Мале новине

стан. Све ово важи и за музику Моравског пешади|СЕ >г иука одноеао одласка у Крал.сво и новратка у Ниш, као и за део музике Дувдвског пука, која одлази у Аранђеловкц. 5. Команде пуговаћл у иарадном оделу са чизмама, а понеће на себи шињел, торбе за хлеб, чутурицу, ма њерке и шољиде за јело. II шадијске труне понеће шаторе с прибором на возарскша колима, а коњичке и артиљериске само у том случају, ако им се у дотичним мести^а не сареме станови према паопиеу о чему ће надлежне интенда|туре, којима је предњи иретпис саошнтен за времена, известити ком^нданте коњичких пукова, и команданта I. дивизиона Моравског артиљер. пука. 6. Поједници пуговаће у парадном оделу са чизмама, а нонеће в шењеле. 7. Храна за све време светковања, — дакле од поласка из гарннзона па до повратка у њега, — следоваће овако: а.) Труиама које у светковиии учествују „у натури увећан оброк за команду свога гарнизона." б.) Одређеном броју аиадемаца вој не академије у новцу три пут увећани оброк за команду свога гарнизона. в.) Музикантима и одређеним подОФицирима и редовимауновцу дупли увећани оброк за иојединца свогагарнизова. 8. Фураж ће следовати (према тачци 7.) и то: стројним и строју принадлежећим коњима увећапа, а официрским ван строја, и ако на овима буду путовали нрема пр пису један и по динар дневно на коња. Најзад с топ,, што ће неки од питомаца, подоФицира и редова -— који као делегати учествовали буду —битн у већем трошку, те неће моћи под мирити потребе из припадајућих им принадлежности, њима ће се за ово време док не буду у саставу својих трупа, дакле за време путовања и саме светковине, дати по два динара днеено, сходчо чл. 156. правила о новчаном снабдевању, која ће им се сума издавати из партије особених трошкова, а за број дана који буду ®актички употребили ван састава својих труиа. Издатак ових два динара дневно биће еамо за оне, који приликом светковине не би могли никако бити код •својих труиа. Према овој наредби нека надлежни команданти даље нареде што би ишло у приаог тачног извршења, а у своје време дивизијске интендатуре поднеће ми у виду прегледа извешће, к^лик ( је и на шта по партијама више утрошено од обичвог гарнизонског утрошка. * Инсекти на виновој лози. Иг Совљака код Уба, окр. гаљевски, из Коцељева окр. шабачког и из околине београдске јављају да се појавио инсекат на виновој лози иознат у нау ци под именом „Пипе. В,ћупсћН;е8 ће1и1еН." Штета, коју наноси виноградима састоји се у томе што тамани лист за храну, а подсеца гроздиће пупољ■ске и ластаре, не за храну но ^а тамо женка оставља своја јаја, пошто их добро умота у виду цигаре. Противу ових инсеката преноручује се прибирзње и згоревање ових цигара, да сенеби поново појављивали, затим и збирањем самих инсеката, који су сада за време парења веома плашљиви и одмах падају на земљу или у какав подметут штит (рчзаиет амрел) чим се човек приближи чокоту на коме се находе. Економи, учитељи и свештеници треба да ово објасне народу. гг1 и л *

ПИСМА УРЕДНИШТВУ Госаодиие Уредниче, Кад се тврди за некакав догађај да сам га ја извршио , као што је случај са познатим званичним комуникеом у коме се зели: „На тај упривников говор један озбил,ан л довољно ирисебан члан друштва (г. Антула) — очо „ озбиљан" и г довољно ирисебпн а Цсдвлачим ■ - изазове унравникд под изговором да му нешто каже, па га пропусти нз зграде напоље"; кад се и посл>- мкј ; нозаате изјаве, у којој сам казао, д;! то нисам учинио, јер нисам могао учини! и баш и да сам хтео — тврди опет то исто, а ја као најпозванји и знам и имам нај дубљуг убеђења да све то нисам учинио; онда сматрам за своју дуж нос да ту неистичу, — — која, за то што се чени удељује једна часна улога и правс некакви комплименти, није мање неистина — крстии њевим правим именом и да нова речем да је таква тврдња лаж и то беспримерпа, па ма с' које стране она долазила. Ма да имам уверења, да ће се исправност мога наво1)< Ј ња доказати, и да ће истина да одржи иобеду над лажју, кад ствар до Суда и претреса дође, јанемогу да допустим, да се и за тај размак времена , који нас од прет, еса раздваја, одомаћи једна лаж и да она хвата корена, па вас за то молим да и ове ретке уврстите у ваш цењени лист. 23. Маја 1889 г. у Београду. Са уоОичајеним поштоваљем Ј. Антула. ИЗ ВЕЛА СВЕТА — Руски зајам. За нов руски зајам од 1200 милиона динара уписано је у Паризу и Берлину 24 милиона динара. — Седамдесетогодишњица. Краљица енглеска прославила је ових дана свој 70 рођен дан. Том нриликом цриређене су толике свечачости уЛовдону, да је само неколиким особама било могуће остати на двору. На сампм двору није било свечаности. Краљица је пре подне присуствовала војничкој паради, код које је био и генерал Буланже уз принцесу Уелску и као гост лорда Лондесборга. Свет се јако интересовао за генерала. ПРИВРЕДА — Неродно орахово дрво да роди. Често се дешава, особито но вишим ладнијим местима да орахова дрвета добро ресају а не замећу плод. То долази отуда што често најпрересају мушке ресе, па их већиаа опадне пре него што су се асенске ресе развиле и постале оилодне, и тако омане род, ораси не роде. Да би ту незгоду отклонили, треба онале мушке ресе, док се женске још нису нотпуно развиле, са земље набрати што више, просушити их у ладовини на промајном месту и нричувати док се женске ресе не развију и постану оплодне. Да ли су женске ресе оплодне, позваје се, ако се узме мало мушког прашка од набраних реса и поспе по женској реси на дрвету, па ако с; прашак залепи и остане на женској реси, она је способна за оплођење. Сад се накупљене мушке ресе стрљају у ситан прах, неколико људи узму подоста од тога праха, попну се по лествицама на орахово дрво, нарочито на ону страну скоје ветар ћарлија, па руком развеју спремљен прах, но ораховом

