Мале новине

све коње, кобиле, ждребад и њихове иратиоце (сприводнике), који би се на утакмице уиућивали. Свакоме, кчји би желео да се приликом Тројичког иутоЋања у Шабац користи железницом и овом повластицом, (бнло то за се, било то ако коње или ждребад иошиљао буде) — треба да је претходно снабдевон са уверењем од дрЈштва кода Јахача Књаз Мијаило. Ради набавке ових уверења, треба се усмено или писмено обратити господину Душану М. Спаскћу секретару сраског пољопривредчог друштва у Београду. У писму треба назаачита имена и презимена лица која путовати желе, као и име железничке станице са које намеравају да пођу, јер се све све то мора да убележа у уверење. Сем тога сваки треба да означи адресу, где да му се уверење иошље. Та уверења слаће се одма и то сасвим бесплатно. При набавца уверења за сточна грла треба назначити: боју длаке, старост, спол дотичног грла а тако и име пратиоца. У исто време јавља се, да је учињен корак да се за р*чену нрилику добију подобне повластице и код иаробродског друштва за сзе српске станице на Дунаву и Сави, што ће се такође у брзо обзнанити. * Оскудица практпканата. У суду вароши Београда нема довољан број практиканата, те с тога многа решења леже непослата даљим судовима. Кад сезна колики јеогроман посао у варошком суду, онда гатедња на практикантима, ако је она разлог овој оскудици, нема апсолутно никаква смисла; шта више, она је ту и ште тна. У осталом, ако је узрок овој оскудици штедња, онда најмање разлога има да се она нримењује на практиканте, који су тако неопходно вужни а инак тако мало награђени, Јер се ту нема готово шта ни уштедити Ако је до штедње, има се штедити на другом месту, где би било и више разлога за штедњу и с више користи. * Забава. Као што смо већ јавили „Београдско певачко друштво" које стоји под високом заштитом Њ. Величанства Краља Александра , приређује 25 ов. м. у башти Краљеве пиваре велику летњу забаву са игранком. Сада пак дознајемо да јеуовој цели

образоваи нарочити приређивачки одбор од озд грађана, који ће се старати да ова забава што сјајаије испадне. У прлређивачком одбору су госнода Милан Миловановић адвокат, Драг. Ж. Ћ >рђевић гл. благ. Задруге за међ. пом. и штедњу. Млх. Ц^кић чин. минист. Финанц., Пера К. Наколајевић благ. кредатног завода, Марк') Пегронијевић кројач , Ђ. Днмитријевић анотекар, Влајко Чортановић трг. Ђ. М. Сганојевић про®. Драг., К. Петровић чин. гл. кочтроле, Ђ. Велисављевић чин. адр. банке, Владислав Кнежевчћ чин. задруге за међ. пом. и штедњу, Тод. К Станкозић, чин. ђумрука и Лук* Јеремић—Хајдии чин. војног мннистарства. Пограм ззбаве објавићечо доцније. * „Даворје" нраређује на Снасов-дан народну забаву у Кошутњаку. Иста ће бити у чисто срнском духу, садржавајући срнске игре, свирке, забавне и витешке игре. „Даворје" полази нешице са војеном музиком и својом заставом у 6 часова у јутру у Тончидер а за пубиику стоје два воза на располсжењу. Улазница је за у Кошутњак 1 динар од особе. (Ближе плакатима). Постараћ<-мо се да у идућем броју и програм донесемо. * Зборови. Данас је у великој пивари збор напредне странке , а 30. о- м. биће у Беолраду збор либералне странке.

ДОМАЋ.Е ВЕСТИ Гласачке кутије. Г. министар ун. дела расписао је стечај за набавку гласачких кутија и сандучића за гласачке куглице. Потребно је две хиљаде и пет стотина кутија од лима, широких 20, дугих 20, и високих 30 сантиметара, и једна хиљада сандучића од лима 15 сантиметара широке и 15 сантиметара високе. Кутије морају имати удесан цпо рез за снуштање куглица, који ће бити постављен, и морају имати нлатнену кесу , у коју ће куглице унадати , осим тога мора на свакој ку тији бити јасно утиснут грб Краљевине Србије и текући број кутије Свака кутија затвара се са три разна кључа. Сандучићи биће од простог лима. удешене за загварање кључем , или катанцем, и но средини раздвој^не

Мустре кутија и сандучића могу се видеги сваки л^н, у радно време, у канцеларији министарства унутрашњих дела. Понуде писмене и затворзне нримају са д > 25 ог маја закључно , у благајначком одељењу минисгарства унутрашњих дела. Свака понуда мора бити снабдевена таксеном марком од 10 динара (тач. 17. таксене тариФз) — а може се ноднети уједно за сатуке и кутије, или и особено за кутије, особено за сандуке. Уз понуду подноси се и кауција и то српски грађани 10°/ о а страни 20 од ето од целокуине вредности израде. Првенствено право на израду овнх кутија и сандучића имају српски грађани. 26 ог маја, комисијаће, коју одреди г. министар унутрашњих дела, отворити нонуде и закључити уговор са нонуђачем који да најнижу цену. Кутије и сандучићи морају се у свему иеправне нредати до половине месеца јула министарству унутрашњих дела, где ће их нримити стручна комисија.

НА ЗНАЊЕ Пододборима, повереницима, члановима и пријатељима „Друштва св. Саве." Повереник „Друштва Св. Саве" г. Михаило Чебинац , индустријалац из Краљева, путује по унутрашњости зарад нродаје срећака друштвене лутрије, одређене за зидање Свето - Сав■ ског домп , а проћи ће кроз места : Јагодину, Ћуприју, Параћип, Ниш, Лесковац, Вуању, Прокупље, Пирот, Кљажевац, Зајечар , Крушввац , Трстеник . Краљево, Чачак, Горњи Ми лановац, Пожегу, Ужице и Крагујевац Умољавају се пододбори, иовереници, чланови и пријатељи „Друштва Св. Саве", да г. Михаила потпомогну у том послу , как > би се што већи -број срећака раснродати могао.

