Мале новине

време евога живота била „добра тетица" С8има својам рођакама до трећег колена. Међу бечким глуво-немим женама била је целог свог животг веома нопуларна и сваки је од њих добро поанавао. Она је свакоме радо отварала своју скромау кућу и нарочито се у млађе доба јако заузимала да нађз место свакоме, коме је требало. Све до својо смрги радоједелила своје скромно покућанство са сиро машним глуво-немим женама а по неке је чак неирестано хранила. За служавке увек је узамала глуво-неме женске те сада последња служавка горко оплакује своју добру газдарицу. Ова песрећна старица била је не само глуво-нема но већ дванајест година и са свим слеиа. Имала је једно нсего, које ;з јако волела, То псето није нлаћало никакав порез а било је ]едини чувар тих двеју старица. Оно је уједно вршило и дужност вратара, јер, кад би на вратима зазвонило, јавило је то својим укућанима, повукааши их за хаљину. У току годииа онемило је и сирото псето, јер се уверило, да му лајање нема никаква успеха код његових господарица. — Лоадон. У енглеском уметничком друштау држао је неки СгеФен Џеанс предавање о Лондону, у коме је изнео, да ће крајем овога века Лондон имата 7,000.000 становника, јер већ сада има близу 5,000.000. Лондон ће дакле крајем овога века имаги веће становчиштво но гато су цела Енглеска и Уелс имали 1811 године. За последњих 10 голина у Лондону је нарасгао број кућа од 207.000 на 320.000. Главне железнице лондонске превозе годигање 200 милиона особа, трамвај 150 милиона а омнибуса 120 милиона. У Л шдону има 11 300 Фијакера.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 11. Маја Верлии. Јуче иосле иодне најпре прииц напољски а за тим краљ Хумберт посетили су др жавног канцелара. На свечаном ручку наздравио је цнр Вилхелм и благодарио краљу Хумберту,за попово доласком доказано прија тељство. Даље је рекао: Исто тако сумоје труне испуњене благодарним поносом што им је пало у част да иред краљем Хумбертом с чашћу издрже и остаће им радосна усномена на овај преглед војске, диже чашу и пије у здравље њихових величанстава и њихове храбре војске као и \ знак неноколебљива пријатељства с кућом савојском, чија је девиза „8етрге а\ г ап<; 8агоуе" довела до уједннења Италије. Да живи краљ Хумберто! Краљ је одговорио талијанским језиком јако дириут израженим осећајима и благодарио је овим речима: Мој пут у Берлин више је благодарна дужносг. Уверен сам да ће речи, изговорене у овом дворцу, продрети у душу Италије. Немачка и Италија, пошто су постигле своје јединство, постале су јемство за јевропски мир. Мојавојска, о којот се Његово Величанство изразило с тако пуно части, знаће да испуни свој велики задатак. Пијем у здравље цара и

царице и целе иородице царске, пијем у чарт славодобитне војске и успех немачке државе. Софија. Неосноване су вести о путовању кнежеву у иностранство. Кнез ће ићи само у Казанлик , а за тим у Варну у друштву војвоткиње Клеменгине. Берлпн. ГГарада берлинског и пшандајерског гарнизона испала најсјајније. Цар је сам комапдовао парадним трупама. Одјахао је на сусрет Краљу Хумберту, који је дошао неколико минута доцније и нровео га дуж Фронта војске а ову у парадном маршу два иута ировео поред краља. Цар је био у великој генералској униФорми с пантљиком великог талијанског ордена. Краљ Хумберт био је у пруској хусарској униФорми с пантљиком ордена Црног Орла. Царица је јахала с десне стране краљеве. Престолонаследниковица мајнингеншка ишла је на коњу у сјајној пратњи немачког престолонаследника, принц Ајтел Фриц и министар Криспи на колима Кад је краљ јахао норед Фронта, корпусна музика свирала је кра љев марш. С параде је краљ с престолонаследником отишао у ЈХевенову оружву Фабрику. Цар с: 1 вратио у варош на челу чете са заставником. Величанства су свуда одушевљен ■ поздрављана. Пегпрпград. ,,Граждан." јавља : Комисија државног савета за извиђај катастроФе 17 октобра код Боркија, узела је у обзир тегпкоће овога питања те је мишл>е-1 Ећа да се ослободе остали чинов ници, пошто су врховни чиновници већ смењени. Букурешт. „Агенција Румунска" јавља: Јуче свечано прослављена годишњица крунисања крал>ева. Народ одушевљен. ДеФИловању војске нриеуствовали крал> и краљица , престолонаследпик, миниетри , дипломатско тело, достојанственици и огромна множина света. Ред примеран. У вече била народна свечаност и оеветљ^ње. Франкфурт. Нарочити воз који је пошао јуче у 2 снта из Визбадена за ХетценсдорФ, а у коме је била царица аустриска, кад је око три сата нролазио спојну станицу, нретрпео је у близини пристаништа несрећу. Последњи вагон искочио је из шииа и с предња два изврнуо се. Царица и пратња остали неновређени, Само један послужитељ повређен 1е на руци. После једног сата задоцњења воз је паставио путовање. Беч. Царица , надвојвоткиња Валерија, надвојвода Франц Салватор стигли су у ХетцендорФ у 9 сати и 40 минута, дакле с два сата задоцњења. Тамо их је очекивао цар, па су се сви одмах одвезли за Лајнц,

