Мале новине

ДОМАЋВ ВЕОТИ Свештеничко удружење. Нишка „Слобода" јавља, да је Гл. Одбор свештеничког удруж^ња решио, да се архијерејима иоднесе молба да одо-

смо опрослави 40-годишњег песничког рздаЗмај Јована Јовановића?/ Кишфалудијевом друштву и у Будим-Пешти окај ироглас: Особита је част „КишФалудијевом друштву", што може сриском свету

зак на главни счуи, који ће се дрлга ти у Нишу 20 августа.^ Пошто је нипки владика већ дао реч да ће одобрити стуиање његовог свештенства у ово удружење, одбор се обратио Митрополиту и Жичком епискоиу да и они доаволе св.)ме свештенству стуиање у ово удружење. П И Т А Њ Е на I. миииСтра унутр. дела. Моје жалбе на г. Глишу Ђорђсвића, управника вар. Београда, ноднете г. министру унутр, дела — остале су, до давас, без успеха. С тога питам госиодина министра : 1. Је ли му познато да ме је унравник престоиице, Глиша Ђорђ^вић шамарисао и том приликом нсовао ми оца и матер еврејску и кијишарску; 2. Да ли му је нознато, да је Глиша заповедио те ми је дућан, без мене, туђим кључем отворен и есиап напол>е избачеи!

бре подручном им сиештенству дола- јави;и, да ће у седници својој, која ће бати у среду 17 (29) маја о. г. у 5 еахата носле подне у дворани „ Мађарске учене академије " у Будим-Пешти, прославити 40-годишњи песнички рад свога члана Змај-Јовава Јованови^а по овом распореду: 1. Преседник Павле Ђулаји отвара седницу и поздравља јубилара песника 2. Говор члана А. ХаџиКа о животу и књижевном р -ду Зиа)—Јована Јовановића. 3. Члан Емил Абрањи чита неколико пееамаЗмајевих, којејеон превео. 4. Члан др. Антоније Варади чита иесму своју, коју је за ову прилику спевао. 5. Завршни говор председников. Иосле свечане седнице банкет у ночаст јубилару — песнику на који се учтиво позивају сви поштовачи песникови било са стране било у месту. Ко би на том банкету хтео учествовати нека изволи ту иамеру своју изјавити најдужедо 16(28) маја о. г. секретару „Матице Српске" и члану „КишФалудијевог друштва" г. А. ХауиКу а на адресу: Ви^ареа!, Тбко1у

Ако му је и ј »дчо и друго позиато, т^е/е*, 7оИГаи(:с/а 25. 82аш.

онда I итам г. министра: 3. По ком пронису Уета:-.а и земаљских закона сме Глиша да гази нрвим својим иостунком личну а другим имовну сигурност српског грађаиина, з да не буде за то кажњен ? 8 Маја 1889. Аврад М. Леви ситничар.

У Будм-Пешти 5 (17) маја 1889. Председниш. „Кишвалудијевог друштва"

ИЗ БЕЛА ОВЕТД

И8 ОРПСКОГ СВЕТА — Продаја Текелијануна. Надзорништво Текелијанума, које води преговорес будапештанеким | магистратом о продаји Текелијанума, решило је у својој иоследЊ"ј седници да не уступа зграду испод 250 000 Форината. Ако магистрат усхтедне да илати ту с*'му, онда мора пристати и на услов да питомци, док се не подигне нова зграда, имају права јпш на стару зграду. — Црослава Од иреседништва ,КишФалудијевог друштва" добили

— Буланжеова. болест Буланжеа је ових дана нрег.шдало више лекара ! иа су нашли да болује од болеети „сНаћеШ^. Ову болест добијају животиње, ако им се комад мозга иеече. Генерал се нада да ће се скоро вратити у Париз, пошто је одбор сенатског суда нашао, да се он не може оптужити због велеиздаје. — Несрећа у менажеријн. Из Париза 3 о. м. јавл>ају. На јучерашњој пресгави у „Еиораду" напао је из ненада један лав на познатог амери канског укротитеља животиња Сгара, који је био у кавезу с два своја помоћника, јдним човеком и јвдном женом. Особље, које је иритрчало у помоћ с мотвама и оружјем, имадо је грдну муку да од лав* исгргне жрт-

