торбу, ншслони је на пусат, откључа

катанац и разаеза ремење, па извади велико, запечаћено нисмо и пружи га везиру. Мезулџија извади јога пуну гааку других писама и узе их загледати. Отварајући своје писмо, везир га упита: каква су му то друга гшсма. Мезулџија одговори да су то приватна писма на поједине београдске Турке, од њиних пријатеља и родбине- Молили га, да понесе и он је примио. Везир узе неколико од тих писама и стаде их загледати. Разна хартнја, разно маетило разни рукописи, разни печати. „Да се све то подеси и ФалзиФкцира — није могуће" — прође, везиру кроз главу. Он узе разгледати адресе на тим писмима. Све су то били угледни и нознати Турци бсоградски, на које ииема гласе. Било је и неких ОФицнра из гарнизона. „То је најбоље уверавање" — присети се везир у себи; треба само позвати те људе , да виде, ко им то пише, и је ли то доиста рукоиис њиних пријатеља и рођака. Везир удари длан о длан. У одају утрча Црнац. Разгледајући писма, везир рече: „Викни ми одмах бина-емина Кара-Фазлиагу. Али одмах!" У тај мах у собу уђе те*тердар Реџеп ага

и с њим један јузбагаа. *) Он је био Курд пореклом , а Реџеп га доведе но жељи везировој да говори с мезулџијом и да га мало иропита, да видк, да ли је доиста Курд. — Ах, ево једнога од твојих зеал>ака рече везир мезулџији. Овај се окрете, и кад виде јузбагау за собом, човека, кога одмах по изгледу познаде да је Курд, он га ослови: „Јесмо ли једна кост?„ Међу њима се отвори разговор. Јузбаша га је питао одакле је, где му је завичај у Курдистану, кад је из домовинс, којим је путем догаао из Цариградз? и т. д. Мезулџија је на све давао тачне, јасне одговоре, тако да ни најмањ е сумње није могло остати, да је он доиста оно, за што се издаје. Дође и бина емин, стар човек, с дугом седом брадом. Кад му везир показа писмо, старац га нрими уздрхтаном руком, брзо извуче наочаре и принесе писмо носу. Руке му почеше дрктати, наочари се 8амаглише; старац уее љубити писмо : „Од сина, од мога сина, од јединца мога, светли везире" — рече старац узбуђено. (Наставнће се)

*) Стотинаш, капетан у војсци, ваповедник над 100 војпика.