Мале новине

оцу у озбиљним приликама затребао. Ово говори човек, који завршује свој иолитички живог и који уклањајући се са лонришта, хоће да изравна рачуне са савешћу својом, као поштени и предани служиоцПрестола и Отаџбине. И ако тај глас не може више да буде код Престола чувев; ако странка, којој сам до сад мрипадао, која је Краљу своме тако предано нослужила и која је ово питање крвљу својом залила, не ?аслужује милосрђа Владалачког ; ако је Србија тренутно изгубила могућност", да на себе скрене пажњу Вашег Величансгва, смнлујте се Гос подару на то дете, које уз Васстоји, које је све наше уздање и коме сте Ви данас сва потиора. Не дозволите да се његова млада душа, његов непомућени живот, натоне тако рано горчином и затрују несрећом. Не дајте да у том младом срцу свену еви осеЉаји доброте и љубави и да на њихово место стане мржња и освета. Не допуштајте, да се још од ране младости около њега савије интрига,неваљалство и најодвратнија спекулација. Спречите, да се у његов дух не залеже отровни црв сумње и неверовања у оно, што је узвишено и племенито Доћи ће дан—и дај Воже да то не буде скоро — кад ће таласи, који се овако без нажње око њега подижу и нагомидавају, иочети запљускивати и брод његовог живота и кад ће се са гневом у души запитати: „Зашто све то; где је повод и где свему томе узрок? Шта сам сфивио, да тако рано будем отргнут из материнског загрљаја и лишен те свете љубави? Зар оно, шго сви закони и људски и божији дају свакоме, па и ономе, који је од целог света остаљен, и заборављен, зар то да се мени не да; мени потомку Обреновића; мени у кога се толике наде стичу; мени ч>.1-<у Краљ^вском и наследнику Краљевске Круне? Змшто се од мене та жртва тражи; каква је то нужда и где је разлог, к^ји о од мене захтева? Шта сам ја томе свету дужан; шта ли сам се Богу задужити морао, да ТО тако скупо ^анас иснлаћујем? Зар у истини не бешв никога, да се у своје време—кад с*м још млад и без снаге био—и менс сети, да и мене у заш•титу узме?" М кад он једнога дана ова озбиљна питања Пиложи и на њих одговора готражн, онда ће нестати свијуоних, Ко)И жаиас с лаким срцем свога Краобмањују и који се не стиде, да своју болесну сујету и своју ненаситу себичност асхрањују, трошећи углед свога Краља, важност Краљевског Престола и снагу Краљевске Дннастије. Онда ћете Ви, Госиодару, остати пред Вашим сином сам, да на ова горка питања одговар^те. Узалудћете се обзирати на њих, да у тој свечаној и мучној прилици своме Краљу помогну. Пацови се разбегну, кад брод ночне да се ломи и Ви ћете Господару оста ги само-сам, да се браните, ае више нред конзисторијама и синодима, него пред гласом нрироде, који ће кроз уста Вашега сина протоворитн и који се ничим помесги неће дати. Ја нисам безуман, нити ми је какаа амбиција памет помрачила, да не ;знам у колмкој се мери излажем гневу Вашега Величанства, кад све ово ие казујем. Али силазећи са поља нолитичког рада, на коме више ништа не ®идим, до номрчину и најнеср^ ћније ■слутње, ја сматрам за моју поЈ,ани•чку дужност за дужност преданога пријатељства Краљу, кога сам имао част да елужим; за дужност поштенога човека и несебичнога пријатеља Вашега сина и вашега имена, да се с позорнице у заборав не снустим ире, док од свога Краља опроштај не

