Мале новине

прихватити и други лиетови. До сад ју је прихватио још само „Народни Дневник" Дакле да се вратимо на ту ствар. Сриској штампи учињева је велика неиравда тиме, што јој Јније дато места у ттрограму. Она по дужности св<|јо| треба и мораха доноси извештај с те прославе; она треба и мора да за нотомство забележи тај дан, кад се иотомци косовских јунака еећају оних тужних дана пропасти српске и оног ретког пожртвовања за одбрану <1таџбине," која је и поред свих нанора иала, али пала| освећена ; она треба и мора да на својим листовима иодигне споменик благодарности и дивљења нагаег према косовским претцима нашим .јјј Она треба и мора.... али нема могућности за то. Одбор за косовску прославу није нашао за нужно да јој да ха не само видно , но никавво место у програму, он то није учиинио ни после напомене наше. Онда. кад ће се из министарске каицеларије но страним листовима описивати до ситница ток косовеке прославе, српска шгаипа, благодарећл одбору за косовску прославу, седеће скрштених руку, и за своју рођену славу, за по^изање свог споме ника дичним бранитељима српске отаџбине, — мораће чепркати и тражитп по страним листовима како је сраски народ одао пошту својим претцима. Надајмо се да ће се ствар поправити. Остане ли и овај глас наш, „глас вапијућег у пустињи," ми ћемо се онда на ову ствар вратити још један пут и то последњи пут. * Копцерат који је управа Фонда за потпомнгање сиротних великошколаца" заказала за Сиасовдан а који је због иереда морала одложити, биће 28 ов. м. на ирви дан Духова на Калимегдану. Свираће војна музика нод управом г. Чижека. Улазна цена 0 50 пр. дин. Добровољни прилози примају се с благодарношћу. Почетак у 5 часова по подне. * Бојна муаика. Војна музика полази у Шабац Лћђом дунавског нароброд«ког друштва у недељу (први дан св. Тројца) у 6 часова у јутру. Тад полази одавде и велики број гостију за трке. * Дар. Господар Милоје Ж. Тадијћ, члан Фирме Тадијћ и Ајдарић и поча сни члан кола Јахача „Књаз Мијајло", умолио је преседвика истог удружења да се о предстојећим утакмицама почаоте присутни гледаоци о њвговом трошку са десег акова пива. У исто време, г. М. Тадић извинио «е преседнику што лично не може присуствовати јер му је на други дан св. Тројица венчање у Вуковару. Доиста, врло похвално што г. Тадијћ у свакој па и у овој прилици не заборавља на такву корисну уста нову као што је коло Јахача. * Нови члановп утенељачи. Господа официри другог батаљона и Кљаза Мијајла" из Прокупља; господа ОФИцири Краљевске српске жандармерије; господар Никола Ђорђевић члан Фирме Терзибашић и Ђорђевић и г, Минх Фабрикант из Параћина уписали су се за члана утемељача јахачког кола. * Поклонн кола Јахача. Преседник и потпредседник певачког друштва ,Даворја" поклонили су колу Јахача педесет комада великих литограФских слика Његовог Величанства Краља I., највишег заштитника кола Јахача „Књаз Мијајло." Певачка дружина „Даворје" нокло-

