Мале новине

Трећи одељак члана 1б. Устава гласи овако : „Пре иретреса (стана) дужна је власт предати лицу, чији се стан претрееа, иисмено решење истражнога судије , на основу којега се иредузима." Тако гласа Устав. Међу тим радикална Таушановићева иолиција претресла је пр" 3—4 цана стан једног овдашњег грађанина, покупила му и однела многе хартије а „пре претреса" нити му је дала какво решење „иследног судије" о претресу, ни „списак ствари одузетих ради даље истраге" — као што то одређује иредпоследњи одељак чл. 15. Устава. Дакле још једно гажење Устава! * Ослобођен. Андреја Југовић, бакал. овд., који је био стављен под суд и у цритвор због преваре, пуштен је пресудом суда вароши Београда као невин.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Засебпа лађа кола Јахача „Бњаз Мијајло." Познато је већ нашој читалачкој публици да коло Јахача приређује на други и трећи дан светих Тројица ове године у Шапцу: разноврсне јавне наградне утакмице са домаћим коњима и да ће сва три дана светих Тројица, бити у вече велике забаве са ватрометом, у почаст г. г. излагача, утакмичара и гостију. Поводом тога а н зато, што средом (први дан по Тројицама) нема лађе која би из Шааца за Ееоград путовала, управа кола Јахача намерна је да узме засебну лађу која би ирвог дана светих Тројица пошла из Веограда у Шабац а први дан по Тројицама (у среду) вратила би се из Шапца у Београд. Том лађом возиће се у Шабац и натраг и војна музика. Лађа ће бити веома лепо искићена народним и друштвеним заставама. Иначе, лађа је ~врла удоона, пространа и плови врло брзо. Како нри одласку тако и при повратку пуцаће са лађе, за све време вожње, друштвени топ. Сваки аутник, који том лађом путовао буде, добиће у лађи бесилатну улазницу за тркжлиште а свака та улазница важи и као среИка за лутрију која ће се вући на самом тркалишту одмах после трка.

Долазак те засебне лађе у Шабац, дочекаће на обали коло Јахача, уз свирку музике и пуцањ прангија. На лађи ће бити лепо укоричена књига кола Јахача у коју ће се сви путници својеручно убележити за сиомен на то заједничко путовање на утакмице, пошто коло Јахача, сваког путника и посетиоца (гледаоца) напретпоменутим утакмица, сматра и поштује као родољуба, који се брине и интересује за побољшање народног имовног благостања и за уздизање витешког јахачког духа. Изложба ждребади као и тркалиште, у непосредној су близини до паробродскз станице, па ко од тих нутника хоће, може све три иоћи бзсплатно коначити у лађи место у вароши. Ко жели том лађом да путује, треба да се најдаље до 20 маја пријави и положи свега десет (10) динара од особе. — За пртљаг нсће се ништа наплаћивати. ПриЈаве и новац примаће у Бзограду у реченом року. г. г. Милан Живковић потпреседник савезне београдске стрељачке дружине, Душан М. Снасић секретар српског пољопривредног друштва, Тихомиљ Марковић Шапчанин главни благајник друштва „Св. Саве", Димитрије Гавриловић секретар министарства сиољних иослова, Тасо Богдановић иреседник „Даворја*, Јаков Ајдарић члан Фирме „Тадић и Ајдарић', Милан Јов. Ристић правник и члан кола Јахача, Милан Ж. Маринковић трговац на Сави, Пера Јовановић угоститељ код Скупштине и Милосав П. Куртовић. Путне карте даваће се при поласу на самој станици. Са кога ће се места и у колико часова лађа кренути, обзнаниће се у своје време. Ради угодвости путника неће се нримити више од 60 лица, с тога се умољавају сви они, који би желели да под гореизложеним усиовима, на овакој засебној лађи пут?ЈУ,__да_ се -гато-тгр1Г Ја.пе псме од речене госноде, како би се нрема потреби благовремено две лађа набавити могле, у ком би се случају и војна музика поделила. На случај, ако се не би ни педесет лица пријавило, неће бити засебне лађе, већ ће се примљени новац 21 маја вратити пријављеним нугницима. Прајавиоци из унутрашњости отаџ бине, могу се пријавити и новац послати преко поште.