узмем и док Га при растааку не замолим, да далеко од Себе отури све гласе ласкаваца и ниских интриганата; да се у Себе ирибере; да се потпунце унесе у љубав нрема земљи и сину Своме; да се задахне споменом на она славна имена Својих нредака; да се сети светлога имена Обреновића, које је светло примио и које Му треба светло Своме сину предати: да се строго затвори у троструку дужност Краља, Оца и Србина, на да ову Своју размирицу, која се данас но прашини вуче, истргне из руке недостојних, да је прихвати и да сам Собом Краљевску размир Јцу Краљевски и реши. Г0СЛ10ДП'ру\ Одустаните од овога несретног развода и једним енажним узлетом Краљевске великодушности и племенитости, којих је Ваше Величанство, тако често дало светлога ирнмера, скругаите ненријатеље Ванте и Вашега имена; утешите ваше иријатеље; оживите земљу и једним махом учините оно, што као човек и Србин треба да учините и што сте као Отац и Краљ дужни да учинините. То је, Господару, последња молба, а у исто време и носледња исповест, коју нри растанку нодноси Краљу Србиј еј Његов највернији иоданик и увек најиокорнији слуга М. Гарашаиин. У овом нисму изложени су моји погледи на иатање о разводу брака између Крал>а Милана и Краљице Наталије. Такви су били моји погледи на ту ствар и кад сам био на власти и кад сам се са ње скинуо. Такви су и данас, такви ће остати до века. На ово писмо одговорио је Краљ Милан, после три недеље из Глајхенберга, на начин, који би само потврђивао могућност онако мало одабраних израза, какви му се данас приписују. И опет понављам , да моји назори могу бити погрешни; верујем да би 7 подобној прилици многи другојиче радили; знам чак да их има доста, који су у истини сасвим на друге начине у ову ствар утицали , али ја и опет остајем при томе, да ми је овако ваљало мнелити ( писати и говорити ; па ма какво било Данас мњење о мени' и Краља Милана и Краљице Наталије и целог осталога света. При завршетку имам још да додам и то, да сам одмах носле овога писма, учинио у једном овдашњем јавном листу изјаву, да се повлачим из активног политичког живота и ако сам се после врло кратког времена опет у политички живот иовратво, то је било само услед својеручног писменог и врло ласкавога позива ондашњег Краља Србије. Неизазван не бих извесио ова саопштења на јавност извосио. Али то' лико је било нужно за одбрану моје части — а све остало нрелазим ћутањем. Гар. С Париске изложбе Претсеник ренублике посетио је 2. о. м. одељак изложбе на инвалидској еспланади и задржао се подуже у алгирском иавиљону, где га је примио гос. Вирман гувернер Алжира. На инвалидској еснланади могу се видети мно^ ге интересне ствари, али што највише привлачи свет то су разни преставници људских раса, који су ту првкупљени као трговци или Француски колонијални војници. Има их двадееет и четири тонкишких пешака и толико исто сејгонских стрелаца, с два ОФицира Сејгонца. Даље осам сипахи-

са из Индије с њиним наредником, сакалавски с једним капларод и још три оФицири из колонија. С тим преставницима разних људских раса човек се тешко може споразумети. Сенегалци говоре нешто Француски, али сви они што више могу скраћују Фразе, што је особина свијуцрнаца. Они све облике глаголске употребљују само у неодређеном начину. Код свију Француских колонијалних војннка оиазило се да воле музику. У свакој њиној соби налази се бар један акордеон или Флаута , ако не други инструменти. * Пекиншки двор послао је на светску изложбу једну научничку комисију, која ће имати да простудира предмете изложене те да о томе иоднесе мзвештај. * Срнски тамбуоаша отишли су на париску изложбу. Сви париски листови јавили су за њихов долазак и пожелели им им најлепши успех. * 2. о. м. у девет и по сати у вече прављени су опити да се електриком осветли галерија махина. Усиех је врло повољнн.

СЛУЖВВНИ ГЛАСНИК — Др. Роман Сондемајер примлен је у сдужбу ва контрактуалног војног леклра нод обичним условима за странде. — Антоније Рујанац, досадашњи дијурниста војног министарства, постављен је за нисара црве класе миниетарства војног. — Златан новад од 20 динара вредео је прошлог мес. 9 Фор. и 46 крајц. За то је министар Финансије наредио, да се царинаре држ.р тога курса кад настугга потреба да преобраћају у динаре Форинте аустриске вредности, којима би вредноет еспана била означена у дотичним Фатурама.

