Мале новине

В^ОЈ 141

ПОНЕДЕЉАК 8 ЈИАЈА 1889.

ГОДИНА П.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годану 12 динара На по године 6 динара На 3 меееца 3 динара

ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 месеца 9 динара 1Е РЕТ1Т Ј01ЈННА1

МбЛЕНОВИНЕ дневни лист за свакога

ГЈГЈГЈГЈГЈГЖЖЖЈГЛ

ГЖЈГЖ ЖЖЈГл

' ЖЖЖЖЖЈ&ГЖЖЖЖ ј ГЖЖЖЖЖЖЖЖМ<?ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ л

ГЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ

претшгата , ПИСМА И рукописи ШАЉу СЕ ВлАснику „ Мајшх Новина" Т опличен венац бр. 17., на гораем опрату. Може се претпдатити и код свију пошта у Србијк. — -*♦ •*■ ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од речи 10 пр. д., а на четвр то од петит рсда 10 нр. дин. Ш1 штте

СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ Д0ДАТАК

За свако оглашење плаћа се држ. гако 20 н/и •.

«ЕЋИ ОМАС^ П0 П0Г0ДБИ

Уредништво се од 1. маја преселило у ку-ћу на Топличином венцу бр. 17., на горњем спрату.

колика је вода 6. Маја 6 61 7. Маја 6.54

пролаз иепод ћупријв 7-39 7.46

Оркестар дунавске пуковске музике приређује у понедељак 8. Маја ове године у башти „ХОТЕЛ ИМПЕРИЈАЛА" први КОНЦЕРАТ под управом свога вапелника г. ДР. ЧИЖЕКА Улазна цена је иола динара од особе. 3—3 ПОЧЕТАК ТАЧНО У 8 ЧАСОВА У ВЕЧЕ 256 На случај рђавог времена, концерат ће се одложити за други који дан, а за кад, објавиће се плакатима. Гостиовичар се поетарао за добра јела и пића.

из опсерватојриЈЕ Београд 7. маја 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак ва8душни (на 0°]

749,99 м. м.

748,90 мм.

Теми-рат)ра ваздуха (С°)

12°,4

18°,7

Влажиоет вавдуха (релативна)

64

57

Ветар <праваци јачина) источно-југопеточни доста јак

источнојуго- источ. умерен

КАЛЕНДАР Понедељак Нравославни: 8 Ап. и еванђ. Јован богос. Католички: 20. Бернард Сунце ивлави 9 маја у 4 с. — м. Сунце валаии у 7. с. 25. м. Мене месеца: Нун месец 4. маја. Дан је с почетка 1574 сати, а ноћ 8 1 !, е. ^али до краја овог месеца дан одужа још ва 15 м., а ноћ ва толико окраћа

К У Р с Дукат 5.64 Нанолеон 9.44 Српскн лутријски 3°/ 0 лозови 38'25

СТАЊЕ ВОДЕ За поеледња 24 сата од 6 7 о. мес. вода је опала је за 7 сантимет.

Максимална температура 19°,5 Минимална температура 10°,2. Време: Лепо Рвд ценеура по новчаним зиводима: .и. ивилегована народна банка, понедељака ■> пегик. -* —» 1 Беогр. кредитни вавод уторак и петак. Задруга за међусобно помагање и штедњу понедељак и четвртак Српска кредитна банка понедељак, среда петак и еубота.

Ред примања по министаретву Министар унутр. дела: сваки дан пре подне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр дкла : четврком од 11—1 ч. пре подне. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч. сем недеље и правника.

