Мале новине

КЊИЖЕВНОСТ О СоФизмима. (Прво коло IX јавно предавање иа великој школи у корист Фонда ■сиротних великошколаца) од д-ра Љубомира Недића. У Београду, у краљ«вско-срнској државној штампарији 1889. Цена 50 п. дин. дванајест оваких свевака чжне једно коло. ГЈЕЕА.аНЗ-ЗСЕС СЛУЖВВНИ ГЛАСНИК (свршетак) После овога посла остаје Вам још: а) да преведете ђаке у старвје разреде, и б) да забележите у протокол оцену успеха и чистоте наставнику, чију сте школу прегледали. За прево^еље ученика у старије разредд постоје прописана „Правила о преаођењХ учеиика из млађих разреда у старије." Ова правила тр-ба да има евака школа, а она се налазе штампана и у ,ПР°светном Збориику" стр. 634. С погледом на одредбе чл. 4., 5. и 6. ових. Правила, који се поглавито сдносе на Ваш рад, Ви имате да пречистите питање о томе: колико ђака из ког разреда прелчве у старије раз^еде; колико их остаје да понавља, и колико ће ■се нових ђака унисати идуће школске го.дине у Хразред. Последша тачка важи за подељене школе. Да бисте брзо и правилно могли извршити превођеше ученика у старије разреде после свршеног исниста , Ви треба за време •самога испита да утврдите ва свог ђака шта ће с њжм бити. За време исиита уве1>ите се за сваког ђака, је ли наставник прабилно оцешивао успех ђачки. И ако оваки предлози нису никад били уважени од моје стране, ипак се често вбог н>их морала водити излишна преписка. С тога ћете Ви утврдити и у уписани нротокол вабележити, колико ће се ђака морати уписати до године у I разред Одбор и на■ставник биће дужни до године при упису деце у школу да воде тачно рачуна о том Вашем наређењу и од све дорасле деце ва школу изабраће за школу онолико , колико сте Ви забележили, управљајући се при томе по распнсу о уписивању ђака у школу, хоји јс њима повнат Овде Вам се мора скренути нарочита пажња на испксквање или ослобођавање ђака од даље обвеве школовања. Чл. 40. вакона о основним школама пропнсано је тачно, "кад се који ученик може исписати из школе. По овоме члану закона ; ни један се ђак не може испис.ати из школе без одобрења министра проевете и црквених послова. Као што ће Вам јасно бити, овим законским наређењем иде се на то , да свако^ дете. које се у школу упише, мора школу довршити до краја. При прегледању рада школскога одбора и о самом испиту Ви ћете пазити, да ли није који ђак исписао из шкЈле бе8 одобрења министра просвете. Ако бисте наишли на такве |случајеве, "да је школски 'Одбор или ма ко други|осим министра просветеЈисписао неког ђака ив школе, Ви ћете такве случајеве јизвидети да бих по вакоиу могао наредити шта требв. ПРИВРЕДА Мане позне косидбе. Наши земљорадвици веома много греше, што сувишс доцкан косе ливаде. То је доказ да наш свет није довољно нојмио, да зранљивост сена са једнаког земљишт' и климе зависи највише од времева, у које се трава коси. Наука нам је одавна показала, да у иочетку цветања биљке имају највише оних важних ранљивих састојака, нарочито беланчевине и ФОСФорне киселине, од којих се дакле стварају месо, млеко и кости. Што биљка дуже зри, све више губи беланчевину, а њено место заузима дрвено ткање, које је песварљиво ; с тога је ван сваке сумње, да

