Мале новине
4
Још пре двајестак дана добнли смо неколико нмтаља о срећкама номенутих здружених друштава београдских ради подизања друштвеног дома, али с м о причекали д а н е би нахудили концерту гиманатиског друштва. Концерат је прошао и ти обзири више не вреде. У срећкама тиу здружених друштава стоји да ће излачење бити арвога маја 1888 а можда и раније. Међу тим ми данас имамо већ девети мај 1889 дакле читава је година ирошла од рока вучења, а оне још нису вучене. Ма нсћемо да улавимо у иснитивање узрока овакоме или немару или немогућности, али што с правом тражимо то је , да се оваким невршењем јавно задате речи не убије пут другим друштвима која би хтела да издају среће и тиме себе помогну. Г. г. орота Јаков Павловић, Стева Д. Поновић и Отева Тодоровић, који су потписани на поменутим срећкама, не би ни требали ни смели дозволити да се њихови потниси доводе у сумњу. Најзад, о томе треба да се бри ну и вадлежне власти те да се због оваког рада с правом не каже и сваком будућем покушају издавања срећака, да је само проста обмана. * Концерат. Одбор грађанске касине по жељи „Фонда за нодизање Сноменика Хајдук Вељку у Неготини решио је да приредиу недељу 1А-ог ов. месеца у 4 сата ао аолне Белики концерат на Калимсгдану а у корист Фопда за подизање споменика Хајдук Вељку уз суделовање цсае војне музике, под управом капелника г. Драгутина Чижека. Улазна је цена 50 пара дин. од особе. Добровољни прилози примаће се са захвалношћу, које радо примају чланови одбора грађ. касине ире и после концерта до краја овога месеца. 0 свима примљеним добровољним прилозима поднеће се јаван рачун. Чланови су одбора преседник г. Мијаило Павловић, потпредседник г. Др. Марко Т. Леко, севретар г. Драгољуб Ј. Пачић, благајник г. Драгомир В. Радуловић, чланови г. г. Анта Боди судија, Др. Владан Ђорђевићћ, Јоца Тадић трг. Коста Ризнић трг. Др. Милан Јовановић, проФесор војне академије, Милан Миловановић адвокат, Мијаило Величковић трговац, Спасоје СтеФановић трг, и Тодор Мијаиловић трговац.
Одбор се нада, да ће се наши суграђани овој патриотској цељи најбоље одазвати. * За лољопривреднике. Ових дана биће проба руских плугова из радионице г. Сергија Ш>раиова у Русији. Ове плугове донео је сам власник радионице г. Шарапов. Преиоручујемо сриским нољопривредницима да обрате иажњу на ове плугове, који су оригиналне системе, па ако се покаже да су згодни и практични да се њима користе. Има два плуга: један за 4 вола а један лак за 2 вола а оба су од гвожђа. * Изостало. Чланак „Да се разрачунамо" изостаојеиз овог броја с тога што је писац био заузет другим иослом. Продужиће се у идућем броју. * Нов ред возова Дирекција наших железница утврдила је нови возидбени ред, који ступа у живот од 1. Јуна ове године. * Слава дечије куће- У четвртак 11. ов. мес. на свет Кирила и Методија, слави дечија кућа на врачару своју славу. Управни одбор „Друштва за васпитање сиротне деце", прима ће тога дана честитања у дечијој кући. Ред за славу ово је : 1. У 9 часова пре подне биће у Вознесепској цркви литургија; 2. После литургије извршиће се у кући сечење колача и освећењс кољива ; 3. Певаће и декламоваће друштвени пнтомци. Ово је друга година, како Дом за сиротну децу нрославља своју славу. Сваки гост биће добро дошао. * дјЦР"* Упис акција У Лондону образовано је друштво за експлоатацију нашег ерпског живиног рудника „ Авала ." Друштво излаже на унис 106.000 акција, свака но фунту стерлинга (око 25 динара) у злату. Народна прилегована банка овлашћена је да прима уплату и упис , који траје само до среде (10. ов. мес.) до 4 часа по подне. При упису полаже се 2 шилинга, или 2 дин. и 50 пр. дин. у злату.
Остали услови могу се дознати у банци. Пошто је од интереса, да у овом^ друштву, које ће обрађи вати наш ерпски рудник, буде што више Срба акцијонара , то свраћамо пажњу шговане публике на ову корисну и важну ствар.
ИЗ БЕДА СВЕТА — Балет у Берлину. У дворској опери извршена је са свим тихо читава револуција. На носледњој ирестави „Хугенота" имале су све балерине нове, дуге костиме: дуге хаљине од кашмира с дугим рукавима и високим јачицама. Царство кратких сукњица као да је на берлинској позорници за дуго време нрестало. — Продао жену, У енглеској вароши ШеФилду продао је ових дана муж своју жену за један шилинг (један динар и неколико пара)! Разуме се, ово ее десило с њеним одобрењем, иначе би била иоврећена законска трепељивост злоуиотребом овог прастарог обичајног права, Све је учињено по уобичајеној Форми. Муж јој метуо улар на врат и уз „клицање света" одвео је новоме газди који је стајао на стеиеницама своје куће и при „издавању" дао сребрн новац. Тако јавља лондонски „^УееЦу Б18ра^ећ". — Убио се. У Марош Васархелу убио се ту скоро један поручик Његова трупа чремештала се у други гарнизон и он се с њом крене железницом на цут. У путу заспи у једном вагону. На једној станици откаче баш тај вагон и оставе га, не загледајући да ли има кога у њему, а воз оде даље. Кад се ОФицир цробудио и видео шта је, реши се од страха казне и срамоге да се убије, што је а учинио — Умро. Руска књижевносг претрпела је још један огроман губитак, који ће се мучно моћи заменити или накнадити из садашњег колена руских књижевника. Чугеаи руски иисац и сатирик, Михаило ЈевграФОвић Салтиков — Шчедрин, који је кроз четрдесет година неумољивим бичем сатире настављао дело духа Гогољева и прерано умрла Грибоједова — у-
мро је 29 априла у три сага после подне од аиоплексије мозга н срца. — Бичевање увешће се, како јављају, у Енглеској за неке злочине.