За оне аутнике који би у Обреновцу улађуушли, цена је до Шапца и натраг 7 динара. Но и ти путници треба да се благовремено пријаве коме од горе именоване господе у Београду, до 20 маја. * Клатнарска школа. Шабачки „Радикалац" дознаје, да ће се овог лета отворити у Шапцу нлатнарска школа. Исти лист јавља, да је г министар народне привреде врло радо примио мисао о оснивању те школе. Он је обећао да ће о државном трошку набавити учитеље, цео алат и намештај школски.

ИЗ БЕДА СВЕТА — Несрећа на железннци. Код Корбивиља у Канади десила се ужасна несрећа нажелезници. Један теретни воз сударио се с путничкии возсм. Један вагон с петаајесг путника, махом женскиња, са свим је размрскан. Сви су путници тешко новређени, а многи од њих и смртно. — Ннје болестан. Генерал Буланже демантује вест о својој болести и вели да су ту вест нронели његови политички нротивници. Једноме новинару рекао је ових дана: „Никад нисам био здравији, но сада ; јуче у јутру јахао сам два сахата, синоћ сам ручао код ироФесора Харисона, уредника „Еог(;ш^ћИу КеИеи\г »-а; око поноћи вечерао сам код Асхмид-Бартлета (цивилнога лорда адмиралитета), код кога сам остао до два сата у јутру. Јутрос сам примио више нријатеља из Париза, који су вечерас отпутовали; међу њима су и г.г. ЈГагер, Ле Хересије, Милвоа, Михел и Вакер. Сутра мислим три сата јахати и ако моји непријатељи мисле да ће моћи уверити бираче да сам ја мртавчовек, они се јако варају." — Долитнчки двобој. 9 о. месеца у јутру био је у Паризу двобој између некадашњег мивистра Локроја и р<»иуб !шкц пси-ас посданика лоарскога округа, Делабаржа. Повод овоме двобоју дала јеновинарска полемика Локрој је лако рањен у руку. — Судар лађа. Како лондонски листови јављају, 9 о. м. ноћу сукобио се у Каналу пароброд „Герман Емперор," који је ишао из Шнаније и нароброд „БересФорд," који је ишао за Бомбај. Први пароброд је утонуо. Утопило се двадесет душа; а они који су остали живи стигли су у Довер.

— Споиеник Дантону. На углу булевара Ст. Ж^рмен и улице медецинске школе у П физу подићи ће се великом говорнику из доба велике Француске револуције споменик. Већ су израђени н нацрти за тај споменик. Израда споменика поверена је ликоресцу Огисту Паризу. Ликоресци Деча и Левасер добили су награду од 3500 и 2500 динара. — Шах нерснјски стигао је 10 о. м. у Москву, где су га на станици дочекали преставници власти. — Завера против руског цара. Из Петрограда пишу лондонским новинама ово : „Завера против цара и владе која је у носледае време пронађена, далеко је раснрострањенија но што се у почетку мислило. Хашпења неирестано трају и стотинама душа већ је ухаишено. Шго иоред ове завере највише узнеиирује, јесте Факат, што су регаменте у Москви, Јелисаветграду и Варшавп ком ромитоване, ма да се још нотнуно не зна до ког ступња. Већ су поханшени неки 0Ф «цири ових регимената а тројица, против којих су најтежи докази , убили су се. У Варшави нашли су бомбе најопасније врсте и скоро нема сумње да су оне израђене за то, да се уиотребе иротив цара. Ово от*риће ужасно је узнемирило царицу и вели се да јој је услед тога злравље јако поремећено. — Мталијанскн анархисти. Из Млетака јављају да су тамо нохапшени неки анархисти. Хартије, које су код њих нађене, ноказују да су хтели да овладају »ароши Миланом и да у њој ирогласе комуну. — Сељачко удрЈжење. У Прагу су пољонривредници дрлсали скуп, на коме је било хиљаду и пет стотина чланова. Они су решили да се консгитуишу у „сељачко удружење" те да траже проширење својих политичких права. Било је много говора у којима се г.шорило нротив великих поседа. — Клуб уседелица. 1880 године неколико девојака Немица основале су у Берлину клуб и обвезале се да се не удају иначе да морају нлатити казну од 1000 марака. Ова мисао у ирви мах имала је некаква уснеха, али су носле неког времена чла шце „цромениле своје мишљење" и ове годинв пред главни скуп остала је још једна једина чланица тога друнггва које има кагштал од 28.000 марака. Разуме се овај је капитал од казни које су морале платити разудате чланице.

