Мале новине

ЈгОЈ 147.

НЕДЕЉА 14. МАЈА 1889.

ГОДВНА 11.

ИЗЛАЗИ ОВАКИ ДАН ДЕНА ЗА СРБИЈУ : На год шу . . 12 динара На 11о године. . . . (ј динара Па з месе.ц.ч 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: 11 а годину 30 динара Ца по године . . . 15 динара На 3 меееца, ; .» динара II РЕТ1Т Ј0ША1 ЈЕДАН ВРОЈ 10 ПАРА ДИН РСКИХ

МДЛЕНОВИНЕ дневнж лист за свакога

За свака оглашоње плаћа се држ.

иретплата . писма и рукоииси шаљ}' се ВлАсиику „ Малих Новина" Топлитан венац 6р. 17,, на гораеи опрату. Може се претплатитн и код свију пашта у Србији.

ДЕНВ ОГЛАСИМА На првој етранв о, речи 10 нр. д., а на четврто д иетиг р) да 10 пр. дин. •анш Е штш ЂИ ОГЛАС ч ПО ПОГОДБИ

Ие држим имен дан. К. С. Протиж

249-1—3

iензрал.

|т В 288

[ражи се 1500 до 2000 ду ка на имање ијји еигурнп јеметво. — Обратити се уредништву. 2—3 13, 15. и 17. ггЕгЕвксзазЕС

КАЛЕНДАР Недељи Православни : 14. Муч. Исидор и Максии Католички: 26. Филип Сунде излази 14 маја у 3 с. 55 м. Сунце залази у 7. с. 32. м. Меме месеца: Иун месец 4. маја. Дан је с почетка 15 х / 2 сати, а нок ^ 1 !, с. али до краја овог месеца дан одужа још 8а 15 м., а ноћ 8а толико окраћа

К У Р С Дукат 5.61 Наиолеон ....... 9.39 Сриски лутријеки 3°/„ лозови 39 - —

РЕПОРТОАР Недеља 14-ог: Мејрима, трагедија у пет чинова, од М. Бана.

(ЈТЛЉК ВОДЕ За посдедња 24 сата од 12 13 о. мес. вода је опала за 10 сантим.

кодикаје вода 12. Маја 6 34 13. Маја 6.24

пролаз испод ћуприје 7'66 7.76

ИЗ ОПСКРВАТОЈ-КЈЕ Веоград 13. маја 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак ваздушни Сда 0°]

778,34 м. м.

746,86 мм.

Темпчрату ра ваздуха (С°>

17»,9

25°,8

Влажност ваздуха (редативна)

56 . :.' %

Ветар ' правац и јачинл} југо-југоисисточни умерен

источни сдаб

Максим:лна темнература 26°,5. Минимална температура 11°,6. Време : ЈХепо

1«ф»{

СТЕДИШТА Отворена над имовином: Ђорђе Васил,евића бакалина овд. до 5. јуна; Арона А. Габајо трг. из Пожаревца до 11. Августа: пок. Коста Тршића б. трг. из Вел. Градишта до 7. Августа. Дигнута с имовине .• Јуле Ка( ковићке овд. трговкиње и Г. Милера овд. трговци, усљед исцрпљења маса.

ДИЦИТАЦИЈЕ 1 Јуна у беогр. канцеларији унраве војне одеће зл 3000 комада конопаца и 300 кила канапа. — 27, о. т. у санитетском одељењу мин. војног за 4000 пари чарапа болесничких. — 9 Јуна у Крагујевачкој канцеларији слаглдишта војно-техн. вавода за 14450 ком. шпица растових, 7400. ком. напдовака јасенових, 1568 талпи јасенових, равне димензијс, 340 ком. кривина природних за ша рагље, 4000 ком. дасака чамових разне динензије. Кауција 10 односно 20 од сто, 8 Јуна продаваће се у Веоградској царинарнмци укријумчарени: 2 броша златна, 1 гривна златна, један златаи лаиац, 1 звездв дијамантска, 2 «латна дугмета. — 20. о. м. у горњо-милановачком гарнизону за направу једне стражаре с ансаном. Предрачун 6110'8^ дин. Кауција за домаће 15 од сто а за странце дупло. — 3/ о. м. у канцеларији тимочке дививије у Књажевцу з* подизање нове марвене болнице за књажевачки гари низон. Предрачун 6932'75 дин. — 1 Јуна нач. ср. голубачквг продаваке 20000 метара кубних букових дрва за гориво манастнра Тумана за паплату пореза — 1 Јуна у начелству ваљевском ва насипање и оеигурање окружлог друма Ваљево — Г. Милановац до каменог моста иа Љигу код села Д»5жвка. Предрачуч 7077*22 дин а кауције уз ОФерт Д)00 динара.