Мин. правде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мпн. грађевине; еваки дан од 11 — 12 ч. пре подне. Мин. проев. и цркв. деда петком од 11 до 1.2 часа пре подне. Мпн. привреде, понедеоииком, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне М«нистар Финанције уторником и нетком од 10 — 12 пре подне. - ФИЈАКЕРСКЕ ТАКСЕ По варош и дању : за четврт сата 1 динар, за пола еата 1 и по динар, за три четврти сата 2, за цео сат 2 и по динара. НоБу двогуба цена. До станица железничке и паробродске, и обратно, ва четирт сата 1 динар, За сваки четврт еата више по пола динара. У Топчидер и натраг 6 динара задржаваући се 2 сата од поласка до повратка. За сваки четврт сата више по пола динара. За свадбе 10 дин. за 4 сата. НоЂу до железнич. и паробродске станице и обратно ва сваки сат по 3 динара. НоЂу у Топчидер и винограде 4 динара на сат. Ноћ се рачуна од 1,Маја до 1. Октобра од 8 сати у вече до 4 сата у јутру, а од 1 о ,дл 1 Мој о птг 7 пати. .V ВПЧв 7ГА _6 сати у јутру.; Цена је за возидбу иста, макар се и више ЉИХ В08ИЛО. За већи и мањи пртљаг по пола динара од комада.

ТАКСА ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ НОСАЧЕ Од излаза до отправништва пртљага за пртљаг или за ручне ствари до чекаонице и желевничких кола , или саио из чекаонице до желез. кола 5 пара дин. од комада.

П0ДЛИС71К

ВЕОГРДДСКЕ ТЛЈНЕ ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОВА ВОРВЕ И РАТОВАЊА ЗА СРПСКО ОСЛОВОЂЕЊВ (у 10 КЊИГА с пгологом) (Писац задржава сва арава) (25)

(НАОТАВАК) С тога ти и пишем све ово да ти свратим пажњу на све околности, које ти ваља имати на уму,како ни у чему не би учивио погрешан корак. Писму сам дао пун службени облик да ти поузданије дође, а носа ти га и нарочити поуздан човек. За сад сврати највећу нажњу на прво дело које ти је на извршењу. Мислим на погубљење похватаннх хајдуха о којима се већ 2 месеца води дипломатска преписка између Порте и аустриског посланства, које тврди да међу осуђеницима има и аустриских поданика. Ту сад ваља бити веома опрезан. Ти си *обио моју ранију наредбу издату по изречној

заповести светлога иадише. Ти ћеш је извршити — само пази да се све то изведе на начин каво ти ни у чему не би могли наћи озбиљне замерке. Свршен Факт пресећи ће ове кораке аустр. двора. Према овоме и према мојим писмима ти знаш шта ти ваља чинити. * Не овако од речи до речи, али у верном изводу и мало скраћено овако је гласило писмо што га доби београдски везир с Порте. Но сад долази нешто значајно и интересно. На крају иисма, после потписа великог везира, било )е додато од речи до речи ово : „Мудар мисли на све и никад не затвара за собом све излазе. Добро је имати капију и с леве и с десне руке, јер не знаш на коју ће те страну одвести судбина твоја. Везир халила сан — Рашид паша платио је главом што није извршио заповед царску. Везир Нура-Един паша, од Каиадокије, платио је главом што је извршо заповест царску. Велики људи имају своје ситне навике, да се сутра покају за оно што су данас учивили, Тада излију свој гнев на онога ко им је помагае у послу. „Пред тобом стоји једно тако дело код кога може бити тих обрта и покајања. У томе лежи сва тешкоћа твога ноложаја.

„Услед свега тога ја ти дајем овај савет. „Добио си изречну наредбу да погубиш бунтовнике и да главе њихних харамбаша пошљеш амо. Заповест је царска — изврши је.... „Али изврши је тако, да сутра можеш извести нобијене као живе људе, ако наступи такав обрт да б« ти се уписало у грех што их нема међу живима. Не наступи ли такав случај, онда ће мртви остати мртви, као што су и били и све ће бити у реду." * Овако је, од речи до речи, гласио додатак у писму великога везира. Београдски везир прочита ове редове летимице. Његов поглед заустави се на Реџеп аги — гледајући га ћутећки. Везир као да га је хтео упитати тим погледом: „шта мислиш ти о свему овоме?" Реџеп ага разумео је тај поглед; он је поимао да сад настаје одсудни тренутак кад ваља вештим заузимањем спасти све оно око чега се он, с опасношћу за живот, трудио већ од толико времена. (Наставиће се)