ву још живу. Престава је била пре- 1 текету). У Београду. Краљ срп. државна кипута али пошто јако узбуђена пу- штдмпаржја. 1889. Цена ;0 пара дин. блика није хтела да оде «.ок не са-; зна шта је са жртвом, јавио је режисер како има наде, да ће Стар остати жив. — ПостаО нилиопар. Неки Хербер! Скинер, чобџија у енглеској марин-ј ској артиљерији, добио је ових дана на дванајест милиона динара, т. ј. трећину наследства једног од 1.600.000 ј Фуната стерлинга и више хиљада да- ј на обрађепе земље. Скоро читав човечији век лежао је новац у великој ј судској канцеларији те да се прона , ђу наследници, којих пма енглескс, ! француске и немачке народности. Ски нср има 81 годину, жену и неторо деце. Одмах се откупио од војене! службе за багателу од пет Фуната ј стерлинга и са св >јим милионима отиде на једну вилу. Наследници за остатак још се нису јавили. — Грол заналио барутану. 2. о. м. ноћу у Дражђанима је ударио гром ј у барутану у тврђави Кеиигштајн. Варутана је одмах ексилодовала. Евсплодовало је неколико хиљада граната. Десио се само један случај несреће — рањен је сгражар. — Бњнжевнн конгрес. У париском Трокадеру отвориће се 8 јуна књижевни конгрес, који ће трајати недељу дана. Понајвише ћз се расцрављати иитањео међународном књижевном праву власништва. Париска аа.чошаШп НТгаке с^ агИвЦ^ие т4егпа!;10па1е биће за све време изложбе на услугу својим члановима и иће ће им у свачему на руку при равгледању изложбе и иариских знамеиитости. Главни агенат тога друштва г. Хаири Левек стално ће бити у канцеларији друштвеној на Монмартру те да члановима друштва олакша бављење у Паризу.

СЛУЖВЕНИ ГЛАСНИК — 8а инжшг.ера шесте кдасе при желевничком од-љен.у министарства грађевнна, постављен јс Мипга Ииколи^, подинжињер I. кдасе пра пстон одељку. — 20 о. м. у 9 сати ире ноднв иаврши^е сн у министарству Ф *.нинције десего иавлачеље обавевница вајма српске 5 од ото ренте е отнлатом и тринајесто иавлач<»н.е обвевница аграрног зајма. Иаплачење је јавно. — Умро је Аксентије Радосавеевн!. пивар V. класв Упрчве Фондова. СМЕСИЦЕ

— Досетљива царица 0 бављењу младе немачке царице Августе у Екенфсрду у Шлезвиг-Холшгајву ирич ју тамошње новине овај лсп случај: Кад је царица дошла на железничку станицу, иреда јој мала деветогодишња гћи шеФа станице красну киту од нилских ружа ч хијацинта, која је својим бојама показивала шлезвигхолшгајн ку народпу заставу. После тога је дсвојчица имала да аоздрави царицу, али како се била уплашила, иије могла нрозборити ни речи. Царица опази забуну девојчице, нриступи јој и дигне је творећи јој: „Драго дете, ти си ми даровала киту а ја ћу теби даровати цесмарицу", иа је нољуби у чело.

