Мале новине

братоубилачке партиске борбе, и свести их у међе плодотворне измене мисли и корисне питоме вачелне борбе путем убеђења и доказа где борба чува од штетне једнострасности и даје могућност да се свако важније питање разгледа и процени с разних страна, а не лије братску крв као што је код нас. И да то постигне, влада не би имала да ради ништа друго, но да се брижљиво стара да сваки њен поступак буде истински ро дољубив, истински праведан, истински слободоуман, једном речи, да ради само оно гато треба и што је дужна да ради једна мудра уставна влада. За то је најбољи пример случај с одузимањем железница. Но можда ће се рећи, то је редак, изузетан случај, да су све стравке па и највећи противници одобриди поступак владин, свуда то не може бити. Делом свету нико никад не може наместити колача, пи ни једна влада. Ми на то одговарамо да то нико и не тражи. Неће никад бити владе, којој нико ништа не замера. Али друго је то кад на владу виче овај или онај незадовољник, а сасвим је друго кад влада чини дела против којих се буне осећаји свију правичних и слободоумних људи, дела која осуђују и сами разборити и хладнији угледни чланови странке, из које је поникла и сама влада. , Ми ир. т пажимо владу. која ће лнко мудра, радољубива и слободоумна, да не срља у ружна дела, против којих се буни јавна савест, хоћемо владу која би и хтела и умела подесити свој рад тако, дасвако њено крупније дело нађе овако опште одобравање, као што је нашао корак за одузимање железнице.

Неколико таквих дела и влат;а би стекла глас мудре, родољубиве, непристрасне и слободоумне владе; све боље и напредније у земљи стало би на њену страну и она би доиста била моћна и снажна да изврши велика, судбоносна народна дела, која би за векове обезбедила државну независност срп. племена. До таквих дела има, да једна влада може то урадити, најбољи нам је цример овај железнички случај . Он је диван наук за једну мудру владу шта она може ностићи мудрим и родољу бивим делима. Да ли ће радикална влада разумети овај велики наук, који јој даје ствар са железницом? Питање је просто и јасно. Оамо мало добре воље, и јавни нослови српске краљевине биће упућени мудрим и корисним правцем, који води успеху и коначном истребљењу дивљачких братоубилачких страначккх завада међу српским партијама. На радикалној је влади да ра зуме овај велики наук историје. А нико од нас не би био сретнији кад би бог дао, да дочекамо да о свнком делу владином можемо говорити само овако, како говоримо о њеном ноступку при одузимању железница.

весни:

БЕОГРАДСКЕ ВЕОТИ

нвје успела да из решавања по оптужељу г. Гарашанина изузме г. х\ Илију Мојсилов^ ћа преседника и Анту Води, Мијаила Стевановића и Тасу Радовановића судије варошког суда, она их еад позива као сведоке по тој ствари е да би их на тај начин изузела из решавања. * На брзу руку. Гледај јада! Тек при закључку листа паде нам на ум

да нам ваља што одговор 1ти и г. Изану Изанлћр. Мим времена , а мало и нростора, с тога молимо г. Ивана Иванића да се за сад на бр.ну руку задовољи с овчи, а прном прчлвком добиће и већу и бољу част. Извијаге као да још није > пн утврђено да сте ви шсати д- 'че, у коме су изврнуте и лажно пр дстав љене речи бив. кр. М <лача о м°-ни. Узалуд инћарите г. Иване И ^нлћу. На допису је потписан „И. И—ић . Нећемо се свађгти. 3<амо ми, а знају и многи други да се тачо сачо ви потписујете. Али онет за то, ево реците јавно ви и нека п<>твр*и „3 става" да то није ваш потиис, и м>1 ево пристајемо да тргнемо реч натраг и да објавимо да нисге ви писац тога лажног доииса. Али докле год то уччните — ви остајете лажан достављач. Велите да сте ви прост новииар, а нисте ничији повереник, а најмање повереник срнске влале. Лепо, лепо, драги Иване Иванићу. Али ако је враг појео питу, остала је тепсија. У истом доаису где сге ви слагали штаје бив. краљ Мчлан рекао о мени, стоји даље овако нешто. Проносе се гласови да је између владе и начесништва дошло до заваде. Опуножоћени шо да изјавимо да су то пуке измишљотине. Г. Иване Иванићу, тако стпји у Застави" написаоо вашом руком, у оном истом допису где је и лаж мони. Ви сте дакле „опуномоћени", ви сте дакле нечији пуномоћник. Чији? Две су могућности: пуномоћник намесннштва или пуномоћник владе. Пуномоћник намесништва не можете бити, јер нити сте либерал, нити сте сарадник „Срп. Незав ", нити имате икаква додира с иамесницима. Радите на „Одјеку", радикал сте (наравно пречански радикал) сваки - м ), ц . цјц .—путг-тдит;П?1 - **"

сте лги"> ш п. п ..1Л

Једно од двога: Или сте ви збиља били опуномоћени од владе да оне лажи пишете по „Застави", и онда ми имамо право да нитамо, владу како њен пуномоћ ник сме протурати у штампу лажи. Или ви нисте имали за то нуномоћије, но сте рекли онако на памет да сге онуномоћени да дајете онаке изјаве, и онда сте ви прост новинарски ла' жов и швиндлер.

