Мале новине

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Број иосланика. Државни одбор, састављен на осаову 80 чл. Устава да одрсди колико ће писланика имати да избере сваки избории округ на дан 14. септембра ове године, пошто је од мивистра Финансије ирибрао потребне иодатке о броју нореских г^а ва, одредио је за округ шабачки 3 општа и 2 условљепа иосланика;за ваљевски, ужички, чачански, крагујевачки, смедеревски, ћуариски, пожаревачки, крајински, књажевачки, и нишки, ио 4 оишта и 2 уеловљена; за београдскн 2 оишта и 2 условљеча, ииротски и врањски по 3 општа и по 2 условљеиа; крушевачки 5 општих и 2 условљена. Бароши: Београд 4, Ниш 2, Крагујевац 2 послаиика; Алексинац, Баљево, Брања, Г. Милановац. Зајечар, Јагодина, Књажевац, Крушевац, Лозиица, Лесковац, Неготин, Параћин, Пирот, Пожаревац, Прокунље, Свилајнац, Смедерево, Ћуприја, Ужице, Чачак. Шабац и општина добрињска и тг-ковска бирају по једног посланика. ПИСМА УРЕДНИШТВУ Уреднику „Малих Новина" Београд Госаодине Уредниче, По што ће се, због материјалних тегоба, сљедећи (10-ти) бр. „Борг^а" на сву ирилику још који дае, можда и недељу, закасни ти,*) то сматрам за дужност да, и као очевидац догађаја од 14. и 15. маја о. г. нотврдим вашу сведоџбу, и нотнишем вашу оцену (а она је у главноме иста са сведоџбом и оценом п Дневнога Лпста^ и „Народног Дневника. и ) јавних напада на слободу, живот и имаље српског грађанина. Тако исто хитам да се придружим вашој осуди, овога, из основа неистинитог представљања догађаја и јавнога извртаља ^аката истих црних дана, — у званичпим и полузваничним новинама нашим. Најзад молим да, преко вас, дам израза најживљој нади: да &е свест и савест Срискога Народа бити јача од свију, и СЛ080М СВИЈу, џелата грађанских му ира ва и слобпда — иа долазили ти џелати из низине 03Д0 или се налазили на висини 03 ГО — те да Ле страшни, јер ираведни,јер неумитни, суд његов бити што ире, ГрОМКО изречен над СВИМа ириредиоцима вартоломејских ноКи у сред белих дана срискога Устава. Примите, господине Уредниче, уверење мога поштовања. 19. маја 1889. год. Београд. Никола С. ЈовановиК „Американац"

Шта вели штампа о 14. мају ? „Браник" у 58 броју поново се враћа на нереде од 14 и 16 маја на у чланку „Ко је крив" вели; ... „Ми разумемо, да се могу догодити обичне

*) Претплатници тим ништа не гу бе, јер им се лист на бројеве рачуна.