ПОЛИЦИОКИ ГЛАСНИК Београд 8. Маја 1889 год. Крађа. Непознати допов похарао је Антонија Марковића каФ. код" п Старог Гровда" однев му ив ватвореног чекмеџета кога је обио 45 дин * Нађено. Код теразиске чесме нађено је једно дете од 5—6 год. и налази се у кв. теразиском. — Један сребрн сахат нађен је још пре три дана и налази се у кв. варошком. — У Топчидеру нађена је једна бела штрикана марама, једна бела кедеља иједнавунена марама и налази се у глав. полицији.
СМЕСИЦЕ — Чудан теетаменат. Ових дана умро је у Бечу гро® Хиико Хардег, који је за универсалног наследника свога имања од 700.000 Форината наименовао бечки университет. Од те суме има се 95°ј 0 употребљавати на стипендиј у потомцима гроФовске хардешке куће, т. ј. докторима права из те куће, којима ће се давати стипендија да се могу у праву што боље усавршавати. Осталих 50ј о има се раздавати докторима из доње Аустрије, католичке вере, који су биди увек одлични ђаци и који желе да се даље образују. Све је ово у свом реду. Али сад тек долази одредба која цео тестаменат чини чудним. Први пут се стипендије имају разделити тек на сто година носле смрти његове, дакле 1 маја 1989. Донде би главница могла нарасти на 15 до 20 милијуна. Завештатељ додао је још у свом новијем кодиц лу (од 1889 год.) да се његов иметак раздели на једнаке делове варошима Њу-Јорку и Рио Де Жанеиро, ако власти можда не би примиле његов фонд за докторе бечког уииверзитета. ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 7. Маја Беч. Не потврђују се цетињске вести „Бечког Дневника" о крвавом сукобу између Мухамеда-
у њему, увек је паметније да их узима из оних друштвених редова у којима се злочин сматра за обичну ствар. * Ђенерал уђе у собу нагло. Непозната госпођа устаде и одмах се маши руке ђевералове. Он јој нружи руку, но не даде да му је пољуби. — Ви живите стално сад овде у Звониграду, госпођо ? — упита ђенерал. — Па... живим, господине ; овде сам сад код ћерке од неког доба. — Шта, зар имате ћерку ? — Имам... поћерка ми је унраво. Ђерка једне моје другарице и комшинице, па како јој мати умрла, ја сам јој била тако као меште матере.... — А је ли вам удата ћерка. — Није. — А иначе родом висте одавде ? — А! мој род! И сама сам већ заборавила одакле сам родом. Тамо чак с Ердељске границе. Ђенерал је знао нотанко цео живот ове жене, но он је опет заииткивао то ово, то оно, колико тек да ниправи увод у разговор. А ваше је нраво име? — уцита он. — СоФија ! — одговори женска. СоФија је билв ностара жена, тако око својих 50 година. Висока, црномањаста, дугу-
љастих, присувих образа, с нроседом, црном косом и веома живич, крупним, као зифт црним очима — ова је жена некада морала бити веома лепр. Трагови те лепоте још су се и садајасно опажали; њено је лице и сада било веома интересно лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као да их је урезала дуготрајна патња и страдање. — Ја знам по нешто из ваше прошлости, госпођо. С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања. А надам се да ћете ме иредусрести с пс-верљивошћу, пошто немате узрока да ма шта прећутите. Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити вишта рђаво.... Ја рачунач да ми потпузо верујете, да безбрижно можете учинити сваку услугу коју од вас будем тражио. — Па, кад сам већ дошла, милостиви господине, можете се слободно поуздати, као у себе сама. Ако вам треба верна служба, пигде је боље нећете наћи. — То се и ја надам.... Ђенерал застаде; иосле онет продужи. — Чуо сам да ви знате многе ствари које нико више не зна. — Несрећа ме је на свашто научила. — Збиља, за што сте ви управо били осуђени-... је л те, ви сте били осуђени? — унита ђенерал нагло.
Изгледало је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су му билв иознате до ситница. — Седам година провела сам у затвору. Иако је све то знао, ђенерал се учини као да га је то јако зачудило. — Седсм година! то је много, веома много, особито за једну даму.. . Седам година, то је читав век. — У два маха седам година само у затвоРУ; а два пут у притвору, један пут 5, други нут 9 месеца — то је још једну годину и два месеца одозго — рече жена климајући главом жалосно. — Мора бити да је кривица била велика. Ја сам нешто начуо. То је било некакво велико тровање; потрованана је, како ми се чини, цела једна породица. — Нешто тако јесте. Али то је испало са свим како не треба. То зико није хтео. Ту моје праве кривицв није било... Али шта то сад вреди! То је дугачка прича, милостиви господине — ако допустите да говорим што друго. (Наставиће се)