нила је од своје страае речежш колу такиђе 50 слика Његовог Величанства Краља исте величине. Честитамо заузимљивом и патриотском колу како нове чланове утемељаче тако и поменуте поклоне, желећи да често имаднемо повода да колу увећање чланова и ириложнике честитати можемо. То зависи од одзива наших грађаиа, којима треба да леже на срцу истински интереси наше отаџбине. * Архијерејска криза. Влада непрестано настојава, да митрополит и владике даду оставке. Ради тога је у четвртак у вече ишао у митрополију и намееник г. Белимарковић да и он са евоје стране подејсгвује на архијереје да даду оставку. Јуче у нодне министар просвете поново је ишао у митрополију иј склонио митрополита и владику нишког да даду оставке. Али тешко иде с епископом жичкиу . Он ннкако не пристаје да да оставку. Синоћ су сви, митроиолит и владике, као и бивши митрополит и бивше владике , позвани у министарство да се та ствар коначно сврши и ди сс међу собом измире. До закључка лиета нисмо могли сазнати резултат. 0ДГ0В0Р „ОДЈЕКУ" •) „Ви сте, Г. удедниче, у 75. броју „Одјека" од ове године, донели једно саопштење о моме, сада већ свакоме познатом, предлогу и нозиву, управљеном јавно на „срнске натриоте." Ништа нећу да објашњавам и примећујем ни односно тенденције тога саопштења, ни относно достојанства тона и уљудности израза, којима сте се ви овом прилик >м јавно ноелужи ли; јер је све то, само од себе и потпуно јасно и довољно гласно! и, ако сами власници „Одјека" и његави читатељи налазе свога укуса у свему томе — онда им ја ту само још могу честитати, и ништа више. Али ћете ми дозволити да учиним неке исправке односно неких стварних навода ваших, као и односно не ких ваших погрептних умовања и ваптих недоследности, и да вас поуте шим на рачун неких ваших брига које су нашле израза у том вашем саопгатењу. — Но пре свега да вам кажем, да ја ово не чиним ради вас, него ради ваших власника; јер ја врло добро разумем положај једнога нашег уредника, кад он није уједно и власник листа, — па нити му што замерам, нити држим да је и вредно објашњава г и се с њиме, или га чему учити. — Ту бригу ја остављам ватпим власницима, а њима управо и намењујем ове исправке; но мило ће ми бити, ако се и они сами исправе и изјаве: да нема њиховог прста и и њиховог даха у оној честитој вашој натрчици Тако 1., Погрешно сте извештени да сам ја „познати нриЈатељ Ђуре Лочвћа";

*) Пошто ов?ј мој одговор редакција „Одјека" није хтела да штампа у своме дисту, а држала га је целу ноћ код себе, из чега ја добијем уверење, да су га одјекови власници читали и они га одбили, дакле и да су то они сами, који су ону лепу нотицу у „Одјеку" противу мене лично и улично управили. — то ја овде ивјавл>ујем, да сам тим њиовим постушсом са свим задовол.ан> и ако му се нисам надао; а вас, г. уредниче, молим да овај мој одговор „Одјеку" у у вашем листу штампате. Овом приликом доаволите да исправим једну малу, али важну, промашку у моме првом позиву у 1б. броју „Народног Дневника", а то је ова: у место".. за раввијаље и достивавање оних одвојеиих патриотских вадатака," — треба да стоји: и оних одвојених патриотских вадатака. М. Т. Јанковић

— познати су с г. Љоч*ћем многи и многи људи, но дуговремени и „познати иријатељи а његови — то су били баш ваши власници. Отворите новине од пре неклх година, на ћете се из њиховог пријатељског разрачунавања уверити и о томе, а и кад су се распријатељили. Што се мене тиче, ја немам ништа протигу тога; ко ће се и докле с г. Љочићем пријатељити и оће ли се и кад ће се с њиме распријатељавати, али ако ви налазите да је коме част или срамота с њиме пријатељовати. онда и једно и друпо од тога двога потпунпе само вама припада. 2., Што се тиче некаквог „плодног рада" око Париза и Улраве Фондова, кад свршимо овај разговор о општим стварима, што је и за мене и за публику главно, тада ћемо вас молити да се о томе мало јасније изразите, па ћу вам онда и ја л ати потребног објашњења — Тамо негде близу велике пијаце; — дотле*. .. . ви остајете под једним именом, кога се клоне сви ПОШТсНИ људи. (Наставиће се) ИЗ ВЕДА ОВЕТА Поплава у Пепсилвапији- Читатељи су из телеграма видели каква је несрећа постигла варош Џонстовон у сев рној Америци. Али најновије вести показују, да је несрећа далеко већа. Резервоар, који је пукнуо у Џонсговну. дугачак је 8 километара, а широк 3 и по километра. Од једном се провали насип и во»а се излије у варош. Више од 20 000 људи удавило се. Такве несреће уАмерици није било од 1869. кад је био велики потрес у Перу. Порушило ее више хиљада кућа, 8 места са свим је нестало Ру дници у којима је радило 7900 раника, срушили се. Настала је поново бура и пожар." У Џонстовн се не може, јер је сав као у мору. Железнички саобраћај обустављен је. — Велика парница. 8. јуна регаиће се у Неаопољу код врховног суда парница, коју су поднгли наследници Наполеонова маршала Мирата. Ако држава изгуби парницу, мора ће да исплати наследницима 50 ми лиона. Парница се заснива на томе што су Мирату. доцније краљу неапољском, конФисковали имања, која су у оно време била процењена 50 милиона луката. — Великн пожар. Из Лавова тављају : занично се констатовало да је при пожару у Подхајцу, изгорело 600 кућа. Штета изн >еи два милиона динара. Дванајест особа погинуло је— Штрајк у Владну. По најновијим вестима штрајк у угљеним рудницима у Кнадну као даопетдобија озбиљне размере. — Побуниле се жене. Како из СоФије јављају, неколико стотина жена хтеле су да спрече рутпење једне старе цркве, за коју је наређено да се гторуши због регулације вароши. Донели су ватрогасне птмркове и гаприцали их водом, али оне ипак нису уступиле те је најзад војска морала да очисти улице Овом приликом било је вигае рањених.

