Мале новине

нин убијен, а један рањен. Осам изгредника ухапшено. Овдашња нолиција одмах предузела мере за васностављање реда. ПреФект отпутовао данас у Корбету. Верлин. Украс улицп, којима ће краљХумберт пролазити, скоро је довршен и изгледа величанствено. „МогДЛ. А11^.21;§\" доноси поздравни чланак пуп срдачности. („А. Хавасове") Берлин. Неки листови јављају да ће цар Вилхелм огићи с флотом у Сан Себастијан да посети шпанску краљицу пре поласка у Енглеску. На страпи ће се бавити месец дана. Париз. Услед протеста трговаца париских , изложба као да неће бити отворена сваке ноћи, већ неких вечери само до девет сатн, а неких до по ноћи. Рим. Бише листова јављају, да је романско становништво било врло хладно нри проласку иратње краљеве за станицу берлинску. Било је само неколико узника а викаквог одушевљења. Берлин. Нереди у ВестФалској довршени, рад отпочео. — У државном сабору социјалиста Бебел хвалио је Француску рево луцију и изјавио, да ће социјализам законито победити. Будимиешта. Образов.ш је велики одбор за прославу 2 јула као успомену на револуцају Француску. Подитичари без разлике странака учествоваће. „П. Д." полемише с „Гражданином" те износи да обнародовани текст о алијансији немачко-аустријској није аутентичан и да се текст чува у тајности. Мађарски листови занимају се руском брошуром Александра Папкова који се жали како сиромашним родитељима словенских народносги отимају децу, воде их у мађарске покрајине и васпитавају их у мађарском духу. Папков позива Русију да интервенише дипломатским путем. Мађарски листови веле да су изношења Папкова лажна. — С полуслужбене стране се јавља да ће се у скоро основати мађарско паробродско друштво. Беч. ,,Уа1;ег1ап<Г' доноси допис из Баната, у коме се протестује иротив помађаривања Срба и Румуна. Берлин. Краљ Хумберт и престолонаследник стигли данас у 10 сати 33 минута пре подне. На станици их дочекали цар, сви цринчеви, Бисмарк, министри, генералитет с Молткеом на челу. Цар и краљ загрлили се и неколико пута пољубили. Улице пуне света, који је монархе одушевљено поздрављао. Време ванредно. Да се разрачунамо

(Наотавак) Ја ево иеириоах какви су били моји односи сирам напредњака за оно 8—4 месеца, од кад смо изашли иззатвора, иа докле моје друштво не оде с либералима у фузију, што ме је с и»им одвојало. Овај одсек времена и аво је крагак, (од1.Јануара кад смо иуштени, па до б.Априла — на Цветл, дан кад је свечано потписана Фузија) врло је важан за ствар о којој говорим, јер што сам с напредњацима радио, тада сам радио; тада је био и нишки збор, тада је и краљ наваљивао не би ли се нашао какав пут измирења између напредњака и радикала; тада сам јл најчешће и одлазио г. Гарашанинутада сам и могао у очима краља и г Гарашанина имати неког значаја ка > иосредник, јер сам тада говорио и радио као представник страпке, што већ доцније није било, нити је могл > бити, пошто еам се разишао с друштвом. Дакле, моја посредничка улога почета је 1. Јануара 1886. год., а завршена на Цвети 6. Априла, када је потпиеана радикално - либерална Фузија. Она је дачле трајала таман 3 месеца, а чигатељи су видели каква је била. Овде на завршетку говора о том одсеку времееа, ево ћу опет ноновити да све што сам тада радио и с Кра љем и с г. Гарашанином, радио сам са знањем и одобрењем мојих тадашњих другова, радио сам по договору и споразуму с њима; увек сам им казао за сваки мој састанак с краљем и с г. Гарашанином, увек им верно и тачно испричао сваки мој разговор с њима и увек се прво с њима посаветовао, како ћу се у којој прилици држати. Его их живах евију; ја се на њих иозивам за сведоке, нека они кажу, је ли тако било ? Тада су они били моји другови и пријатеља, ми смо се виђали сваки дан, једнак'"« смо били заједно, заједно смо радили, они су могли цратити и знали су сваки корак мој, па нека она кажу, је ли овако било ? А и како би, за Бога, могло бити друкчије. Узмимо ствар природно, онако како је било, онако како је само и могло бити. Зар се може претпоставити, зар се може и замислити да су мени краљ Милан и г. Гарашанин могли на једанпут посгати и ближи, и милији, и дража од мојих другова ? Зар ова два човека , мени туђа и етрана, и по личном иознанству, и по свом положају и по својим појмовима и начину мишљења, да ми на једап иут тако прирасту у за срце да су ми милија од људи скојима сам одрасто, провео најлеите године, заједно живели , заједно радили , заједно се бо рили , заједно сградали , једнако мислили, једнаке идеале неговали, једнакој мети тежилн. Зар г. Гарашанин, с којим сам се толико година борио, и о коме сам звао да ме партиски мрзи, као што сам и ја њега мрзао; зар краљ Милав, који ме је гонио, у Вајчар ме отерао, бо лесна ме у окове метуо и годинама у тавници држао, зар ти људи сад на један пут по мом изласну из затвора, постаЈи ми толико блиеки и своји е се сме и може замислити, да се ја с њима дружим, с њима се саветујем, с њима се договарам, с њима заједцички радим, и то шта? — нде*