је рано кошење, т.ј. у самом јеку цветања трава, најногодније. Сено хоћемо да косимо а не сламу. Чим ночне семе да замеће, стабљике биљкине здрвеЕБавају се. Са ■. ога се непосредно има губитак у рани, који је у толико већи, уколико онда нарочито детелини и свима зељастим биљкама опадне много листа ка-> најважнијега саставног дела, још поред тчга доцкан укошена нића теже се вари у желудцу. Не треба ни то из вида изгубити, да се прво позном косидбом крати време, да може порасти добра трава за другу косидбу ; тиме одоцни се и не развије као гато треба, за кошњу наступе веће тешкоће, време се промени и ретко да буде добро сено. У месго дужег чекања нрве косидбе, боље је да се ливаде очисте и добро нађубре, јер ће онда с пролећа рано трава бујна понићи и рано стићи за косидбу прву, па и за другу остати довољно времена док трава доспе за кошење. Но по најглавнија је штета од нозне косидбе та, што стварањем семена, које као што се зна и највише ране тражи, ливади се много одузима ранљивих материја, слаби се. У - ј то позно нокош на и готово узрела трава теже и рђавије пониче ионово, и ливада не озелењава подједнако. Најиоеле не чреба превидети, да због иозне косидбе много семење разних к<>рова сазре и за поник истога повољни су услови, те по ливади превлада коров убрзо. Из свега овог изводи се, да је штета од позног кошења траве не еамо за то, што -кошена нића губи извесан део нијрањивијих материја, тепхко се вари и стока је нерадо једе, него пјто ливада у опште мањи ириное даје из године у годину и рђавију траву. За кошење ливаде не управљајте се но кален*ару, него по са^им ливадским травама. Ако су траве добро цветале, време је косидби и онда ће се добити највише и најбоље пиће, без икакве штете за ливаду

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА Г. Светозару ЛоаовиИу. Не повнајете ви мене лично, а ја вас још и мање. Чули сте о мени да сам „добар и правичаи и у опште на свом°месту." И, збиља, ја сам се рад старати да буцем и добар и правичан а нарочито да будем на свои месту. Ви се заузимате за једнога бедника и то је добро Али ви узгред занињете о другог бедника, а то ко зна да ли је добро. За тим о вашем беднику ви говорите: „Како сам чуо" „како веле" а то значи као да га не новнајете баш ивближе Ја сам рад и да се помогне једном беднику и да се се не учини неправда другом б<>днику, ('ваљда може какав сиромашак добити службу а да други сиромашак, па ма био и бавдиста, не изгуби своју тек добивену службу). И баш с тога што сам рад да увек будем на „свом месту", ја вас молим дођите и да ее као непозиатн познамо и да видимо како стоји цела ова ствар. Уредништва чувају тајне, али ко се обраћа и од њега тражи какву помоћ или услугу, тај не смо остати за уредништво тајна. А ако је нужно да сем уредништва нико даље ништа о томе не вна, оно је у стању увек удесити да даље нико нико ништа о томе не зна. Дакле, изволите се потрудити до уредништва.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 12. Маја Берлин. „Ког<М. АИ&. 2^." веле да је са свнм измишљена вест бечкога дописника „Тајмса",

да поклони, које је султан поклонио дару, премашаЈу суму 40.000 Фуната стерлинга. Берлин. Цар је као знак особите милости поклонно Криспију свој портре у масним бојама Талијанског престолонаследника наименовао је за рнтмајстора 13. хусарске регименте. Потсдам. Талијански краљ посетио цркву, у којој је сахрањен цар Фридрих и на гроб положио венац. Букурешт. Међународна дунавска комисија у скоро ће довршити посао. Маркиз Реверсо отпутоваће у понедељак за Париз. „Агенција Румуиска" јавља, да ће лондонски посланик кнез Гига бити пензионован, пошто је прешао број службених година. Берлин. Талијански краљ и престолонаследеик били синоћ на ручку код Лоњаја, на који су били позвати гроФ Бисмарк, Солмс, Кајдел и више посланика. Ручак свршен у 9 сати. На велико из ненађење и радост краљеву, изненада дошао је на коњу цар и задржао се три четврти сата а за тим с краљем отишао у двор праћени ноздравима света. Пажња царева сматра се као највеће одликовање. Краљ ће отнутовати у недељу у 5 сати после подне. Петроград. Персиски шах стигао 11. о. м. На станици га дочекали цар, преетолонаследник, и велики кнежеви. Почасна чета одала му војне ночасти. Цар се са Шахом одвезао у зимски дворац нреко дивно украшеног невског нроспекта. Гарнизон је образовао шпалир. Свет је с одушевљењем поздравл>ао цара и Шаха. („А. Хавасове") Бе^. Министар трговине јавио је друштву железнице ЛавовЧерновиц-Јаш да ће влада отпо чети експлоатацију пруге 10 јула 110 новом. Друштво ће моћи да пошље своје изасланике да преговара о условима предавања Праг. 1500 радника трију рудника у Кладуо штрајкују. 0чекује се општи штрајк рудара у Чешкој. Радници траже осам сати дневно рада. Знак за штрајк дали су инострани емисари. Б еч. Говори се да ће се краљевска грчка породица, нутујући за Петроград, запржати у Бечу да посети царски двор. Посие женидбе Александрове, краљ ће посетити нариску изложбу. Б удимиешта. „П. Лојд" се поново враћа на свечаности у Бургасу и износи као карактеристичну чињеницу да није било уобичајене здравице цару ослободитељу, али се пило у здравље краљице Викторије. Ова чињеница, вели, може се сматрати као одговор на покушај о измерењу од стране Русије, која је као услов поставила протеривање кнеза и непрнјатељство према Турској.

