Мале новине

Г

2) У остварењу бар иајглаввијих захтева из радикалног програма. А томе ћемо тежити и ја и оеи. Ко цре то постигне повућиће странку за собом. Међу тим, док то не буде решено, В. Величанство треба да зна мој иоложај и однос спрам Вас. Пресвегаја већ немам више за В. Велич. онај значај какав сам имао цре. По договору с друговима, ја сам тада могао говорити с Вама у име целе странке. Тада је још могло бити смисла и говора да Вас с њом измири. Сад се све то мења. Сад ја, што Вам будем говорио и обећавао, могу то радити само лично, у своЈе име. Нарочито сад, у почетку, док се не види ко ће ићи са мном, ја Вам не могу говорити ии у чије име, до једино у своје. Но има једна ствар коју одмах могу обећати Вашем Величанству, а то је: „Ако Ви, Господару, останете даље при Вашој ранијој одлуци, да тражите згодна пута и начина да се изравнате и иотпуно измирите и зближите с народом — онда Вам ја могу јамчити то, да ћете у свима оним л»уднма, који пођу са мном, имати искрене помоћнике у томе лепом делу измирења. „То је све што вам могу обећати и ва што вам могу јамчити. „Иначе стојим увек на услузи за скако племенито и корисно дело, где би и моја малена лична снага могла што припомоћи." Тако сам рекао краљу и тиме су били рашчишћени моји даљи односи с њим. Ми више нисмо имади честих саетанака; краљ се није више са мном бавио аитањем како би се могле зблизити и измирити наше политичке сгранке — ја сам аа краља постао онет обичан грађанин, без икаквих даљих нарочитих обвеза спрам њега, а тиме је била завршена и моја улога посредника у зближењу између радикала и напредњака — улога, воју ми је натоварио краљ Милан, а коју сам примио онако и у оном облику, како су то нашли за најподесније моЈ1< тадашњи другови. Чист положај спрам краља, по себи је рашчисто и моје односе снрам напредњака, који и иначе нису били ни тесни ни многоструки. (Наставиће се) П. ТодоровиЈј

Друштво Св. Саве Пододборима, иовереницима, члановима и аријатељима, друштвеним. Главни одбор друштва „Св. Саве" намерава, још овога лета, да приступи зидању светосавског дома за друштвени пансионат и ш«олу, у којима ће ее издржаватн, васпитаватн и учити српсва младеж из ерпских покрајина ван Краљевине. Излишно је напомињати, у колико је установа оваквог дома по српске националне интересе нужна и кориена, а особито у дан!*шњем времену, кад је српско племе и ернско име, више но икада, са многих страеа угрожено. Сваки искрени натриота српеки увиђа јамачво и сам, да је и сувише света и племенита цељ, рад које ее овакн дом треба и мора што екорије пожићи. Друштво „Св. Саве", за иостигнуће ове цељи приступило је већ извес ним радовима и мерама, но сви ти радови к све те мере биће недовољне, ако и српски родољуби са новчаним ирилоаима не припомогну остварењу овога племенитог нредузећа. У тој цели главни одбор „друштва Св. Саве" апелујући на патриотизам и племенитост свију Срба и Срикиња, како онмх у Краљевини , тако и оних ван Краљевине Србије, обраћа се свима и свакоме с молбом, да сваки, по могућству, притекне друштву Св. Саве са новчаним ирилозима у помоћ, како би оно што боље и што скорије ову евоју намеру у дело привело. А како је и нриређивање лутрије, на дан 1 септембра ове године једна од оних мера, нредузетих за постигнуће поменутог задатка, то се умољавају сви српски родољуби, да се својски заузму око продаје лутријских срећака и да ирилозима у разним стварима нрипомогну, да друштво Св. Саве, своју прву лутрију, што лакше и са што више згодитака изведе. Имена родољубивих нриложника, како оних у новцу , тако и ониаГ у стварима изнеће главни одбор са захвалношћу на јавност. Ствари и новчани прилози слаће се главном одбору друштва Св. Саве, а лутријске срећке издаваће се у друштвеном стаау — у Митрополији свакога дана од 5 до 7 часова по подне. Срби и Српкиње, Цељ, за коју се ова помоћ тражи, то је нагпа света, натпа општа и за-

једничка цељ, којој сваки нрави и искрени српски патријота треба и мора да тежи. Што год будемо на ову цељ дали, нећемо никоме другом дати, до деци наше рођене браће, коју је суддбина од нас политички раздвојила, но која оно исто мислеи осећају што и ми; која се истом мишљу напајају и истом надом загревају, којом и ми; и којана нас — као ср ћније и слободне — све своје наде полажу и од нас братску помоћ ишчекују. Помозимо, браћо , деци те наше честите браће, јер помажући њима, номажемо и себи самима, помажемо нашу свету и нашу ошпту ствар. Ако сами не хтедвемо помоћи, онда нити се можемо надати, нити најзад можемо с ггравом и очекивати, да нам туђин и небрат иомогне. Д. С. С. Бр. 543 У Веограду 5. Маја 1889. I. Тајник. Ср. Ј. Стојковић Председник друштва „Св. Саве". Свет. Николајевић

