Мале новине

Изјава. Јучерашњи број службених новина доноси ову изјаву г. Николе Каралића, иследника нереда од 14 маја : „Нека госиода која су била на скупу нанредне етранке и, као чланови исте , учесгвовали са осталима како у другим недозвољеним делима, тажо и у казнимом делу, задржаваљу улравника вароши Београда за таоца, дају изјаве по новинама и по ва роши се цравдају, да за то ништа не знају, и да нису нознате своје улоге. тамо вршили — те тиме доводе публику у сумњичење, — за то потписани кчледнив, ради истине, објављује, аа се већ до сад учињеним ислеђењем нотпуно доказује и задржавање уиравника за таоца и остало, што су речена господа хтела прод светом лорицати." * Кара Алић. У данашњем броју доносимо два споменикај Кара Алићеве савесности као истражног судије, и у идућем броју казаћемо о њима свој суд. * Насиље. Јуче, у сред бела дана, у сред кнез Михаилове улице, жан^ дарм бр. 12. наиао је нашег продавца новина, једно дете, вукао га, грувао, поцепао му капуг и изгужвао му и искварио новине. Све то жандарм је учинио сано с тога што је дете улицои иа глас изв^кивало! „Мале Новине"; Ево „М. Н. и Бележећи за сад сам Факт, ми ћемо опширније цроговорити о њему сутра. * Касационо решење. I, одељење Касационог суда упутило је сулу вароши Београда ово решење од 23 маја о. г. под ЛЈ 2141 У име Његовог Величанства и т. д. услед писма суда вар. Београда од 23. о. м. М 6609. којим су свроведена акта но оптужењу г. Милутина гпп.шошгаа пвјг . за дело из § 162 крив. зак. Касац. с ^д расмотрио јс вкта о чињеном узузећу нротив г. Председника и Судија тога Суда, па је нашао, да према § 43 и 46 кр. иост. не постоје закони основи изузећа лротив Председника и Судија односно решавања питања о одбачају жалбе онтуженог г. Гарашанина взјављене против регпења нолиц. власти под М 6113. нрема чему не стоји овде ни случај §. 40 помен. ност. С тога акта овог нредмета враћају се суду на рад. С№ 6609. Решавали: председавајући судија II. Селић Судије: А. Јовановић , А Нинчић, М. Прајзовић, К. Петровић, деловођа секрегар Л. Поповић. * Исељена. Управа Фондова иселила се из куће где је пређе била, и сада се налази у кући г. Стојана Вељковића , министра у нензији , која је према Реалци и Калимегдану, а на углу улице што води у горњи град. * Стечај. У Болници за душевне болести уцражњено је место економа. Они који би се хтели примити тога места, треба да се пријаве санитетском одељку министарства унутрашњих дела и да ноднееу општинско уверење о владању; да је вичан рачуноводству и в администрацији и да је доброг здравља. Рок пријаве је до 5 јуна о. г. а годишња плата је 1200 динара с правом на бесплатан стан, огрев и храну из економије. * Безбрижном „Одјеку«. Јес, ми смо једна од „забрину гих" редакција , која је донела у своме листу белешку, да је претрес стана г. Илије Аврамовиеа извршен противно уставним ваређењима. Ми смо се тада одиста забринули, штаће бити одовеземље, ако се у таком правцу настави рад-

ња државиих органа чак и под радикалном владом, у каквомје нравцу и смислу извршен претрее стана г. Аврамовићева. А сад је та наша забринутост још већи кад вадимо, да „Одјек" не опровргава н«шу белепшу о начину како је нретрес нзвршен, већ шеретски иде на то да обмане свет, доносећи белешку да је суд одобрио региен<е иследниково за сам аретрес стана АврамовиКевог. Морамо бити забринути кад видамо да полуслужбени орган радикалне владе тако очевидно изврће ствари и кад два са свим супротна појма хоће да мете под једну капу. Наша забринутост налази да и даље стоји Факт, да су хартнје Аврамовићеве однете од његове жене на начнн нротивап Уставу. — Докалсите нам нротивно, докажите нам да у претресању стана и одиошењу хартија није било никакве пеуставности, па ће онда наша забринЈтосг престати и бићемо безбрижни као и ви. Кадници! Како ће те се временом вити као црв под кором кад се стане иродужавати ова несретна пракса, коју ви сада уводите. Упамтите ове наше речи. А ако их случајно заборавите, доћи ће дан кад ћемо вас ми на њих нодсетити. И онда неће бити „мало слатко мало слано", како ви у подсмеху називате вагпа насиља, већ ће бити горко, врло горко! Г. Гарашанин у затвору (свршетак) У хаиси г. Милутин Гарашанин, поглавица напредне странке, уредник „Погледа", многогодишњи министар нреседник и мини стар полиције; у хапси скоро десетогодишњи главни саветник кпаља Милана; V хапси чо^ век, који је скоро целу Једну деценију био ноготову свемоћан у Србији, човек чије је име и чија су дела нроткана кроз све наше политичке догађаје за. ово десетак година; у хапси човек, који је први подметнуо полугу и избацио Србију из њеног дотадашњег спорог, али и тихог колосека, па је бацио у вртлог модерне индустриске европске борбе с узвиком : „пливај или тони — тонути ти је свакојако ако останеш у овој чамотињи ; у хапси човек, чија је реч некада решавала рат или мир овој земљи; он који је могао да уведе Србију у српско-бугарски рат, коти је стао до 5000 жртава, па опет да га српска скупштина за то и не ту^ки и не хапси, он је данас и оптужен и уханшен за то што се нашао у гомили где је погинуо практикант МишковиМ Он на чију се једну реч некада покретала целокупна државна снага и државна машинерија српска — стоји данас под командом једног обичног „шиљбока", и кад му он рекне стој, он мора да ставе, кад му рекне „хајде", он мора да пође! Какав страхобан обрт у моћи, у снази, у власти ; каква тешка поука историска. Али ту је како нам се чини и исцрпљен сав смер овога хапшења, па и сав смисао његов.