Париз. Принцеза Клементина отишла је јутрос за Лондон с војводкињом од Монпанси. Према једној римској денеши „Фигара", јуче је у Берлину потпписан нов талијанско-немачки уговор, укоме Аустрија није учествовала. —<4*©о>ТРГОВИНА Београд, 11 маја. Цена главнијим производима. Брашно кукурув. дин. —, шеница дин. 11 до дин. 11-50, кукурув дин. 9,50 раж дин. —, јечам дин 10 - — до дин. —, овас дин. 10- до дин. —, суве шљиве д 10—19, Свиње деболе дин. 80 до дан. 85 — све од 100 кила. Будимиешта, 10 маја. Житна пи ; аца. Шеница ва мај јуни ®ор. 6'50, шеница за еептембар октобар ф - 6'96 до Ф. 6 98, кукурув за мај—јуни Фор. 4'52, кукурув за јули—евгуст ф . 4'66 до ф . 4 68, воб ва јесен Фор. 5 1§ до Фор. 5'12.

Штајнбрух, 10 маја. Свињарска пијаца, Српске свиње тешке од 46 Фор. до 47 кр. транзито, средњв од 45 кр. до 46. кр. транзито, лаке од 44 до 45 кр. транзито.

ПИСМА УРЕДгшШТВУ Уредништво је добнло следеће писмо с молбом, да га итш гампа : Госаодине Уредниче , Пре неколико дана најпре смо читали у „Срп. Нов." један оглас од „Др. Св. Саве", где се описује да је некакав Р. Оборин на име др. Св. Саве купио улоге — а да исти, нити је био члан, нити пуномоћник др. Св. Саве, дакле варалида — Фалзификатор. 0 овоме од стране др. св. Саве достављено је уир. вар Веограда, и, како чујемо, умољена је управа да над њиме поведе истрагу. Пре поменутог огдаса „друштва светог Саве", имали смо нрилике у овдашњим неким листовима а међу књижевмим оглаеима — читати, да исти Оборина позива на претплату на некакав свој снјев нод насловом „одвсаји наспрам домовини" и ако поменути нема ни појма о пјесништву, и ако сада видимо да је само хтео лажним огласом да до новаца доће ипак и за такву обману требала је уир. вар. Београда да га на одгивор позове и ио добивеним податцима учини даље према зкону нгга треба. Уз пре наведено, како дознајемо, чинио је и друга неваљала дела, као н. пр. г. Мати Јовановићу овдашњем штампару понео је неке књиге, обећавши му новац по слуги пратити — што није учинио, изговарајући се^да нејма еитних новаца и ако је за иснлату књига требало близу 30—40 динара — те је тако те књиге ваљда негде иродавао и распродао, а отуда добивени новац на своје иотребе употребио, и др. Из свега види се да је поменути Оборина један од оних финијих швиндлера, а о чему је свему и полицијска власт благовремено знала, као што је знала да путне иснраве уредне није имао. Па ицак, како чујемо, дала му је путну исправу и умолила, да се за неколико дана удали из Веограда — што он ипак није учинио. И такви фини скитнички кајишари трпе се и иде им се на руку у њиховим гадним намерама од страве полиц. власти, без да се са њима па закону поступи.