ГпСП. Герши1ј још није одговорио, како је смео издавати суду противзаконе наредбе.

Г. Таушановић још није објаснио, за што се преко службенога листа „Српске Новине" расгурају неистине по народу.

Влада још није дала обавештаје зашто њен повереник Ивае Иванић, који пише по „Застави", изврће и неверно преставља говоре бив. краља Милана у цељи ружења и грђења појединих личности.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Ловољан изглед. Чујемо да се срећке друштва Св. Саве у Београду врло добро нродају, и да ће се лутрија и пре одј еђенога у срећкама дана извлачити, ако иродаја среЛака нашла буде ио унутрашњости овако аовољан одзив, као у Веограду. Нзв.гачење лутрије у такој ирилнни моЛи Ке бити и у аочетку месеца Јула о. г. Осим тога дознали смо још и то: да се међу сноредним згодитцимм ове лутрије налази доста вепма лених и корисних ствари, а на вме : ниротских ћилимова, нлугова, круњача, тријера, наше врло лепе домаће тканине и продуката, израђених у нашој иараћинској и јагодинској Фабрици. * Спуштене подвозне цене. Господин министар грађевина изволео је одобрити : да све особе, које би о Тројицама у 1Н«бац путовале, било као тркалишни гледаоци, било као излагачи и утакмичари, добију на свима вашим железничким станицама подвозну карту у иоловину ностојеће тариФе до Веограда и натраг до свог места. Овакова иоиластица издата је и за

подитак

СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЗКИВОТА (у 90 ГЛАВА — с поговором) (писац 8адржава сва права) (26) (нАСТАВАК) СоФија устаде жустро и оштрим покретом руке смаче велику црну мараму с главе, која јој је надала до пола леђа. — Дозволите да збацим ову марамчину рече она сасвим другим, много јаснијим и много оштријим гласом, во што је до сад говорила. За тим поправи мало хаљину око врата, махну руком нреко чела те уздиже прамен испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук. Леву ногу избаци мало нанред, као глумац који се спрема да ^отиочне дежламацију. Све ово гледао је ђенерал Врбавац с чуђењем. Он виде како се ова женска на један пут пресбрази и од оног скромног, мирног у

некакав црн шал увијеног страшљивог створења изађе негпто дрско и одсудно. — Господине генерале! — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу снагу. — Господине генерале — рече она — ви имате посла с једном робијашицом! Ове речи биле су тако изговорене, да можда је срамота рећи — ђенерал осети да му срце полако исклизну и изгуби се негде у широким панталонама његовим. Ђенерал се веома зачуди овој промени. Шта би на један нут овој жсни! Но она га брзо кзведе из недоумице. — Да, мој господине! стара робијашица, да шта ви мислите! Док ногледам човека, знам шта му мисли свака длака на глави, а ви узели преда мном причати шта вам је ко поручио и шта коме треба! И коме ви то казујете „Маркове конаке" господине генерале! Меаи! 0, господине генерале ! Како вас нвје жао да само дангубимо око тога ! Та ја не бих била СоФија, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар. Она спусти глас и крочи корак ближе зачуђеном генералу. — Ви хоћете д» отрујете внеза. Је л' те? Обратили сте се мени, као старој мајсторици у тим стварима. И добро сте учинили, мој ге-

нерале. Нико вам не би могао боље и цодесније свршити тај писао од мене. Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао. Ту сам ја заиста нрави доктор рече СоФија осмејкујући се и показујући прстом на СЕОје груди. — Прави доктор ! Што ја изоперирам, то је свршено; ту више никакви мелеми не требају. Наравно, госнодин генерале, то кошта. Али код таквих ствари ва цену се не пита. Главно је добар, сигуран посао. А то СоФија зна, господине генерале! — рече она, показујући нрстом своје чело. Ђенерал је саслушао све ово, чисто пренеражен. Овака дрскост, овеко отворен говор, збунио га је. Ова жена својим Фамилијарним нонашањем управо се натурала да се с њим изједначи. Ђеверала је то вређало, али он није имао начина да то избегне. Ман> да је најури. Али сад је већ и то било незгодно. Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне. Није знао унраво шта да чини, да ли да јој призна оно, штј је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да порекие све и онда, наравно, не може радти с њом ништа. Он је и сам мислио да јој доцнвје мало наговести стнар, али се није надао да ће му је она одмах овбко у почетку прозрети и овако јавно у оча кресн.\ти. СоФија као да је оиазила