Мале новине

ДОБРОЧИНСТВО Бива у свету, па ето се и код нас дешава, да има сваки дан врло много несрећа; бина случајева да човек остане и без хлеба, и без крова и без одела и без обуће. Алн док човек не сазна за таке нссреће, и не нада му на ум да их има и да их мсже бити. А такви случајеви нпсу ретки. Кад сазнамо о њкма, тек онда се запрепашћени и ужаснути сетимо да није свуда као што је код нас и око нас; да није цео свет сит; да има људи који и од глади умиру, Страховит! ужасан Факат — али он ностој и. И кад се за такав Факат сазна, хришћанска је дужност људн, а још виПЈе образованнх и нмућних људи да својим милосрђем нритеку у номоћ ва слаки таки ноједини случај, кад је по несрећи модерно друштво такво да оно и не М '>же и неће да пружи помоћи свима који је требају; да створи услове у којима се не би иојавхивали таквн страховнн случајсви. И ми смо пре неки дан изнели један такав случај са сиротном ученицом, којој је мати болесна, отац стар и немоћан, а зараде тако м»ле а и пема их, те је она, ни крива нн дужна, осуђева на гла.к. И нашло се милосрдних људи који су својом дарежљивошћу похитали да номогну овој малој невиној патници, у чије гме ми најсрдачније благодаримо како онима који су већ дали прилоге, тако и онима који ће дати. Износећн имена тих милосрдних људи, држимо да не би било згорега да се промислк о начипу, како би се помоћ девојчице могла подесити тако, да -она не дође више у такве ненрилике да гл^дује, и да се нађе најбољи начин да се дете однегујс, образује и васчита за корисног члана друштва. Рецимо да се детс да у какав панси"он те да ту нма бољег и непосреднијег надзора над њеним васпитањем. Ми оно изнесмо као предлог, а г. г. ирмложници могли би нам јавити шта мисле о томе. Сем већ примљених 92 - 50 динара, уредништво је с благодарношћу нримило још и ове ирилоге: г. г. Д. Кумануди, секр. мин. спољних послова 10 дин.; Давид Були и Сара Азријел но 4 динара; по 2 динара: Леон Којен и Вујпцч Алексић. — Свега 114 50 динара.

ИЗ БЕЛА СВЕТД — Атептат на цара Александра. Из Петрограда јављају некнм бечким листовима да је претпрошлог нетка иуцао у Гапини на цара из револвсра, али је атентат промашио. С друге стране опет побијају ту вест. Али је Факт да су опет ухаишени многи официри. — Убиство 0 Лондопу. Од како је Џек, „секач трбуха", престао да се јавља са својим жртвама, мислило се да је настао и крај оном загонетним убвствима у ЈХондону. Али како сад отуда јављају, у последше време се опет почела јављати загонегна убиства. Пре неки дан нашли су на улици, на разним местнма, четворо деце увијена у које какве крпетине и хартије. Не зна се ни чнја су деца, ни «о их је убио ни зашто их је убио — Изложба покућанства. 28. пр. мес. отворена је у Вечу осма индустриска изложба покућанства, а отворио је председник Едмонд Зичи дужим говором , у коме је између осталога рекао ; Отварајући ову изложбу, дозволите ми, да најпре захвалнм онима , који су имали срца. да у овој епоси општена песимизма, где се многи « резигнацијом нредају својој судбини, марљивошћу и ноштеним радом <остваре ово љредузеће.... Ви сте на