каижЕВНоот Народне изелице. Роман Свет. Љ. Гавриловића, I. део. У Београду. Штампано у краљевско-српској државној штампарији. 1889. Цена 2 динара. Мирко и г оЈко. Ириповетка ва децу- Написао Хр. Шмит Превео Ј. М. Цена 75 новч. а. вредн. У Новом Саду. — Издање српсхе књижаре и штампариј« браће М. Иоповића.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Царинарница београдска издала је ову наредбу : Београдска царинарница је бивала често пута у приликама , где јој се кад и кад с разлогом, а кад и кад и без разлога замерало, што се експедиције у опште, а извоане, провозне и смести ине нарочито, 8адржаваху од извршивања више него што би то иначе требало, и тиме отежаваху и онако компликовани послори царински. Између других мање важних незгода у томе највећа је незгода што се декларације ва сва четири вида експедиције (увозних, извозних, провозних и сместишннх) поднашају на јоднобојној хартији. Бивало је елучајева, да су екснедације извозне, које би по правилу требало одмах примити у поступак, задржаване више него обично ; да је провозна роба подигнута из царинског магацина без да јс иввршен Формални износ; да се за еместишне експедиције ишло и даље, те је и роба из магацина изнесена у отвореним колетима, без спроаода царинског органа. А то све на првом месту за то, што су декларације за све експедиције отштампане на једнобојној хартији, и за тим, што на њима не беше никаква уочљива знака, који би дотичне послеиике лакте и брже учинио пажљивима на ове околности те су с тога и при свој жељи и пажши, да им се ова укаже, остале и неоиажаие у гомилама увозних декдарација. Да би се те незгоде отклоииле а и сачувало од штетиих последица р_е само интереси државни већ и интереои појединаца, царинарница београдек'. наређује ово што следује : 1. Од 1. јуна 1889. год. царинарница ће београдска (на Сави и железници) примати у поетупак штампане дакларације на разнобојној хлртији, к.чко коју изискује сама експедиција и то : а На белој хартији , за експедиције увозне и „српски провоз." б. На црвеној хартији , за (кспедиције извозне. в. На зеленој хартији, за експедиције провозне (стран провоз); и г. На плаветној хартији, ва скспедиције сместишне. 3. Руковођама одељака дати су угледи хартије, на којој треба штампати декларације. А код њих ее оне могу добити и иначе по пет пара за комад. Штампање ових у приватним штампаријама може и мора се извршити на начин, који је пронисан тачком 11., пропиеа о д«кларацијама од 21-ог декембра 1883. год., Цбр. 4109. (Зборник IV. стр. 383Ј.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА« 26. Маја Париз. Сви листови говоре о јучерашњем говору Феријевом. Опште је мишљење, да говор ни мало неће утицати на промену положаја.. Државни суд наредио ]е те је јуче ноново извршен претрес стана код два Буланжестичка првака. Уверавају да су да се узапћене многе хартије, које доказују учешће Ј5улан,леово у завери против сигурности државне. Лисабон. Скуцштина једногласно одобрила предлог, којим се наглашују права Португалије у источној и централној Африци и позвала владу да их енергично брани.