Мале новине

јавну пр<ставу у локалу гостионице „Хајдук Вељка." Госп. Роберт даваће само ове две јавне нредставе, а после, ако би ко захтевао, представљаће у приватној кући за ужи круг гледалаца. Ванредна вештина^ којом г. проФесор Роберт изводи своје продукдије, заслужује дасењегова престава што многобројније носети Улазна је дена" I место 3, а II, место 2 дин. * Повратак . У випшм круговима говори се, да ће Њег. Величан. бивши краљ Милан доћи из Цариграда за неколико дана у Београд, по што је наиуштеи план да Њег. Величансгво краљ Алекеандар путује у Париз на изложбу, где би се састао са Својим оцем. * Отпутовао. Госи. Љубомир Каљевић отнутовао је у Букурешт, да преда румунском краљу сво]у кредитиву. * Желеаница. Чујемо, да ће држава у своје руке иредузети експлоатацију наше железнице. Желели бисмо, да се овај глас обистини. * Покраден. Кад јепрексиноћ дошао у Београд бивши митрополит г. Михаило, нестало му је путничке торбе, у којој су му били новци , чекови, ордени и важне хартије. * Отворена „Касипа". Гостионица „Касина", коју је светина 14. о. м. онако грозно порушила, може ипак да ради, јер су остали неки неотковани сандуци с чашама, на које гомила није наишла. Док се пивница не поправи, радиће се у башти и салону. Кад је гомила ночела рушити и нревртати касу гостионичареву, било је у њој 30.000 динара, које у хартијама, које у готовом новцу. * Позориште. Даиас ће се приказивати у Народном нозоришту Јованчини Сватови, шаљива онера у једном чину, музика од Виктора Масе-а. Препоручујемо љубитељима музике о вај комад као једно од најлепших и најкарактеристичнијих дела Француске модерне музике. — Насловну улогу иеваће г-ђица Гавриловоћева. * Позкар. Ноћас у један сат нојавио се ножар у шупи г. Наума Николића трговца, до Андрејевића куће. У шупи је било гаса, зејтина, витриола и других веома лако занимљивих ствари те је тако била веома велика опасност по околне зграде и становнике. Али благодарећи г-ђи Катарини Николићки кројачици, која је из своје авлије оназила пожар, истрчала на улицу и викала док нису дошли жандарми а у брзо и иожарници, опасност је отклоњена. — Шупа је сва изгорела. Штета ее још не зна. Говори се да су изгорела и два момка г. Наумова, који су снавали на тавану од шупе. * Изостао. Због нагомиланог материјала изостао је чланак ,Нови Злочини." ЧУВАЈМО СЕ (посве&ено Београ^анима) Београ/Јани., Несретни догађаји од 14. и 15. маја нанели су тежак ударац нашој отаџбини, тешку срамоту нашем образу, а понајтежу штету нашем Београду. У нолитичком смислу оваке злосретне појаве воде право ансолутизму, уништењу устава и свију гра$анских слобода. Нека се , не дај боже, ове појаве

обнове, нека се, 5оже сачувај, рашире и по земља — шта ће из тога следовати ? Једног дана цео ће свет гракнути: „доле устав, доле слободе, дајте нам једног диктатора, који ће повратити ред и држати ред. Ту нећемо имати слободу збора, договора и писања, неће нас нико звати на изборе , али ћемо бар бити сигурни с главом и имањем." Кад се догна да се мора бирати између слобода и јавне сигурности, између кошуље и хаљине, свак ће изабрати пре сигурност. из ш>оста узрока што јекошуља преча одхаљмне. И земља ће иотражити диктатора. А такав диктатор етоји спреман и чека у лицу бив. краља Милана , који је јасно и отворено рекао, да на то рачуна и да се томе нада. „Ви ћете се с вашим уставом и вашим слободама поклати међу собом. Кад добро једни другима пустите крв , зваћете мене да вам ја привежем ране и ударим мелем. Ја ћу доћи; онда ћемо устав у комаде, па окренути оно старивски као под Милошем и Михаилом." Краљ Мил; н је ово рекао , он се овоме нада , а ономадашње несреће управо томе воде и његове речи иотврђују. У морално међународном ногледу злосретни нереди срамоте нагау отаџбину пред целим образованим светом, показују нас као дивљаке . убијају веру, нашу животну снагу као самостална народа, јгр какви смо ми несретница кад наши грађани од рођене браће сзоје траже заштите код туђих власти. У ногледу економном, они