чслу толиких радника, који вас слушају, с тога их увек опомишите да се неповеду за несребном струЈом мр, жње на остале народпости и вере, која као канва мора 1грич-иску]е нашу монархију. — Земљотре у Босни. Из Илевља тслеграФишу, да се тамо 26. ир. м. ноћу око 3 сахата и 43 минута осетио јнк таласаст потрес, којн трајао трн минута. ПргЕвац потреса био је западно источни. КВЕ.ИЖЕВНОСТ Погдед у овом 8 броју доноси иаставке започетих романа и прнча. Од нових ствари заслужује пажн.у чмнак г. Гарашанина „У законитој одбрани", писмо писано бившем краљу Милану поводои развода брака с бнвшом краљицом НатаЈијом. Даље од нових стпари има : „Једноме мдадићу", од Раула Ферарије прев Дан.; „Туђа жена" од Достојевског; „Доколице: ,Кроз свет у накрст" од Гар. и раздичности.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК — Лостављени: Максим ПавЈовиК, архимандрит нанастир Ж,иче, за потпреседника апедаторијске консисторије/ Драгутин Стаменковић, начелник окружни у пенвмјн, за правозаступпика у округу крагујевачком. — Пензионован је Драгомир Рајовић, из ванредни посланик и пуномоКии министар друге клаее на расположењу, по молби својој Одобрено је: општини велико врбннчкој, у срезу и округу кругаевачком, прирез од 1920-40 дин. за подмиреше расхода, по буџету своме ва 1888/9 рачунску годину; општини р»бровској, у сразЈ' млавском, окр. пожаревачком, прирез од 2964 38 динара за подмиреље раехода по буџету зе 1(588/9,одо''рен ји прирез од 192-60 динара, што га је онштина грабовачка у срезу подгорском, округу ваљевском, покупила уз оба полгођа 1887/8 те подмирила расходе по буџету с.вом за исту годину. — 24 пр. м. умро је Јован Босић, преседник суда округа пиротског ■—^ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 1. Маја Бургас Јуче стигли овде кнез и министри срдачно дочекани. Данас отпочели железеички радови. Гелзенкирхен. Скуп рударских радника у Есену решио да данас у 'сва 42 окна есееска обустави рад. До сад није поремећен мир. („Ј.. Хавасове" Беч. Према вестими из Петрограда, цар и царица у иратњи шеснајест бродова ићи ће у Копенхаг око половине августа. У Килу ће се задржати дан и по да посете немачког цара Вилхелма. Берлин. Мере против Швајцарске, предузете на граници према Швајцарској , односе се само на кантон Аргау. Министар ХерФурт вратио се из ВестФалије где се на месту уверио о напретку нереда. Бургас. Министри чиновници грађански и војнн , архијепископ с вишим свештенством, школе разних вероисповеди врло срдачно јуче дочекали кнеза. Кмет га поздравио добродошлицом.

Да се разрачунамо * Ово неколико последњих речи не управљам на клеветнике, но на оне поштене људе и поштене Србе, који знају шта је част и поштењ«, и који су ми указаии ту ночаст да се заинтересују мојом незнатном личношћу и да прате ову жалосну полемику. * Родио сам се у кући где се цени част и поштење — нешто сам наследио од родитеља, а нешто стекао учење« и васпитањем. Тако сам постао човек, коме су образ и част увек били пречи од свега. Никад ништа нисам имао на продају, а најмање образ свој. Све што сам радио, радио сам увек из уверења да радим добро и ноштено. Мозкда сам грешио — али непоштеп нисаи бно пикад, и ма да сам бивао у приликама где сам могао златом подмерати сваку речицу, коју на пвшем, сваки ноступак, који учиним, никад се никоме нисам продавао. Родио сам се у кући, где се дели и даје сиротињи Такав сјцм и сам био увек. Читаво једно велико имање изделио сам ст»отињи и потрошио на странку и начело. Не само, дакле, што се нисау грабио за туђе паре, но сам своје рођене оберучке делио. Такав саи био и такав сам остао. И данас, кад крваво зарађујем залогај хлеба —■ носледњи динар вољно делим с невољнима. Радећи тако, ја сам данас пуки сиротан. Немам нигдс ништа (јер и оно мало што имам —- имам још можда два пут толико дугова). Упућен сам да у зноју лица свог зарађујем хлаб свој. Уз то сам болан и немоћан. Патим од бсљке којој нико не зна лека ни помоћи. Вечито с боловима, нрииуђен сам да животарим лекаријама и да ово мало снаге подржавам морФијумом. (Ниски непријатељи моји нису се моуздржати дачакимоју болест не употребе као нападно средство против мене. „Одјекови" јунаци молују ме како умачем перо у морФијум!) Тако болестан, ја често морам да ироводим но читаве ноћи за нисаћим столом. Факт је, да ми је моја зла судба, кад ми је већ досудила овако мучан живот, уједно дала в ванредну жила« вост, да све то цоднесем и издржим. да данас нема умора, нема напора и .штрап^ца", којеја не могу издржати нема ударца које не могу примити и одбити; кадар сам да се борим с обадве руке, да ударам и лево и десно и ко год ме удари мучки у леђа — вратићу му ударац јавно у лице. А у сваком послу и раду своме руководи ме самоједна мисао: да по мо гућству будем од вајде добру и поштењу и да никад не учиним ништа чега би се стидео. Бити поштен човек, није лако. А кад сам већ иоднео тај терет и очувао моралну чистоту своју, не дам никоме да ми је на*ажњен пљује и прља. Немам нигде ништа до ово гола поштена и чиста имена — за то ћу, не да се борим, но и да гинем за њега. Радикали никад неће моћи да до кажу да су имали права да буду овако свирепи снрам мене. Имам књигу, у коју уписујем све важније поступке моје. Сад да засвира труба на страшни суд, ја бих метуо под мишку тај дневник свој (као што је Русо рекао о својим исиовестима) и са светлим и ведрим челом изашао бих пред суд свемогућна и свезнајућа творца. Ето такав је П. Тодоровнћ.

