Мале новине

Сираће војена музика, под управом свога капедника г. Драгутина Чижека. Улазна је цена 50 пара дин. од особе, добровољни прилози примајусе са захвалношћу. Попетак кондерта у 4 сата после подне. * Миписгарски изасланици. Извештени смо да су већ и господин министар народне привреде и господин министар војни, одрсдили заступнике, који ће у место њих, присуствовати при утакмицама са домаћим коњима { кобилама и ждребадима, које ће се обавити на други и трећи дан Светих Тројида (29 и 30 Маја) ове године у Шалцу. Раније смо већ јавили да је српско пољопривредно друштво одредило у истој цели три лица за своје заступнике. ❖ Управа „Веоградске Читаонице" моли сву ону господу, код које се налазе књиге из читаоничке књижнице, да их изволе вратити књижница најдаље до краја Маја ове године. Ово вреди и за све раније библиотекаре, који су овои књижницом ру ковали. Сваки, који донесе књиге, добиће и свој реверс натраг. * Добивена битка. По нашем разумевању, краљ Милан ни по пашем|Уставу, ни по нашим законима, ни по здравој памети не може бити убројан у неприкосновене личности. Међу тим и г. Коста Таушановић и његов „преФект", г. Глиша Ђорђевић, изволели су сматрати високога хаџију, паше га бившег господара, краља Милаиа, као ненрикосновеног. Полазећи с тог гледишта, ■?. Таушановићева полиција оптужила нас је СЈду а првостепени суд је нашао да краљ Милан није неприкосовен и ми смо били ослобођени. Али г. г. тужитељи нису били за довољни — они су „апелирали 8 жали се касацији, а Касација, у име Његовог Величанства Краља Адександра Прзог, решила је: да ми нисмо криви и да краљ Ми лан није неприкосновен. „Мале Новине" узимају слободу сматрати ово за једну велику добивену уставну битку. Ко мисли да је изгубио, нека се изволи пријавити с документима за накнаду штете.

(У једном од идућих бројева штампаћемо сва акта по овој етвари.) * Новинарски сктп Синоћ јеу г Грађанској Касини" био новинарски скуп, на коме су били сви чланови. Пошто је био иовелики број новопријављених чланова, а досадашњи чланови ради су да и пријављени чланови, ако буду изабрани, учествују у избору управе , то је решено да се позову сви који хоће да се јаве до 20., а21.о. м. ће се решавати о примању тих нријављених чланова. 25 ов. м. биће скуп свију чланова", на коме ће се бирати управа. ———

ИЗ БВЛА СВЕТД — Умро. У Паризу је умро 6. о. м. Пољак гроФ АлФерд Потоцки, некадашњи , министар преседник , земаљски маршал и намесник Галиције. — Гвоздена свадба. 8 о. м славио је Бечу неки Јосиф Франта са својом женом шездесетогодишњицу 'своје женидбе. Свечаност је прославњена у Најлерхендорфској цркви у присуству родбине овог срећног пара и тамошњег оиштинског заступништва. — Несрећа на Вислн. Пре неки дан десила се на реци Висли ужасна неерећа. Нека војничка лађица, на којој је било простора за 25 оружанвх војника, онтерећена са 62 момака, кренула се се Вислом до тврђаве Новогеоргијевска. Усрод реке преврне се лађица с војницима, од којих се шеснајесторица снасу пливањем а четрдесет и шесторица угопала се. — Педесетогодишњнца. 3. мајао. г. прославили су у Лондову педесетогодишњицу поштанске марке у свези с базаром у корист изнемоглих писмоноша. Тога дана навршило се равно недесет година, како је у Еаглеској заведена иоштанска марка. Пре тога су се многи противили прорицали како ће марка убити пошту , али је ипак мисао о марки продрла. Па инак пошта не само да нлје изгубила свој значај, но је употребом поштанске марке добила још већизначај. 1839 г. прешло је преко енглеских пошта 88,600 000 писама а 1888 свега 1,512.000.000. Сем овога прешпо још 188.000.000

поштанских карата, 389,500.000 књига. Циришки кантон први је усвојио енглеску ноштанску марку , а после тек савезне американске државе 0стале државе у Јевропи ностунно су уводиле у употребу ноштанске марке. —-«-ф ®

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК (наставак)

наређено расписом од 10. октобра 1884. г. Пбр. 19.629. (в. „Просветни Зборник" стр. 854—856Ј; јрсу ли састанци школскога одбора сазвани но чл. 19. закона о осн. школма и тачди 4. иоменутога расписа и јвсу ли одборске одлуке иввршене онако како прописује чл. 18. истог вакона. Наставник, који није у овеме погледу из*ј>шио споју дужност, нема права да му се изостајање ђачко од школе узме као олакшица, (види тачку 5. истог расписа). Ако је кривица до школскога одбора или до председнива што није одборске одлуке извршио, Ви ћете ме о томе извести, да бих могао наредити што треба по закону.

Добро ћете нроучитИ из закона о основКЗД ..Г ним шко * ама СВ0 одредбе и расписе, који се • дносе на рад школскога одбора и председника, па тражати свуда, да сваки своју дужпост по закону испуљава. 5. Покуните све статистичке податке ђака оне школе у којој сте испит свршили и побележите их у нриложени под ■/. образац. 6. Понуните и други образац, који Вам се овде под */з шаље, и који се тиче оцене наставникова усп^ха н осталога што је с овим у веси и што је у појединим рубрикама означено.