мен лепо осветили огромни чадодор меком равномерном, за око веома пријатном, као чисто небо плавом светлошћу. У зачељу олтара указа се, у природној величини, светла слика анђела слободе, с буктин.ом у једној, с раскинутим ланц''ма у другој руци. Тако исто на обадва нлатна олтарска, десно и лево, појавише се разне светле слике, знаци и знамења. Поред осталих знамења, на десном олтарском платну указа се слика расклонљене књиге, од које, као од сунца, бију зраке на све стране. Испод књиге стоје укрштени мач и перо, а над књигом стоји светла слика која представља срце, окружено венцем од лаворике и маслине. На левом платну олтарском средину је заузела ова слика. У средини стоји пирамида од разних зидарских алата: ђунија, шестар, угаоник, и т. д. Око те пирамиде насликан је венац од руку, где се све две и две братски рукују, а одоздо испод венца стоје укрштене две секире. На таваници олтара јави се слика, на којој је предсгављено седам људи, сваки с мачем у руци. Сви ови људи уздигли су мачеве у вис, укрстили им врхове, а леву руку метули на срце; десну ногу мало еу избацили и сви се

исирсили. Слика је иредстављала иризор заклињања, а с*дам ратника били су оружани, што но реч, од пете до главе, и сваки је био у свом народном руху, а представљали су шест балканских народа. И по типу, и по оделу, и по оружју одмах се могло познати, шта су ових седам ратника. Србин, Турчин, Грк, Арнаутин, Бугарин, Румун и Маџар. Веома је занимљиво што јена овој слици, у овом савезу био представљен и Маџар. То је показивало да у савез и заверу, што носи име ,Ноћна браћа", улазе и Маџари као равноправни чланови. Над главама ратника лебдио је над сваким по један сјајан лавров цендц а около и исиод ногу ових ратника биле су слике крилатих анђела, који дувају у победне ратничке трубе. Између анђела укрстиле су муње свуда у наоколо. Цело олтарско платно, као и таваница, било је црно. На овом црном платну биле су сјајне слике, које споменусмо. А празан простор између појединлх слика био је сав засејан белим мртвачким глмвама, а испод сваке главе стајале су укрштене две мртвачке кости. У сваком углу олтара била је по једна бела слика целокупног мртвачког костура. Такав је Зио олтар. Као што рекосмо, у

средини је било уздигнуто огњиште, које је предетављало упаљен жртвеник у овом олтару. Мека, плава светлост са жртвеника осветљавала је благо све ове слике и знамења по олтару, те целој овој направи придавала неки чаробан, тајанствен изглед. Човек, који би се нашао пред ов«м олтаром и видео све ово, да је највећи безбожник а човекомрзац, морао би осетити како у његову душу и његово срце однекуд одозго силази и лије се некакав топал благ балзам који га мири с човечанством, који га одушевљава за све што је истинско, добро и племенито и који га позива и мами да живи, да се бори, да ради, да љуби; да љуби истину, правду; добро и вр лину; да љуби свој завичај, своју отаџбину, своје суседе другога племена, да љуба сваки племенити народ и цело човечанство. (Наставиће се)