Бирајте! Ово је само узгред, а стоимо на услузи и у будуће и више и боље. * Јубклеј. Сриско учено Друшво имаћ- трећи дан Духова, у у>орак, евечани састанак рци нр >славе 50-годишњице књиже.вног рада свога редовног члана, г. Влчдимира ЈччшиИа на коме је свакоме пристун слоб-дан. * Депутација. Данас ће ићи хепутација поеетаваиштва варо(пи Београда да знблигод^ри и честита влади, што је екс 1лоатацију наших железница уз^ла у своје руке. Депутацчу води иреседник опшгине г. Живко Карабиберовић. * Измирење. Чујемо да је из пресбироа послата депеша страним листовима, како су се митрополит Теодосије и бивши митрополит Михаило измирили. Не знамо само кад су се свадили. * Бегунци. Од иоловине месеца ачрила оа до половине маја пребегло је из Турске у Србију укупно 547 душа обојега пола и собом су нревели: 282 грла говеди, 382 брава оваца, 101 козу и 56 К '>ња. Они наводе да су нребегли од зулума туреког; нед некима су Турц^инокушавалн да изврше убијствоЈ»- и ма ух и рањених; некима су -лретили убиством а некима нља^р"™Мн^ги су изјавили ла ће, кад нађу честа ;<а становр-« 5 ^ нревести и нородицу. Сви С у Нрешли у Србију преко границе ^"Јкичког округа, Лоиоћ Академији. Јуче је г. Мфко Стојановић адвокат, као застунник бив. краља Милана, предао Академији Наука поиоћ од 10 000 дин. кој у је бив. краљ дао као заштитник Академије. Ову номоћ он више неће &№№> Н11. в в није заш титнигл,кадомијс, јер Је по закону заш- ~

П0ДЛ2СТ4К

ПРОЗИРАЊА (САН У ЛЕТЊОЈ НОЋИ) (оаотавак) Као што сам већ рекао, трубица *) савијене хартије докотрљала ее чак до мојих но:у, Пошто сам прочитао све што је било написано на оној одвијеној парти хартије, ја хтедох узети трубу да видим шта даље пише на њој. Но старац ме пресече. Он прискочи и узе ми из руку хартију. — Доста је, — рече он. „Паметноме је и комарац музика" — Ја сам ти показзо да прочиташ што је главно. Остало погађај сам. А ја ћу ти показати и друге слике.

* У прошдом броју, у подлжстку, погрешно стоји„ивлете читава торбица хартије," треба да буде — излете читава трубица хартије. Дакже трубипа, од труба, што вначи савијутак, као на пример туба пдатна, трба пређе.

Шта је за тим било, ја не знам. Знам са- В мо толико, да се од једаред нађох у некаквој великој одаји, пуној дуванска дима, иуној људи, пуној столова и столица. Неки људи седели су мирно за својим столовима, пушили своју цигару и пили своју каву. Други су мирно седели за столовииа и нешто писали у своје бележнике. Трећи су, стојећки, нешто живо разговарали и препирали се. Четврти су у угловима мирно читали неке новине, На сред собе стајао је сто, а око њега 4 столице. На три столице седео је по један господин. Пред сваким је био разврнут табак хартије, у коме су нешто записивала. Код четврте столице стајао је човек повисока раста, пун, дрномањаст, с подужом црном брадом, с великим, правилним повеликин носом. У соби је владао жагор. Човек с црном брадом и правилним великим носем удари у звонце. Мало бугарским нагласком, он рече: Молим, браћо, мир! Чујмо! Има реч г. адвокат! На средину изађе омален, пун човечуљак, блага, доброчушна лида, плавушан, с великим, избуљеним очима. — Браћо, рече он својим меким, добродушним гласом. — Браћо, ми смо се овде ску-

тигник владајући краљ. * Штамна п восовска црослава Још одмах кад је изишао нрограм о косовској ирослави, ми смо саошитавајући га, ириметили да у томе црограму није дато место српским новинарима и напоменули смо, да ћемо се на ту ствар вратити. Наша је наиомена била оаравдана и с цпавом < »мо очекиваж, л(а ће је

пили да решавамо о једном питању страшном и судбовосном по нагау драгу домовину... Он баци логлед у наоколо. Што нас је овде — продужи он чини ми се сви смо своји. Нека ми је дакле слободно да говорим отворено о свему. Рачунам да ће ствар остати у најужем кругу. С тога ћу сваку ствар називати њеним правим именом. Он стаде да одахне. У одаји владала је мртва тишина. Нико му ништа не прамети. Он продужи. Две се државе отимају о паше лепо балканско тропоље — Аустрија и Русија. Свака хоће оно што јој је ближе Русија уток Дунава, Цариград и Мраморно море. Аустрија хоће јадранско прибрежје и морску обалу бар до утока Бојане. То је на југу, на северозападу у правцу истока Аустрија хоће добру половину доњега Дунава; хоће земље које би обухватила линија повучена од утока Искра, па на Рило планину и доле низ Вардар све до Солуна.

(настаниће се)