време самог испита сазнате све шт о је нзјглавније да се зна о једној школи, Ви Крте равдати одличнпм ученицима кљиге 31 награду , које су И8 митистарсгва послане свакој школи, од које су на време добивени извесни тражени бројни подаци. Ђацима објасните ко их и за што одликује кшигама. Том нриликом можете изговорити неколико прикладних речи целој школи, пре него што ђ?ке распустите. Кад равдате књиге, пустите ђаке из школе, јер Вам онн не требају више, а тако исто умолите, да се ив школе уклоне и сви приеутни гости. У школи останите само Ви, чланови школског одбора и нассавник у чијој сте школи држали испит. Ту сад имате ово да свршите : 1. Да прегледате администрацију школскога одбора, и да се уверите је ли све у реду и по закону. 2. Да прегледате школску књижницу је ли она у реду и чува ли се добро, као и то, јесу ли за кљижпицу нпбављеив еве потребне књиге, а нарочито оне, које су препоручене од мннистарства просвете. 3. Да прегледате школски намештај школска учила и све оетале потребе школске. те да се уверите, је ли школа на време снабдеиена свима потребама. Ако буде какве неуредности у овоме, сазнајте до кога је кривица за то, нарелит е шта треба и у извештају побележите код сваке школе такве случајеас, иа ме известитс. — Поглавито сазнјте код сваке иоле иеуредне школе, шта је и на који начин иредузимао сам наставник од своје стране, да школу снбде свим потребама и да је у ред доведе 4. Да се уверите, јееу ли ђаци ишли преко године уредно у школу или нису. Ако нису сазнајтс узроке неуредног похођеља школе и видате, шта еу назт 1вчик и одбор школски радили у оваким случајима, с пјгледом на иропа;е чл. 3 9. закона о основним школама и свега онога што је о томе

(Наетавиће се)

СМЕСИЦЕ

— Најстарпја глувонема жена у Бечу Ових дана умрла је у Бечу у 92 години госпођица Бабета Таусиг, коју су Бечу врло добро познавали као мађону мсђу бечким глуво-емим женама. Она је била кћи неког закупника из Моравске и пуних 70 година проживела је у Бечу У свом дугом животу имала је пуно занимљавих случајева, за које се у кругу њен и х познаница врло добро знало. За младости била је у свом завичају на гласу са своје лепоте и — ма да и глуво-нема — с особите душевне даровитоста. У то доба у њу се био заљубио неки моравски племић , који је исто тако био глуво-нем , па је хтео да нодели живот с другарицом исте судбине. Али њихове породаце нису хтеле да одобре тај брак па да би учиниле крај томе роману, пошљу младу глуво-нему девојку својим рођацима у Беч. Од то доба живела јенепреставо до своје смрти у Бечу те је код својих рођађака у Бечу за све

— То је Оила нека ^осуђеница; одлежала 3—4 године па је пустили да послужује мало у заводу као слободњака. Маао по мало, оиа се поред управитељке тако осили, да су оеуђенице од ње проништале. Била их је, мучила, опкрадала, облагивала и кварила им скидање робије. *) Неваљала жена ! Ја сам је укротила. Пошто је 7 пута прошла кроз мачвје нокте, после је била мирна. Док је ово говорила, у СоФије се засветлише очи. Она први пут мало оживе у говору. — Дакле, збиља има тако семе, од!кога се пада као од падавице ? — Има, милостиви господиае. — Чуо сам још иешто, али то не верујем. Кажу да ви знате неканав сок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само дееетак канљица и кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2—3 даеа по лицу му исккоче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом месту но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женскима опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови. СоФија се насмеши. Она се у тај мах сетила једног Црвогорца етр жара, ведаког женкароша и великог кицоша, који ее особито по-

*) Путем помиловааа.

носио својим круппим црним бркоаима, сетила га се како је једаом скоро пуне но године дана ишао с једним ушиљеаим брком, и како је смешан, чисто разрок изгледао стим једним брком. — Је л те да то не може бити? — Па бива, милостиви господине, бива! Има доста ствари од којих се човек може олишавити. То није ништа чудно. — Хм! дакле ито знате. То ви онда, богме, много знате. Више но какав проФесор медецине или најбољи аиотекар. Те ствари, како што дејствује, и какав је сок од које траве, то би требали да зваду аиотекари, или можда и ботаначари. Али откуда све то можете ви знати? — 0, милосгиви господине, жив човек свашта научи, човек често и од стоке ио нешто научи ; само ако има око да све види. Кад би ко пошао за водом кад пасе, па гледао само коју травку он обиђе и коју не дира — иа би већ доста којешта сазнао што пре није знао. — Кад ви тако много знате, онда јамачно морате знати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и тава снажна зверка као што је... на П) илику... та да, на прилику... рецимо, као што је медвед? СоФија се опет мало осмехну. — Знам, рече она, двжући у вис веђу над једним оком. — Не могу рећи баш за медведа,

пошто с медведима, нисам до сад имала така посла, али отров је такав да би слона оборио, на ће ваљда и медведа А вама треба баш за медведа, милостиви господиае? — реие СоФИЈа чисто с подругљивим осмејком на уснама. Ђенерал се осети погођен овом прилично грубом, али умесном доскочицом Софвјином , како она до сад нијс имала посла с медведима. Но њега опет више дирну оно подругљиво питање: „а вама треба баш за медведа?" Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа и пошто је мало ноћутао он нокуша да и сам окрене ствар на шалу. Та да, за медведа, уираво за медведа, и није ништа друго до медвед, рече ђенерал. Ућуташе обоје; обоје су нешто мислили. — Хм, хм! да ! То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ. Њему то треба, а не знам управо за што. (Наставиће се)