тем замк.- 1 , евојим рођеним друговима и својој рођеној странци — краљу Ми лану и г. Гарашанину еам искрен а својим друговима неискрен ! И то све би, и тај се цео преврат сврши док удтриш длан о длан одмах на неколико дана цо мом изласку из каземата. И то ба онда кад ја с друговима нисам имао ни једне свађе, ни једне ружае речи , кад смо још сви тек досиели , да се после дуга растанка братски загрлимо и пријатељеки ижљубимо. Грешне душе! Ви то не можете озбиљно мислити ако имате мрве мозга у глави , ви то не можете вероровати, ви то никад нисте моглн веровати, ако вам је четврта даска на месту. То неће веровати нико, то не може мислити ни један паметан човек. То би било противно уму, о сећајима целој природи људској. Понављам, — овде је реч о она прва тра месеца док се још нисам био чодвојио с друговима и ја бих баш радо чуо од вас самих, господо , и радо бих вицео сметеливи јавно изрећи да је онда П. Т. вама био неискрен, од вас нешто тајио , од вас крио, а с краљем и г. Гарашанином пријатељевао, шуровао, плео замке вама и страици ! Хајд реците то , ако тако мислите! Дед, да видимо како би изгледало да то рекнете ви , с којима оам тада друговао и радио, ви који сте по читаве сате слушали моједугачке исновеста шта сам с ким говорио; ви, којима сам скоро сваки дан подноеио најтачније извештаје, старајући се да ни једну реч не цропуетим од онога, што је и како је било. Дед да видим можете ли бити тако дрски ди и то јавно порекнете. * Его такви су били , тако су иочели, тако су текли и тако су се завршили моји односи с вапредњацима у то-ку она прва тра месеца 1886 годане, када сам као ио жељи краље вој а са заањем и пристанком мојих тадашЕБих другова играо улогу посредника за зближење или бар примирење између напредњака и радикала, Ала и да иије све то било овако. да сам ја баш сам (као што нисам) радио из сопствених побуда да се ове две странке измире, и да сам баш радио и живо и упорно и свој ски, па шта би ту било грешно и ружно, и зар би се смео сам тај ®акат по себи назвати неверством, издајом, неваљалством, кад га човек ради по убеђењу, кад га ради поштено, кад у раду ништа не издаје и не продаје. Дакле баш и да сам свом снагом и сам из својих ређених иобуда радио на радикално напредњачком савезу, ни један поштен човек не би ме могао за то назвати ни издајником ни непоштеним, јер шта је бајаги много друкчији и бољи савез с либралима. А ко би хтео да ме окриви за такав рад он би прво морао доказати да сам ја радио тај иосао непоштено, радио га са издајом и неваљалством. Међу тим ви читатељи видосте како је ствар текла, па ииак на м• се за то пуне три годане сипају најружније клевете! Нека клеветнике казни немирна савест њина! Толико о мојим односима с напредњацима у току прва 3 месеца , до мог разласка с друголима. Какви су били ти односи доцније —■ видећемо у идућем броју. (Наставике се) П. Тодоровић —

ТРГОВИНА Београд, >. каја. Цена главнијим проиаводима. Брашно кукурузно дин. 11, шеница дин. 11 до дин. 11-50, кукуруа дин. 10, раж дин. ' 9, јечам дин 10-50 до дин. 11, овас дин. 9'50 до дин. 10, суве шљиве дин 14, Свиње дебеле дан. 80 до дин. 85 — све од 100 кила. Будимаешта, 6 маја Житна нијаца. Шеница за септембар октобар Фор. 7-12 до Фор. 7*16, кукуруа за мај јуни Фор. 4 - 63 до Фор. 4.65, кукуруз за јули-август Фор. 4-76 до Фор. 4-81, зоб за септембар- октобар Фор. б-27 Шгајнбрух, 6 маја Свињарска дијаца. Српске свиње тешке од 49 кр. до 50 кр. транзито, средње од 49 кр. до 49 Ч ј кр. транзито, лаке од 47 кр. до 48 кр. транзито.

Сточна пијапа Будимиешта 4 маја Недељни извештај ЈоеиФа Сабарског и Синова у Вуда-Нештд (Марвева комисионска радња.) Дотерано Маџарских волова 1151, Маџарских крава "61. Ораских волова 99, Бивола 13, Викова 54 швајцерских крава 222 Свега 1900 комада ародато: Маџарски волови од ®ор. 22 до 27 жнво мерени; маџарске краве од Фор. 21 и 24 живо мерени Сраски волови од ®ор, 21 1 | а до 26 живо мерени,- Биволи од Фор. 17 т | а до 20 живо мерени; Бикови од Фор. 22 до 25 живо мерени. Вашар је био добар. На свињски вашар у Штајнбруху цена опет пала са 1—2 крц. Дебеле свиње плаћају се по .52 фор . Зас^упници наше Фирме у Београду ВолФнер и Голдштаји на Малој Пијаци.

СРПОКИМ РОДОЉУБИМА! Раније је изашао једчн аиел (за ирикупљањз ирилога) од стране Акад. иев. друштва „Обилић", као почасног члана главног одбора за подизање споменика браћи Недићима, погинулим у боју код „Чокешине", које је од истог било умољено да се прими те патриотске дужности око нрикуиљања ирилога за исти споменик. Сада иак накнадно јављамо — аиелујући поново на свест сриских родољуба — који би желели послати црилог за подизање споменика тим неумрлим борцима за ослобођење и независвост српску, да изволе слати прилоге овој троици чланова из управе Академског певачког друштва „Обилић": ГГ. Пери Марковићу правнику III годиве, Тихомиру Вељковићу филозо®у II године и Драгутиау Гавриловићу правнику II године. Великошколац гр ажи кондициј е. Јамчи за успех ученика, Упитати уреднишво овога лиета.

I 3 I

Две ливаде у Макишу, од којих се једна налази у атару остружничком, а друга железничком, продају се. Д. КУМАНУДИ 257 2-5