Љ

КЕБИЖЕВНОСТ

Целокупна Дел:а Светоаара Марковића. Свеека друга. Ивдаи.е и редакција одбора 8а иадаваље дел. дела Св. Марковића, Београд. Штампарија пародне радикалн« странке 1889 Цена 60 п. дин. У овој су свесци ови чланцн: Срев. — Финанција. Наш екопомски напредак. — Од куда долази наша сиромаштина. — Радничко питање. Је ли умр'о? Новела Емила Золг. Превсо Стева II Видаковић. (о.а три слике у

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОБИНАМА" 8. Маја Милан. Аграрни штрајк још траје. Прекјуче је у Корбети нападнута жандармерија, која је била принуђена да се брани из оиштинског дома. Тројица нолидајаца контузовани, један грађа-

и замисли се, а кроз главу су му нролетале ове мисли. „Цео град зна већ да је наређено за вечерас да се хајдуци иосеку. Све је већ спремно. На Калимегдану гуши се већ гомила светине. Како ће то сад подејствовати кад се у иоследњем тренутку тргне већ издата заиовест о поГјбљењу? Не ће ли се то протумачити као малодушност моја, која ме је сиопала у послсдњем тренутку. То би још више уздигло кредит завереницима, а убило, већ и без тога поколебани углед власти?" ... — Незгодно јесте, али учинити што у брзини па иренаглити —то може бити и опаспо, може се нромашити гливна намера — нримети Реџеп-ага. Везир сгаде х аати узбуђено, држећи непрестано иисмо у руци. Застаде и опет узе читати онај додатак, али га не дочита до краја. Махнув руом нун досаде, он се окргте Реџеп аги : — Шта да се ради ? Говори ! Д а се све одложи до сутра, светли везире, ја не знам ништа боље. — Али шта ће рећи свет ?! Реџеп-ага је ногађао шта везир мисли, с тога рече;

Па до сутра нека рекне шта хоће, сутра ће се хајдуци иосећи — бар већина — и онда нико нећс мислиги да се везир нечега иоклашио. — Њ ка ће свакако гинути. Што ће бити сутра кожо се бар п гчети вечерас. Сад их је 51. Досет глава: да се скине всчерас. То би за сад било доста. То ћ> бити најбоље. — Светли везир зна да о многима од њих ни данас унраво не знамо који су и шта су, и каква су им имена. В^ља бити онрсз.н да међу погубљене не падну баш они које би требало ириштедитп да се види. — Десетак ћемо унек иробрати, о којима се зна и ко су и шта су. — Па ипак, светли везире, дгв се ти људи одаберу, пашће мрак Ваља ће људе нронитати, а они ће бити узнемирени, иреплашени ; ту су иогрешке лако могуће. Ја ћу испунити најбрже вашу високу наредбу, али ја онет велим да би најбоље било одложити целу ствар до у јутру Ноћас би се о свему могло лено промислити и наредити, иа што се учини, да је Јчињено мудро, смишљено, како ваља. — Реџепе ! — викну ве-^ир. — Учинићу по твоме са ету, али, памти, слуго, главом ћеш ми платити за сваку штету која би се отуд цојавила. Реџео-ага се дубоко цоклони — а још

дјбље одахну. Сгвар је спасена. Њему се свали тежак камен с душе. Што је мудрост, заузимљивост и прегореваље могло спасти — спасено је. Дочекана је одсудна, чоследња ноИ, а људи су сачувани живи и неповређвни. Ноћас ће се све метути на једну карту, па шго бог да. — Нареди што треба да се без велике галаме склони што је би.10 спремљено за извршење пресуде и пре^узми мере да се светина разиђе — речз везир уморно. Од силнога раздражења и јаких потреса он је био ванредно изнурен. Док га је нодбадала помисо да ће сад за који час наступити извршењс казне, да ће иљуенути крв, да ће једн:>м падати глава за главом под ударцима џелатских секира док се не намири 51 глава, све то подстицало је у њему још последње силе и он се осећао доста крепак уираво вољан, да иојаше коња, да излети ван града, ираћен својом сјајном свитом и ту сам лично да изда заиовест да се одсече преко педесет бунтовнички глава. Али сад, кад се све то раскварило и одложило он на један Пјт о:ети како га савлађује т^жак умор и неизмерна малаксалост. Осећао је да му нека утрнулоет обузима цело тело, те је једва чекао да се свали на диван. (Наетавике ее)