сокачве демонстрације, али друго је нешто насртати на један политички јавап збор. Оно прво је, кад невино прође , полицајни изгред , ово друго је нападај на уетавну слободу. Дко би се овако војевање против поли тичких противника одомаћило у Србији, онда је немогућ сваки уставни живот, и онда је слобода повређена у своме к»рену. „Новим уставом хтело се , да Србија постане у исгини слободна земља, која ће имати парламен I арну владавипу. Да парламентарна владавина може постојати, нужно је, да сс иартије могу слободно развијати. У том племенитом утркивању, најбоља јегаранција, да ће народ исгину сазпати и одабрата од онога што му се иружа, оно, што је најбоље. Али где хоће већина да каменише мањину, и да је.уништи, 4$ богме тешко ће се парламентарна владавина развијатк. Сваки тероризам је гнусац па долазио одоздо или одозго — то је свеједно. „Ми верујемо, да је народ у Србији раздражен против напредњака , али не може светина на такав начин да свети један народ'? Напредњаци су сузбијени, народ је победио, л то је најлепша задовољштина. Ово што се у недељу и понедељак радило у Београду није освета напредњацима, јер од оваких изгреда у првоме реду страда Србија. Ено бечки и пештански листови већ су дигли ларму, како у Србији иде све наопачке, од како је краљ Милан одступио. „Ми смо то предвидели, с тога смо и рекли у прошломе броју, да ће ови изгреди шкодити угледу Србије на страни. С тога вије требало скунљати и дражити светину, која и сама у таким ириликама зло прође. Бајбоље прођу они, који вичу треба убијати и ударати, а кад треба што урадити, они пуштају, да други раде и страдају они уживају што други носе своју кожу на пазар, а и корист је њиова , јер су се политички противници њижови зачлашили. Ти који заводе светину, па после крију главу у песак — то су у таким ариликама највеКи иодмукли злочинци, јер су други страдали, а они се осветили; други после иред законом одговарају, а они иеру у невиности своје прљаве руке. „Да није било таких, не би се у Србији међу рођеном браћом ироливала крв. „Нека се напредњаци сузбију; нека им се у интересу земље не допусги, да могу дићи главу и ојачат". Нека се боре против њих, али не треба при том њима везати руке и вијати их као какву дивјач. Ако им се може д^вазати кривица каква, века се ставе под суд. Али у слободној земљи нико не може бити само за то крив, што припада извесној партији. „Но кадјебрука већ учињена, дужност је сад српске владе, да свом енергијом поради, да се немири утишају и да се не прошире у земљи." „П. Лојд" вели како београдски догађаји од 14 и 15 маја свуда морају учинити врло мучан утисак. Наномиње како у Мађарској сасвим природно има живог учешћа и симиатија према напредној странци која је, вели, прва имала храбрости да на својој застави испише веговање добрих суседских односа с Аустро-Угарском „Неприетраено испитивање догађаја", вели даље „Лојд", „прво ће показати колико је истине у сумњи истакнутој без многа размишљања од Гарашанинових противника, да је тане из његова револвера убило ђака реалке Мишковића; али ако се ова сумња, као што се ми надамо. и не обистини, Гарашанин доста рђаво излази из кампање последњих дана. Раздраженост становништва, окренула се про-

тив њег.1 с ог! рчеиом жесгином. Код двора нма иријатеља, намесници и министри су његови противници а народ га зове проклетињом своје отаџбине. Он у свој тежина има да осети неблагодарност једнога народа, коме је он, — историја ће му то признати — верно и уопсшно служио; коме је он цесебично и часно посветио своје знање и умење. Развитку његове каријере стало се на пут још пре две године, тада кад је бивши краљ Милан њега и целу напредну странку депоседирао јер није хтео пристати на краљевски развод брака. Од тог доба све чи.њенице од власти и утицаја раде скупа на томе, да напредну странку депонуларишу, да је униште. Она је одиста већ од неколико година престала бити политичви важан Фактор у Србији Ма К; Ко да су најновији догађаји у Београду нсалосни, инак та онолноет одузима им сваку политичку важност: они " ситуацији нису ништа битно изменили, они су у највишу руку доказали, да су остали безуспешни сви иокушаји напредњака да се васпоставе. Али ни иекуство не не даје ништа пово; оно је свакојако веома скупа цена са жртвама неколико људских живота."

ИЗ БЕЛА СВЕТА -- Међународни научни језик. У Паризу се ових дана озбиљно расправљало пигање о увођењу међународ н<>г научног језика. Друштво за прак тичну медицину у Паризу и американско философско друштво удружили еу се да сазову један конгрес, коме би била цел, да дискутује нредлог о усвајању универсалниг научног језика. Као основица за ову идеју узет је пројекат др Ад. Николе у Паризу. У једној седвици, коју је сазвао проФесор Дижарден - Боме, изасланици па риског зоолошког друштва и медицинског друштна 17. округа изнели су ове предлоге: да се усвоји један од живих језика као међународни научни језик; да се волапик одбије , јер не може да испуни услове једнога међународног језика. Медицинско друштво седамнајестог париског округа противно 1е стварању нових језика, одбацује волапик у свима његовим Формама и држи да је Француски језик, због евојих особина и највеће распрострањености међу научницима, најпогоднији да може испунити потребне услове за једап међународни језик.

