Мале новине
број 162.
ЧЕТВРТАК I ЈУНА 1889.
ГОДИНА П.
ИЗЛАЗИ СВАЕИ ДАН тџ НПВИНЕ На 3 месеца . . . . . . .... 3 динара | § § ЈН1 0 ђ 1к» 1 1 |с# V I 1 1 Вп за стране земље: ДНвВНИ ЛИСТ За СВаКОГа На годину. . . 30 динара На по године 15 динара На 3 месеца 9 дикара 1Е РЕТХТ Ј01ЈЕ1А1 ЈЕД^Н БРОЈ 10 ПАРА ДИНАРСКИХ. За свако оглашсње плаћа се држ. *ч пр
ПреТПЈГАТА , ПИСМА И РУКОПИСИ ШАЉу СЕ ВлАСнику „Малих Новииа" Топличен венац бр. 17., на горљен спрату, Може се претплатити и код свију пошта у Србији. ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од реда 20 пр. д., а на четвртсј ■'д пикиф рсда 10 пр. дин. К1.ЕШЕ 2ШШ
ЂИ ОГЛДС-! ПО ПОГОДБИ
#
»д-ј> # Ж />•« *
* *+«*<.•+/
&
Сииситеља и Господа Исуеа Христа, Коме иека је слава на све вековс. 27. мл ја 1889 год. у Београду. Архиепискон београдски и митрополит Србије Теодосије Мраови-ћ с. р. Епискон нишки, Димитрије С. р. Епископ нишки, Никанор С. р.
ТРКЕ У ШЈШЦУ (од нашег нарочитог иввештача) Коло јахача ,Кн»аз Михаило" ппиреД1ло ј • 2 ги и 3-ћи дан Духова уШапцу' изложбу и трке с домаћим кчњима. Мн ги Веограђани заинтересовани овом током, кренули су се V недељу на лађи „Зрињи" заШабац. Између осталих за Шабац су тога дана нутовали г Моја Гавриловић, државаи саветник у нензиЈИ; г. г. Чеда Поповић, начилаик мипистарства народне привреде и Лаза Јовановић, управник државне ергеле , као изасланици мин. нар. привреде; г. г. Алекса ЖиваноПп.,г„п,.<- .. т|. М,
ИЗЈАВА
Удобу политичког черкезлука, нетрпљивости и пакости, не налазим оправданог разлога од сада припадати ма којој од наших политичких партија; а међутим трудипу се, да и у будуће очувам име поштеног и савесног човека и чиновника, ако су такови људи коме цотребни.
25. маја 1889. у Чачку.
з—з ззо
Рад А. ТијаниЋ,
судија
Ми смо већ саопштили како је 'Јвкла ствар о пензионовању митрополита Теодосија и нишког и жичког владике. Сад доносимо из службених новина акт пензионованих архијереја, који гласи : Господине Министре, Уважавајући разлоге, које сте нам изволели саопштити , да би у интересу државном било нужно, да своја места уступимо нређашњим Архијерејима, који су се у отаџбину вратили; ценећи, даље, мир и углед наше свете
цркве, којој смо дужни елужити са безграничном љубављу и самопрегоревањем, сматрајући, на послетку да од нас захтева не само братољубље, него и правичност, да Архијерејима, старијим од нас и по посвећењу, и по искуству, и но заслугама за цркву, уступимо своја места, — потписани добровољно ирихватамо Ваш предлог и стављамо наше епископске катедре на расположење Високонреосвештеном Господину Митрополиту Михаилу и његовим друговима. Стављајући Вам, Господике Министре, све ово до знања, част нам је молити Вас, да изволите нодејствовати, како да се бивша Господа Архијереји што скорије приме уступљених катедара, тако да и ми будемо у исто време, према земаљским законима, указом стављени у стање покоја, са пензијама и издржањем, које нам припада. Предајући управу цркве, којој смо до сада по благодети Светог Духа и нрема својим слабим силама служили, искусним рукама и старању њених ранијих Архијереја, из дубине душе и свега срца призивамо на нашега младога Краља, на отаџбину, владу и све синове наше нравославне домаће цркве благослов и заштиту нашега