КЉИЖЕВНОСТ Извештај о раду и стању панчевачке српске православне црквене општине за годину 1888. Панчево 1889. Штампарија браће Јовановића. Ко ово. Алегорија у четири чина с певањем. По нароДнИм Вевмама написао Милаа С. Ђуричак проФесор. Београд. Штампарија народно-радикалне странке. 1888. Цена 1 динар. ТЕЛЕГРАМИ „МАЈ1ИМ НОВИНАМА" 7. Маја Атина. Сва краљева породида отпуговаће 15 маја у Петроград. Веч. Црвогорски кнез Никола посетио је јуче пре подне данског краља и краљицу и војво ду и војвоткињу кумберлавдску. Носле подне провезли су се војвода и војвоткиња поред хотела „Континентал," али како кнез Никола није био ту, оставили су своје карте. Берн. Савезно веће наредило је влади кантона Ури да пошље два заступника у Гешенен да у име швајперске владе ноздраве талијанског краља Хумберта. Готхардска железничка управа подигла је код Дримеле и код уласка у тунел почасне капије. Краљ Хумберт изјавио је савезној вла-

ди велико задовољсгво што ће моћи лично доћи у додир с највећим швајцарским властима. Петроград .Царским указом наименован је велики кнез престолонаследник за члана државног савета. Велики кнез Константин Конставтиновић за преседника академије наука. Дурново је наименован за министра унутрашњих дела. Верлин. У државном сабору по трећи пут је прочитан закон о осигурању старости. Том приликом државни канцелар изјавио је да жели видети закон довршен пре нових избора. Нико не зна да ли ћемо идуће године имати толико празна времена као сада. Моли консервативну царевинску странку и национал либерале да се ослободе сонијалдемократа, Пољака, ВелФа, Француза и слободњака. Дебата одложена за нонедељак. Да се разрачунамо (Наставак) Неонисујемо овдеисторију кратковечна радикално-либерилна савеза, да би ми с тога ваљало говорити онширвије, како се дошло до Фузије. Не, овде је реч о мојим односима снрам наиредњака, с тога ћу овде о томе и говорити. * Бсоградски радикали регаили су дакле и одлучили да се с либералима погоде, и да ступе у заједаички начелни савез. Ја не само што писам прастао на тај савез, но сам на једном од носледњих састанака, на коме сам још присуствовао, изјавио ово: „Да ћу ја јавно протествовати противу тога савеза." „Да ћу покренути засебан лист, у коме ћу нратити иоступке савезника и борећи се нротив сваког штетаог ноступка Фузије, штитити радикализам у његовој првобитној чистоти." Одлазав мојих београдских другова у наручје ових људи, иротив којих се, у борби с њиниМ назадњаштвоМ, и зачедила радикална странка, одвојио ме је од њих и тако сам се оделио од мојих старих многогодишњих и личних и начелних другова и иријатеља. Но за нас је овде главно, у каћав сам однос ја после тога дошао спрам напредњака, а и снрам краља пошто се у тс доба и сам Краљ Милан Фактички прибројавао у активне чланове напредњачке странке. Чим сам се овако подвојао са својим старим друговима, сматрао сам за нужно да обележим јасно мој нови одношај и положај и спрам свију других чинилица, с којима сам дотле имао посла као представник радикалне странке. Први је на реду био краљ Милан. Ја му одем и изјавим му ово. Моје друштво оде у савез с либералима. Ја нећу и не могу у тај савез. Питање је како ће ову ствар примити странка. Моје је мњење да ће се странка у овоме питању поделити. Биће их који ће одобрити њин поступак, биће их који ће одобрити мој ноступак. Те две струје колебаће се дотле док се не покаже па коју ће страну почети да нагиње успех. Кад се то једног дана буде видело јасно, онда ће сва странка отићн оној страни, која буде имала успеха. А успех ћ; се оличити у овоме: 1) У паду напредњачке владе.