дрвету. ().>" сс може да ураш п са земље ако дрсо није одвећ високо. Наравно да се ово ради само кад је топло вреие, иа сс женске ресе оплоде и заметну род. Н мцто утрошепа радна снага и труд десетогубо се награђује богатим родом. — Рнтове и мочарне ливаде упо требити за рибнике. У пределима где има повише ритова и подбарних ливада доиази се до већих корисги и прихода, ако се у њима пригаји риба шаран и лињак. Има примера да је од 2 ипо ектара велики и неупотребљиви рит преобраћен у вео^а корисан извор знатног прихода. У тај рит нуштено је преко лета неколико хиљ. да ситних шарана, који су наватани у оближњој реци или бари, другог и трећег лета учињено је то исто, и нрво пушћени шарани трећег лета већ су одрасли за уиотребу и тежили су од 2 до 2 ипо киле сааки шаран, и тако од некорисног рита и мочара, где расте трска и шевар може се доћи од великог прихода новчаног. — Да платно не прокисава. Треба га спустити у воду у којој је врила дубова кора, и то: један део коре и 14 дела воде. Тако платно но пропушта воду, веома је јако и дуго носи.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 23. Маја Беч. Црногорски престолонаследник Данило долази овамо данас после подае са сестрама Милицом и Анастасијом. Дрногорски кнез Никола иде из Петрограда у Париз. Букурешт. Српски посланик Каљевић предао је јуче пред министром спољних послова краљу своје кредитиве. Параз, Карно јуче стигао у Кале. Дочекали га адмирал Кранц и војне власти. Еаглески конзул преставио му конзуларно тело и изразио наду да ће ново пристаниште Кале олакшати саобраћај. ДрајФус је јуче поднео интерпелацију о српским железницама. Министар Спилер примио је интернелацију. Он је примио администратора српског железничког дру штва." Рим. Нреседник коморе саопштио је, да су 15 члаш>ва буџетске комиси1'е дали оставку. После дуже дебате, у којој је учествовао и Криспи, комора је уважила оставку и по предлогу Криспијевом решила да у среду предузме допуљавајуће иаборе. Париз. Министар спољних послова одговорио је на интерпелацију Драјфуса о српским железницама и рекао је да је Фран цуски посланик у Београду, Патримонио, одмах службено интервенасао. У почетку се могло веровати да ће интервенција имати уснеха али је српска влада ипак у суботу предузела експлоатацију срнских железница. Српски посланик у Паризу изјавио је јуче пре подне да је српска влада морала тако учинити због чињеница, које се сматрајукао по-

вреда железничког закова. Спилер рекао , кад се тако сматра требало је оптужити зелезничко друштво . Срнски ппсланик очекује преко поште саопштења о овој ствари а и он — Спилер — очекује таква саопштења. Али пошто је српски посланик изјавио, да ће влада, и ако је експлоатацију српских железница узела у своје руке, респектовати Француске интересе, држи да се ова изјава може узети само на знање и њен резултат имати пред очима. Ствар је сад прешла у стадијум дипломатских преговора. Драјфус је приметио, да комора рачуна на старање и делатну снагу владе те да се у у Јевропи види, да Француска није повређена у својим интересима. Ствар се на томе свршила. Букурешт. Отац престолонаследников, принц Леополд, биће у скоро наименован за почасног команданта другог корпуса. Комора са 77 против 65 гласова одбацила предлог о неповерењу министру Фелесену. Српским грађанима и грађанкама Грађани и Грађанке, Наше куће, кућне намешгаје, покућанство одело обућу, будак, срп, сикиру, косу и т. д. и све оруђе које је иотребно да други радник (земљоделац) са овим алатима, вади из земље благо, које је потребно да људска породица може да иодмирује своје потребе, једном речју све што имамо и што нам треба, дале су нам радничке рапаве и суве руке и за све то требадасмо благодарни знојавоме раднику. Напредак и наука свакога дана, чине проналаске и усавршавања у свима горе реченим народним потребама. Сваког пролећа, сваке јесени, драги грађани и грађанке чине се преврати у вашим аљинама, а нарочито у вашој тоалети драге грађанке чине се нови модни проналасци и укројуи у изради, ви грађааине и грађанко, с правом тражите од занатлиског радника да вам аљине изради но најновијој моди, или како се коднас обично каже но најновијем „Фазону." Но сад настаје питање, да ли наш радник може да задовољи ваше праведне захтеве, и да вам изради вашу аљину, обућу и тако даље. Врло их је мало да по строгом захтеву могу да израде ваше аљине, а ви незадодољни грађанине и грађанко одмах тражите начина, да аљине и обућу добијете по укусу и строгом захтеву естетике. Кад рекосмо да пема довољно раденика да томе вашем захтеву даду задовољења, онда настаје право зло драги грађанине и грађанко, сад ви, на рођену штету своју, на штету општине, среза, округа и државе, идете на страну изван Србије и тамо тражите оно, што код нае нема, или и ако га има а оно нема строгих захтева моде и естетике. Купујући израђене ствари на страни, нонижавамо нашу домовину, чинимо и себи и њој ведику штету и несрећу но да би се све ово избегло треба да имамо вештих радника,