Омаловажиги и понизити Гарашанина, показати му, како је немоћан и ништаван дананас и како му ништа више није остало од негдашње свемоћи његове, до неутољива мржња масе; мучити га и кињити лишењем слободе, страхом за породицу и свима невољама затвореничког живота, изједначити га с обичном преступничком низином и створити му титулу : „био оптуживан за оби чан злочин"; свим тиме осрамотити га и осветити му се по могућству — ето ту се крије сав смисао целога овог посла. Да је напредњаштво јако, ми би рекли ово је ударац наперен против њега. Да ова иста власт, коЈа сад ствара иследне комисије, није немарно гледала како на њене очи руља убија људе и руши домове — ми би рекли ова строга савесност извиђа једно убиство. Али кад није ни једно од тога, онда је просто лично и нартиско кусурање с Гарашанином и ништа више. Желе људи да и њега једном виде како се вије у мукама — па то ти је. Па бар да је паметаа освета, и то би се још могло разумети ако не и правдати. Али у ствари овде имамо ову слику. Гарашанин је био мува на ра дикалном челу, једнако им зузуче, једнако им пада, то на нос, то на чело, то на око. Досадна мува! Треба је убити. И пружи се руљи секира у руке, а она номатну и тресну по челу српски радикализам и српску неЈаку уставност. Да ли је мува убијена — то се још не зна. Сва је нрилика да јој ништа неће Фалити, али чело српске јадне уставности и њеног младожење радикализма добро је напрсло. Мудра освета! Гарашанин је сада доиста и понижен и на муке ударен, јер није лако седети у затвору нод оптужбом за прост злочин. Његови непријатељи уживају у томе и срчу те његове муке као највећу рајску медовину . „М^ ва је размељана! 14 ликују они, али ми рекосмо већ да је за сад сигурно само толико да је чело добро напрсло. Родбина и пријатељи Гараша нинови пренеражени су и испуњени страхом и ужасом. Ко у томе ужива, може се сада наситити. Али ми као год што рекосмо ненријатељима да се не мају за што чему много радовати овој освети, извршеној на овај начин, где је сама уставност највише страдала, тако исто велимо и пријатељима и родбини Гарашаниновој да се ансолутно немају чега ужасавати, ни рад чега . д страха премирати. „Њега ће да удаве, даотрују, да убију, да угуше, у Дунав да га баце — зар не видите да су то зликовцн" — рпче ономад један забринути Гарашанинов при-

јатељ из унутрашњости. — Ннти ће га удавити, ни убити, ни у Дунав бацити, ни ништа, — велимо ми. Највише што могу учинити то је, да га изведу пред суд и да га суде. Пророци нисмо, а цело стање истраге још не знамо. Према томе не можемо дати потпуно тачан одговор какав ће бити исход претреса. Али према свему што знамо и према целокупним приликама из којих је поникла ова парница, ми с поузданошћу можемо рећи да ће се цела ствар проћи на ономе што г. Гарашанин одува у истражном притвору док не дође ствар до суда. Тиме ће се свршити све. Тресе се гора — родиће се миш? ДОМАЋЕ ВЕСТИ Косовска прослава. Као допуна отштампаном реду светковине Косовске иетстогодишњице, на дан 20. јуна биће благодарење и по свима црквама и манастирима. Услед ове допуне министар војни наредио једасе тач. 5 издате наредбе за војеку донуни овим: „У п ~дне, као што је већ речено, поздравиће се свечани чин миропомазања, у Жичи са 101, а у осталим местима где има топова 21 топовским метком; осим тога пуцаће се из топова и пушака и о возгласима црквеним." * Наредба. Министар војни | издао је ову наредбу: У свези распореда издатих односно учешћа одређених трупа и појединаца, који се од стране надлежних команданата имају одредити за светковину Косовске петстогодишњице, а у ногледу путовања и издржавања њиховог за све време светковине, наређујем следеће: 1. Одређене команде путоваће обичним путовима, а и појединци који су из истих команада, па би исте иутове морали нрећи; но у колико се ово заједничко нутовање не могне остварити, тада ће и ови нојединци, као и они, чије команде не суделују у с етковини, нутовати посебице по командама обичним иутовима, користећи се железницом где год им буде могуће. 2Команде ће путовати по маршрути, коју ће одредити надлежни команданти. При одређивању маршруте нека се имају на уму одредбе члана 69. 70. 71. и 72. правила о снабдевању људском храном, и одредбе члана 27. 28. 2 9. 30. и 31. нравила о снабдевању сточном храном, пазећи да се за конаке одређују — уколикојегод могуће - ожа гарнвзонска места где има лиФераната и слагалишта хране, како би се у тим местима храна 5Аузела или за дан доласка или за дан путовања, па да се у путу не мора набављати. 3. Маршруте ће саоиштавати надлежне команде на време оним интендатурама у чију ћетериторију долазити или нролазити трупа, како би се ове састарале за све што би трупи требало. 4. Појединцима ће се издати маршрута, а уз то и железничке упутнице за службено путовање према пропису за одлазак и повратак уволико би се ови могли користити железницом, с тим да се при доласку у Крушевац и Краљево јаве гарнизонару како би им ови одредили заједнички

џ

| I