Сиасић, као изасланици срнског иољопривредног друштва; власник на шега лист с једним својим сарадником и главки уредник „Ниродног Дневника", г. Стева Видаковић. За Шабац је путовало прилично и женског света. Рвније су отипјјш у Шабац г. г. Александер Константиновић, мајор у оставци , и ђенералштабни потпуковник г, Цинцар Марковић. Пут од Београда до Шанца био је врло пријатан. Целим нутем свирала је војна музика а свет се веселио и проводио време у нријатном разговору. Лађа је приспела на обалу шабачку у 1 и четврт сахата после подве. На обали се стекао приличан број радозналих Шапчана а ту су били и чланови управе „Коло јахача" који су дошавше гости поздравили добродошлицом, ставили им на расположење спремна кола, која су их одвезла у станове за њих одређеке. Пошто су се гости одморили и преобукли, изашли су да разгледају варош и да се састану са својим познаницима и нријатељима. Војна музика свирала је од 7 сахати у вече у ново иодигнутом шеталишту, где се био скупио приличан број све^а, нарочито Шапчана. У вече око 9 сахати војна музика свирала је у багати гостионице „Касине," где је такође било много света који је био остао и веселио се до неко доба ноћи. Сутра дан, други дан Духова била је на спремљеном тркалишту изложба домаћих ждребади једногодаца и дво годаца, а сем тога и мала изложба домаћих рукотворина. Изложба је отворена у 1 сахат носле подне.
Пре него што се отворила излож а ја сам разматрао тркалиште. Оно је намештено на равној пољани поред иаробродске станице, на мачвавском пољу, и заузима иростор од 1 квадратног километра. Тркалиште је ограђ^ но хоризонталним летвама а сама стаза, по којој, у наоколо око тркалишта, трче утакмичари, износи у дужини 1930 мет. Влизу означене мете која је назвата „победни стуб" подигнута је трибина за оцењивачки суд а малко у стра >у подигнута једна шатра оддасака с клупама с у Кијој су изложени предмети домаће производње. Прво ћемо поменути изложбу домаћих прерађевина. Ту су били заступљени занати обућарски, терзиски, кожарсски, ткачки, дрводељски, пушкарски итд. Нарочиту пажњу заслуж )ју један јелек извенен златом, ножеви рађени у Јагодини и једна нушка магацинка система маузер-кокиног, израђена у крагујевачкој Фабрици , а соремљена као државна на:рада ца утакмици. Не мању пажњу заслужују и врло лепо израђени разнолики штапови и муштикле из Крупња. Многи од ових предмета били су и за продају, али купаца је било врло мало. Тачно у 1 сахат после подне била
Било је пријављено 64 ждребета, од којих 6 нису доведени, те тако је за изложбу остало 58 ждребади. Изложба ждребади била је подељена у два одељка: у нрвом одељку изложена су ждребад једногодишња а у другом двогодишња. Морамо признати, да су нас изложена ждребад изненадила и лепотом и структуром својом и да онај еаглески путник , што се тиче Шаица и околине, није имао право кад је рекао да у Србији има нека врста акивотиња која личи на коња. У вас има добар сој коња, само ваља настати да се добар сој одржи шраспростре. Према овој подели изложбе, у првом одељењу, у одељењу једвогодаца, било је из Шапца ждребади : 4 мушка и 3 женска, са села 6 мушких и 5 женских. У другом одељењу двогодаца била су ждребад: из Шапца 7 мушких и 6 женских, из села 17 мушких и 7 женских. Дакле из самога Шапца изложено је 20, а из села 35 ждребади. Сем тога изван утакмица било је двогодишње ждребе г-ђе Кат&рине Н. Куртовићке и по свршеном оцењивању доведена су два ждребета једногодца. Оцењивачки суд донео је оваку оцену: Од ждребади једногодаца прву награду од 50 динара добија Арабела Једногодишње ждребе Лазара Лазаревића потпуковника, које је високо 153 сан. Али г. Лазаревић одрекао се награде у корист најбољег сељачког ждребета, које је евојина Радована Јаковљевића из Махова. Ждребе Радованово је доратасто од државног пастува Пешаа из Љубичева, високо