КЊИЖЕВНОСТ Отаџбина у мајској свесци, сем већ аапочетих ствари, доноси : Петрарки, песма од Војислава. — 0 соФизмима, од професора В. Школе др. Љубомира Недића.— Сен, песма Драгутина Ј. Илијћа. У књижевни преглед од нових ствари ушла је критика Љубе Стојановића на Живановићев „Бранич српскога јевика" а у позоришни преглед реценаија Драгомира М. Јанковића на Светислава Ћурђевића драму „Лажна Исправа." Сем тога има „јавна говорница", у коју су ушла пиема уреднику: једно од г. Алексе Радуловића. а друго од г. Тод. Поповића, за тим „месечна изветћа о трговини Србије", и најзад „БиблиограФија." У овој свесци је и последња глава „Сливнице", у којој је резиме и критика свега до сад реченог о српскобугарском рату.

ошамари кћер. Кћи је, што мати рече, за в,>еме бирања стрнала један прстен у џеп. Јувелир је Оио вадовољан што му је враћен прсген и што је мати праведно казнила своју кћер, и пошто је мати један од понуђених прстенова купила, одоше обе из дућана. Мало после њиног одласка, јувелир примети да му нема једног најскупљег прстена. Благодарећи манхајмским улицама, које су праве као стрела, нађене су и враћене обе женске. Овог пута нађен је украдени прстен — у џепу матере.

СМЕСИЦЕ Ш — Мати и кћи. „ВаЉвсће Беођасћ1ег" доноси овај догађајчић, који није без хумора: Ових дана дошле су у једну јувелирску радњу у Манхајму мати и кћи да купе један прстен. За време док су оне бирале и оцењивале понуђену им робу, наједанпут мати

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОБМНАМА" 19. Маја Рим. „Трибуна" јавља да је иотнисан декрет, по коме се принц напуљски наименује за мајора шесте пешадиске регименте. Агаина. Краљ грчки у пратњи Трикуписа вратио се с пуга по источним крајевима Грчке, где је врло одушевљено дочекан. Лондон. Фергусон изјанио у доњем дому. да предстојећа посета немачкога цара има приватан какактер те за то неће бити никакав наквадни кредит за нокриће трошкова. На нротив, посета персискога шаха није никако ириватна посета те је за то потребан накнадни кредит. Софија. На јучерашњем имендану кнеза Фердинанда био је преглед војске, свечана служба божја, 21 ■ кадета произведено је за ОФицире. У двору био велики пријем достојавственика. Синоћ био свечан ручак. Петроград. На јучерашњем доручку у ПетерсхоФу напио је цар ову здравицу: Пијем у здравље кнеза Црне Горе јединог истинског и верног пријатеља Русије. („А. Хавасова") Б еч. Новине су ночеле коментарисати нритвор Гарашанинов „Тагблат" вели да је то удар за напредну странку. Полузва нични орган „Иреса" вели, да ће Јевропа у том процесу гледати политичку тенденцију. „Екстраблат" вели да је то шкандал првога реда. Сви листови песимистички говоре о ситуацији у Србији, боје се нереда због доласка бившег митрополита Михаила и за време Косовске прославе. Јављају да је настао расцеп између намесништва и владе. Шербург. Јуче био земљотрес. Било материјалне штете. Нариз. „Пал Мал Газете" јавља, да султан намерава да наименује БересФорда, као некад Хобарта, за команданта турске поморске силе. Бе^. Сви листови са задовољством говоре о прекјучерашњем говору у академији наука. Речи надвојводине цела штампа узима као одговор на реакционарне предлоге Лихтенштајнове и мишљење католичког конгреса.