СМЕСИЦЕ Модерна отмица. Ових дана у суду у Еастбурну расправљан је особити случај отмице, какав се није тако скоро догодио. Овај нут обистинило се оно неирестано тужакање наших старих људи о „прошлим златним временима" м „садашњсм наопачком добу," јер ту није, као у оно срећно и лепо старо доба, муж жену, већ о, несреће! — жена мужа отела. Драга је била лепушкаста кћи имућна трговца Смита у Еастбурну која је баш ступила у 17 годину. Добра мајчица недавно је послалала своју ћерку у варош да покупује неке ствари. Место у дућан наша јунакиња оде до черге једно циганске чете, из које јој је неко младо цнгапче било јвк > освојило срце, те мј , ни тамо ни амо, предложи да побегне с њом. Млади цицанин, Дигтон, било је међу тим човек строгих моралних начела па у први мах не хтеде ништа чути о томе и за самог Цнганина и сувише романтичном предлогу. Али не могући да одоли њезиним слатким речима и заводљувом наговарању, за тили часак скупи све своје имаће, узме једну чергицу н« у глухој, црној ноћи нобегне са својом драгом у далеки свет Прве ноћи не нослужи их срећа, не нађоше згодна места да разапну чергу, већ су прву ноћ морали провестн — на ледини. За тим су путовали даље на тек у Алменду код Болумстида допаде поциганчепа лспотица у руке нолицији. Али као што увек бива у таким случајевнма, младенци нису хтели ни чути о томе да се растану или да сс врате, али шта ће се, отмичарка није још била нунолетна С тога доведу младог модерног Отела пред суд у Еастбурну, где га нрогласе као невина, јер је доказао Ја је та модерна Дездемона нобегла с њим а не он с њом. а није знао ни колико јој је г .дина. После суђења десио се пред судом врло немио призор. Разјарени отац вукао је силом своје романтично чедо кући а она се отимала свом силом молећи људе да јој номогну, да се новрати своме милом Отелу , кога још непрестано љуби из дна душе. Али јој не поможејадиковање, већ се мораде вратити очевој кући. — Несрећнн браковн. Једна госиођа гјиш ово: „Многе же.не данас заборављају, да су оне у кући све. Рђаво расположење жене преноси се као отровва материја на целу кућу. Весело, задовољно лице домаћице пипи и мужа јој ведрим, двцу добром и веселом, послугу добром и радном. Узроци, зашто бракови нису срећни или су чак и несрећни много су даље но што су они у ствари. Раздика у образовању, укусу, темпераменту, може да поквари срећу брака, али је не мора уништити. Истина, образовап муж неће моћи са својом мање обавештеном и простом женом говорити о ономе што њега интересује; али ипак зато у њеној близини он неће ни мало мање осећати њену доброту, њено расиоложење њену љубазност. Поред већ нознатих несрећних бракова има један који је несрећан са ситних домаћих незгода, што свет не видн. Ова незгода, која потичемахом из нетрпљивости ситних слабости и погрешака и непријатности свакодневног живота, — ова домаћа незгода потнче махом од нервозпости жена и кад се хоће може се уклонити. Разуме се, морају се уклонити и узроци, зла „нервозност". Телесни узроци,ако их има, иотичу од нецелисходна начина живота и могу се лако отклонити. У главноме, „нервозност" је више душевна но телесна слабост и код добре воље може се помоћи. Нека се само свакој нервозној жени и ма како