ДС.С. 57. 12. Маја 1889 год. Београд.

Први тајник, Ср. Ј. СтојковиБ.

Предеедник „Друштва Св. Саве" Свет. Николајевиб.

С ПАРИСКЕ ИЗЛОЖБЕ „Ји§оз1оуеп8ка СогезропгЈепсЈа" тужи се на неке државе, које су рђаво застунљене на париској изложби, па вели *а у том погледу у првом реду стоји Аустро-Угарска. * Говорећи о уиетности на париској изложби , исти лист ставља на нрво место Француску уметност. Од страних уметничких одсека најинтереснији су одсеци шнански, талијански, аустриски и руски. Јако се цене слике чешкога уметника Брожика, а за Мункачијеву слику „Хрисгос нред Пилатом" вели поменути лист, да носетиоци"поред ње пролазе и не задржавајући се. Мора, вели , да је копија те слике однела врло велики део интересности, а можда се н увидело да јс Мункачи врло добар радник, али рђав уметннк. Јако се цене радови аустријског уметника Хинајса. Руски уметници заузимају три велика салона. Нарочито се хвале радови Шелмонског, Прашникова, Змијанског, Маловског и вајара Петра Тургењева. Има неколико женских уметница, а у првом реду долазе радови покојне Марије Башкирцеве. Од балканских народа, у одсеку за лепе вештине најбоље су нредстављени Румуни и Срби, а Грци су у носледњем реду и ако имају врло много слика, „које им", вели поменути лист, „ни за шта друго не служено да још више докажу ,да данашњи Грци и стари Јелини нису исто племе." * Огромна АјФелова кула, која данас занима читав сиет, отворена је ових дана и за публику. То је велнчанствени споменик модерног грађевинарства. Још нису готова кола за нењање, те посетитељи морају ићи ио степеницама; али оне нису стрме, а човек се на њима свуда може зауставити те да ноематра величанствену околину, навикавајући се тако за све већу висину, на коју се пење. Сем тога, грађевинар се , остарао и за многе ресторане. Већ на висини од 50 метара има четири дворане, уређене као великоварошке гостионице. Досад је са свим готова дворана елзашких пивница. Послугу чине све саме ленотице елаашанске. После ручка гости могу ићи у каване, које су у истој висини на галеријама око к уле Одатле је диван ноглед на изложбу С друге странеје величинствени „Тро

ову забуну ђенералову. Не чскајући га да се опорави, она продужи даље: — Можда је господину генералу мало 8азорно, што ја овако, што но реч, „снеба па у ребра", али таква је моја навика Ја волим да сваку ствар зовем њеним правим именом. Ја идем ствари увек најкраћим путем. Не видим шта би овде имали да се снебивамо једно од другог. Вама треба власти, госнодине генерале, рече она развлачећи сваку реч и ударајући гласом на реч „власти." Нри тим речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски осмејак. — Вама треба власти, а мени треба пара. Помоћи ћемо се узајамно. Сваки ће имати своје А држим да ћемо се лако погодити. Шта буде право, господине генерале. Ви ћете и сами оцеоити, колико вреди овака једна услуга. А ја ћу вам вашега квежића тако лено спремити, да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити. 0, ту за мном за цело неће запети. Шта га сам их ја до сад онравила ђаволу у наручја! Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам имала. У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често. Ту обично жене трују своје мужеве. То је ту код Ваха постлало као неки обичај. Ђенерад се једава једном опорави. Он упита зловољно:

— Како вам је то могло иасти на ум, да ја мислим отровати кнеза !? — 0, па то је тако близу памети; то се управо само каже. Зашто би се иначе господин генерал толико интересовао о отровима и како бих иначе дошла до части, да овако говорим с госнодин генералом, — рече она скоро подругљиво. — Неће бити тако. То сте ви раније где год чули ; то је вама морао неко рећи; то су, ваљда, каква сокачка трабуњања, — примети ђенерал осорљиво. — Не, господине генерале. Наиољу ја то нисам чула, нити бих ја нанољу ма с ким то говорила и ма од кога то слугаала. 0 тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас тиче. Иначе таке ствари ни за обична човека не узимају се олако у уста. — Па добро! Баш и да би било за кнеза, па шта је с тим ? — 0, молим! није ништа. Добро је. Што год је на путу, треба уклањати... Али да не дангубимо, господине генерале. Изволте ми рећи, шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити. — Кажите ми, знате ли ви какав отров, где левари не би могли одмак познати чиме је човек отрован, нити би могли брзо дати како

нротивно средство, да отронана епаеу. — Кажите ви мени само, шта ви желите; а за отров, то ви не брините. — Па ја вам кажем шта хоћу. Хоћу да ми кажете, знате ли за какав онакав отров, како рекох. — Па наравно, господине, да знам. Али будите добри на ми кажите само то, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам дам што треба, па да свршујете сами. — Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу Ваша прошлост затвара вам врата. А с поља радити — то не иде. Што ви нама, дакле, можете помоћи, то је да набавите потребна средства, и да нам објасните њихову примену. Отров и постунак — то нам треба. — А! То ? Ђенерал је пресече : — Молим, вас да се разумемо. Отров, необичан, непознет отров, отров који се на по дејству своме, ни по последицама својим не да лако пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће, ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини нн лекаримада не буде изаззана сумња, да је он отрован. Ето, то мени треба. Хтели сте отворен говор. Ето, то је. Дед сад ! .. СоФија се смешила. (Наставкке се)