ружни нереди празо су убиство за Београд. Београд је ту штетовао сто хиљада динара за она 2—3 дана од самога пазара. Акакав ли ће то страховити ударац бити за наш трговачки кре- ; дит. Ко ће дати више на вересију еспап људима, који живе у такој дивљачкој вароши, где им сокачка руља може све то сваког часа разграбити? Ја смем рећи, да ће услед оних нереда, Београд имати бар десетак банкротстава. Страни капитали почеће да беже од Београда или ако дођу, долазиће по веома скупе интересе, као свуда кад поверилац даје на ризик. Наши богатији људи већ пада)у на мисао или да се селе из Београда, или да прелазе у туђе поданство. То ће нарочито учинити наши богатији суграђани Мојсејеве вере , а за њима и други. Београђани ! Ја вам нећу овде ређати све штете, које је претрпео и које још може претрпети Београд од ових пустошних нереда. Ја ћу вам прорећи само то : нека се у Веограду понове још неколико онаквих дана, какви су били несретни 14. и 15. мај, иа ћете доживети да видите својим рођеним очима, како ндш Београд на један нут од живе пресгоницз постаје брзо мртво село, пуста варош, из које се склонило и утекло све што неће да леже и устаје с пушком преко крила као у Арнаутлуку. Нека се ови нереди ноновејош који пут, и ми ћемо убрзо дочекати једно од овога двога, а можда и обоје уједно. 1. Ова пустошења, која сад у почетку носе још неки политички карактер на себи, убрзо ће се нретворити у проста черкеска пљачкања. Ту се више неће правити разлика између г. г. Крсмановића и Косте Здравковића, између Хаџи Томића и М. Клидиса итд. 2. Задрже ли ови изгреди политички карактер, онда ће се странке привићи да се овако на сокаку поткусурују, и онда ће редом црвени нетао кукурекати пред кућама свију партиских људи, малих и великих.

На крају крајева, д ћи ће један дан када ће шсфови сокачких руља, што сага радо ступају у службу партиских шефоФа и разних главних одбора, зажелети и добити анетит да једн м окушају срећу в за свој лични рачун. И тада можемо доживети да видимо, како се једнога дана посађује за министарски сто и какав онакав делија, као што беше оиај што са заметнутим зецом преко рамена командоваше гомилама, што су ишле за њим. А све ово у крајњем резултату имаће за последицу губитак грађан ских слобода, уништење устава, опа дање Београда, иа, не дај боже, и аропаст тек обновљене Краљевине српске. ~ С тога овде није више у питању иолитички партиски рачун једне или друге странке, но су у питању битни интереси свију грађана београдских, па ма којој странци нрипадали ; као што су у даљој линији у питању интереси целе ове земл,ице, која је тек била ночела живети правим уставним животом. Београђани, немојте се варати. Жалосни цојави, као што су ономадашњи, не могу ићи у интерес ви једној странци, ни једној волитичкој груни, иа чак и ни једној иолитичкој личности, која може правилно да схвата цоложа) и стање своје отаџбине и њене истинске користи. Само грубе погрешке у полигичком рачуну могу варати кога. да се и онако жалосним и недостојним средствима могу постизавати какви стварни и трајни уснеси. Али, ако поједини буџаклиски политичари и демагози по занату могу и имати, иа ма и погрешних, рачуна да кушају и онако наказно оружје, — ви, свесни грађани београдски; ви, чији је политички рад вазда био чист, јаван и отворен, имате само један велики интерес, па ма којој странци припадали,ма како начело исповедали, велики интерес да се оне ружие и наказие сцене никад више не понављају. Како то да се постигне ? Ја ћу за ово изнети пред вас, грађани, нећу да рекнем предлог, али неколико тачака за размишљање и оцену. Но пре тога ваља ми расправити још једно пнтање, које се непосредно тиче ове ствари. Веограђани, ви сте сви били у недељу и нонедељак лични сведоци оних стидних нереда. Овде није сад реч о странкама, нити је питање о томе, колико је која од њих била права или крива, помешана или невина у оној несрећи. Не, нама овде треба једна истина; ми је тражимо и стављамо питање: Је ли ономад при нередима