Петроград. Црногорски кнез Никола и престолонаследник Данило стигли данас после подне. На станици их дочекао велики кнез Владимир. —■Да се разрачунамо (Наотавак) * Готови смо дакле и с мојим односима снрам г. Гарашанина. Читатељи су могли видети да су ти односи у почетку за 3—4 месеца доиста били нолитичке природе, али су штовани читатељи видели и то, да је ту сваки мој корак вршен с потпуним знањем и одобрењем мојих гадагањих другова, Доцније, ти су односи постали односи чисто лична позванства, док се најносле нису претворили у тесна лична иријатељства. Не желим му такве пробе, али сугра да занадпе г. Гарашанин у какво зло, у данима највеће беде и најтежих искугаења он може бити сигуран, да има, бар једнога верног и поузданог личног иријатеља, готовог на све услуге, па и на све жртве, које часно лично иријатељство може тражити од часна лична аријатеља. Али ту се и свршује све. Преко тих чисто личних односа и чисто личпа пријатељства, међу нама нема даље ансолутно нигата више, ни каква додира, никаквих веза, нвкаквих однпса, ничега. Наравно, бесмислица би била мислити да ја и г. Гарагаанин никад ништа не говоримо о политици. На иротив, ми смо готово о свима нолитичким цитањима и приликама, и нагпим и туђим, говорили и дебатовали и често и веома дуго. Негде смо се слагали, негде разилазили, али често је баш та разлика у мигаљењу давала могућност да по читаве вечери нроведемо у најпријатнијем разговору, а такви разговори управо и маме човска, где чује и што ново, чује лруге и друкчије назоре но што су његови, пошто онде где се људи у свему слажу не може ни бити права занимљива разговора. Али од заједнкчких разговора о политици, на до начелпог слагања и заједничког рада на политици још је далеко као од неба до земље. Ја смо и г. Гарагаанин много говорили и много претресали о политици, али на нолитици нисмо рг»дили никад нигата заједно. После и дугих и занимљивих разговора нагаих, опет је сваки остајао при својим назорима и радио је како сам нађе за пајбоље. Да је код мене и г. Гарашанина тако било, најбоље показују сами ресултати нашега рада и све ово што данас видимо и чујемо. Ту се показује да смо ја и г. Гарашанин на наша најкрунија и најважнија питања гледали сасвим различно на уразном правцу и радили. Ја ћу од тога наговестити само нешто, и то врло укратко. Док је била реч о краљевом измирењу с народом, и г. Гарагаанин и ја јога смо се и слагали у нонечем, бар у главном циљу, ако не у средствима. Али кад сам се ја једном већ уверио, да од тога измирења не може бити ништа — онда смо се ја и г. Гарагаанин тако разишли у мишљењу пгга треба даље радити, да више пије било ни једне тачкице где би се бар додиривали. Док је г. Гарагаанин и даље остао при свом нређашњем неноколебљивом уверењу, да краљ Ми лан, какав једаје, треба да седи ту и да краљује, бар до нунолетства свога сина. Међу тим ја сам бао од-

судно уверен да животви интереси земаљски захтевају да се краљ Милан гато пре сам уклони. Једном само покушао сам да увери\1 и г. Гарашанина о ^томе.Ц У ду. гом говору покушао сам да му разразложим како то уклањање краља Милана не само што је иотребно ради мираи правилног развитка наше отаџбине, већ да је то још једини начин на који се може стално очувати и обезбедити нресто и династија Обреновића. Али и тај [едини нут наишао сам на такав отпор код г. Гарагаанина, његово мњење било је у томе толико супрутно моме мигаљењу, он је о тој сгвари ночео спорити стаким жаром и готово срџбои — да сам ја у по разлагања морао говор нрекинути и више му никад нисам о тој ствари спомињао. Наравно, ои је даље радио у свом, а ја у мом прцу. Стога он ово дана и наше: „Ако је абдикација добро — ту нема моје заслуге ; ако је зло — ту нема моје кривице", док међу тим ја говорим сасвим обратпо — „:\ко је зло, има и мојс кривице." Тако исто ми се разилазимо и у оц ни краљеве оставке. Г. Гарашанин сматра је одсудно као неопростљиву погрешку и жали што се тако догодило. Ја на против, ја сматрам да је оставка била још најпаметније што јекраљ Милан могао учинити, пошто је већ ствари дотерао био у онај ћорсокак, из кога није било више викаква паметнија илаза. (НаотаниКе се) П. Тодоровић ТРГОВИНА Београд, 10 маја. Цена главнцјим производима Брашно кукуруз. дин. —шеница дин. 11 до дин. 1Г50, кукуруз дин. 10, раж дин. —, јечам дин 10 - — до дин. —, овас дин. 10- до дин. —, суве шхиве, д 10—19, Свиње дебеле дин. 80 до длн. 85 — све од 100 кила.

00 о

СР

со Е -Н ра з: ЈМ СО

сх ^&мшдаи ■

со

рз

ГО

пз

»)

сх

тз

™о

со

Ј=»

□с

ЈС

<х>

а>

зс

■

со

"ТЗ

св

из

зс