СМЕСИЦЕ — 0 образовању американских жена пише Херцог у својим путничким нисмима између осталога ово. „Врло је важан моменат за научно и друштвено образовање да оно код жена имућнијвх класа просечно стоји више но образовање људи. Духовном образовању девојчица ноклања се ревносна пажња, па чак и аека љубав; има не само велики број виших шкодских завода у којима се мушкарцм и девојчице заједно уче или су, ако се деца одвајају, уређена по истом нлану, но су те гаколе и добро посећене и то како већег обима учебног материјала тако и због веће зрелос/ги ученица. С друге стране научно образовање за дечакс чини изузетак Као припрема за д:>жавну службу, оно се не тражи; за нрактичан живот, аа трговину или индустрију, образовање сматрају нре Као штетво но као корисно. Млад чо век мора, да би заслужио новаца, што је циљ његова рада, рано почети да ради и већ из тога разлога не може своје образовање у школи наставити до осамнајесте или двадесете годиве, као што то чине женске. Али ако је „стекао новац" и тиме заузео полоасај који му дозвољава да се жени, онда су његове тежње по нравилу управљене друштвеним круговима којц

се према нарочитим односима земље сматрају као одличнији, и он гледа да нађе жену која ће му отворити улаз у те кругове и чије боље ■>бразовање попуњује празнине његова васпатања. Из овога излази извесна надмоћност жена у вући и друштву, коју опажају и странци. Ако се и у јавном саобраћају према женама, као таквим, показује више обзира и учтивости, но што је на другом месту обичај, то је само ре®лекс тога образовања." * — Кратковидости ђачке младежи узрок је врло често тесно одело око врата. Директор очне клинике у Вреслави, др. Верстер, наводи 300 случајева очних болести, којима је узрок тесно одело око врата,јер се тиме спречава кружење крви.

ПРИПОСЛАНО *) Нишки лист „Слобода" донео је ову белешку: Д. С. Араронче, који је пре неколико месеца убио ножем своју жену, па овим судом осуђен на робију, а ослобођен апелац. судом, прикупио је доста новаца и из земље утекао." Само пасквилански лист, као што је „Слобода", могао је тако крупно лагати. Араронче ни кад и ни куд није бегао, већ се у оном моменту, кад је „Слобода" јавила ту лажну вес/г, налазио код својекуће уНишу, у кругу своје браће и осталих рођака Нишва „Слобода" у место да има с-ажаљења према једном беднвку, за кога јс више од 10 лекара рекло, да није при себи, —- а она га овако недостојно клевета. Шта је „Слобода" заслужила за тај клеветнички поступак , ваља да ће после овога и сама знати. Ђока Стоиљкови-ћ брат Арарончев. Ниш , 1 Маја 1889 год.

Књижевни оглае „БЕЗДУШНИЦИ" Роман од ЛА8Е КОМАРЧИЋА ЦЕНА 2 ДВНАРА

*Ј За ствари иод овом рубриком уредништво не одговора.

п

ОБЈАВА! ОШТОВАНИМ МОЈИМ МУШТЕРИЈАма овде и на страни, достављам до знања да сам се са радњом из гостионице „Паскаљеве" од 1-ог маја ове године преселијо у гостионицу „НАЦИОНАЈ1", и исту снабдео са добрим пићем, кујном преноћиштем и солидном услугом. Зато молим их да ме изволе како овдашње муштерије, тако и са стране приликом доласка у Крушевац посјетити и о истинитости уверити се. Тако исто молим и своје старе муштерије, кочијаше, да ме носјете где ће са услугом и ценом бити задовољан. У исто дреме јављам свима посјетиоцима Крушевца да ће мој Фијакер увек бити на железничкој станици на услузз. 21. априла 1889 год. Крушевац. С' поштовањем ДИНА ЂОРЂЕВИЋ гостионичар 226,4,5 код „Национала

ГТП \ ТЈ» за нослуживање ЈлЈххXV треба у кући бр. 7, абаџиска улица. 2—3 253

У четвртак 11. Маја приређује Дунавско-пуковска музика у ново-отвореној и проширеној башти Коларчевој под управом свог капелника г. Драгутина Чижека КОНЦЕРАТ

Први део свира цела војна музика 1. Марш дунавског нука краља Александрн I. . . Чижек 2. Увертира за оп. Бајсиска вештица Зајц 3. Каватина из оп. Ернани Верди 4. Један одељак из Гусала Чижек 5. Ловачка Фантазија Чикош Други део свира цео оркестар 6. Увертира за ои. Маомет Р осини 7. 0, лепи Ма-ј Валцер Штрауе 8. фантазија пољских песама Милер соло за Флаугу, свнра Ј. Швауберт 9. Венац Југославенеккх песама бр. 6 Чижек 10. Моменат лудила, арнја из оа. Лннда . . . Довицети соло за Флигелхорн свира питомац војне музике Миливој Тодоровић 11. Флнтазија из оп. Траваторе ... ... Верди соло за виолину свмра концертмајстор Ђ. Хохмут 12. Албум српеким мелодија Чижек Трећи Д60 свира цела војна музика 13. У зеленом Мају Полка Мазур Фардех 14. Персиска ноћна стража Михелис 15. Славенско Маршпотнури Чижек 16. Ванлијићев Марш Чнжек ПОЧЕТАК У 8 САХАТИ У ВЕЧЕ 1 — 1 Улазница од особе 50 иара динарских. 266

Власник Пера Тодоровић. Прва удеоничка штампарија (Напредне Странке) обилићев венац бр. 1. одговорни уредник Медецијан