полициска власт била на висини свога позива? — Њеео понашање, њено држање, њен рад, је ли све то било како, ваља и како треба да је? Је ли полициска власт, па да раширимо питање:Је ла влада, је ли државна власт у опште била у стању да прибави грађанима праве истинске безбедности за личност и имање ? На сва ова питања ми одговарамо: Није! није ! није . Ми нећемо сад овде испитивати за што све то није било, да ли с тога што се није хтело, или што се није умело, или што се није могло. Нама је овде довољан сам ®акт, да се државна власт показала нешоћна да од сокачке руље заштити живот и имање српских грађана. Нећемо овде разбирати како се то могло десити, да она целокупна снага, коју бележимо именом државна власт, није дала стварне личне и имовне безбедности српским грађанима, на аднутим од сокачке руље, у којој су главну масу правила дечурлија. Довољно, то је тако било; томе је био сведок цео Београд и томе су потврда

разорени домови и испребијани и побијени људи. Београђани, где вам је гаранција да сеоно, што!се десило ономад, неће поновити сутра, или прекосутра? А ми смо већ нагласили, какве би страшне последице морало неминовно донети обнављање оне ономадашње пустоши Хоћемо ли, смемо ли и да ли треба ми, свесни грађани и увиђавни родољуби, скрштених руку са зебњом да чекамо понављање тих ужаса ?, предајући се без иужде и без икакве праве потребе немоћном очајању да ми ту не можемо ништа но^оћи. Београђани, није истина да ми ту не можемо ништа, није истина да се ми овде, кзо оно источњач. Фаталисте, морамо подавати камењу, па што бог да. Не, наш ( ернска дужност, наше право као слободоумних грађана у уставној земљи налажу нам и зановедају нам, да онде, где видимо да је немоћна државна власт, учвнимо дужност своју ми сами; дужност спрам устава; дужност снрам Србије; дужност снрам себе самих, спрам домова и породица својих, које обес сокачке руље сутра може разорити и уништити. Кад су свршена дела показала, да нас не може заштитити и чувати државна власт — чувајмо се сами! Како ? И просто и лако. Нећемо измишљати ништа, нећемо новачити ништа. Учинићемо оно, што је у сличним приликама чињено свуда у свету, оно, што ее и сада свуда чиаи каднастане потреба. Скунимо се на збор, посаветујмо се, договоримо се и образујмо народну гарду; СКЛОПИМЈ, по нримеру стрељачких дружина, организовану, спремљену војничку саагу, која нам може добро доћи и у тсшким тренутцима каквих спољашњих занлета, али која ће нам поглавито служити за јеметво да се у престоници никад више не могу поновити стидни и гнусни изгреди , каквих смо били очевици 14, и 15. маја. Оваких установа има и у другим о"фазованим и уставним државама, створимо их и код нас, а уверени смо да нема те владе која би могла имати оправдана разлога да нам то не дозволи и да не потврди нашв статуте, на основу којих би се организовали. Београђани ! „Мртву главу не диже из гроба Нит прекова сјајна, џеврдана." Кад нас једном премлате моткама а наше имање разори пустош, нико нам више не помаже. Ено вам примера на Васи из „Касине." Да не живимо вечито у том страху једини је лек, једино срество организујемо народну гарду ! Ту ћемо се уписати сви, и стари и млаии, и слободоумни и умерени, и радикали и напредњаци , и либерали; уписаћемосе сви грађани београдски и држављани српски, који осуђујемо пустошне изгреде сокачке гомиле , па може бог дати, да те скромне четице нагае народне гарде буду први заметак једневелике свеонште, свесраске војске, којавише не познаје крвничка имена|: радикал, либерал и напредњак, но зна само за једно свето име: Србин! има само један свети интерес интерес наше срп. Краљевине , наше миле домовине, наше лепе Србије. Београђани, размиелите о овоме предлогу; размислите озбиљно како се ових мојихречи не би с бодом и кајањем сећали једнога дана, кад испребијани будете јечали на болесничкој иостељи или упропашћени грували се у прса под развалинама своје многогодишње трудно течене имовине. Београђапи, створнмо народну гарду! Један Бвограђанин